U SRCU MARIJE TERZIJE OVAJ SRPSKI GRAD JE IMAO POSEBNO MESTO: Evo šta mu je carica dozvoljavala, kakve su Srbi u Banatu PRIVILEGIJE IMALI

Jedini ženski vladar u istoriji Habzburške monarhije, nekrunisana carica i majka čak šesnaestoro dece, reformatorka koja je za današnju Vojvodinu učinila mnogo podsticanjem privrede, a kopanjem kanala pripitomila panonsku močvaru i napravila žitnicu, Velikoj Kikindi dala je mnoge priviligije.

Tako je Marija Terezija ukorenjena u kolektivnom sećanju Srba u severnom Banatu, a Kikinđani su gradski praznik 12. novembar, dan kada je uspostavljen Velikokikindski privilegovani dištrikt sa sedištem u Velikoj Kikindi, obeležili i ove godine, ali u skladu sa epidemiološkom situacijom.

Čuvana u Istorijskom arhivu, predstavljena je Kikinđanima koji su imali priliku da prvi put javno vide Povelju čuvene carice koja je njihovim precima dodelila autonomiju.

Foto: V.N.

Iako nikada nije bila krunisana, Mariju Tereziju su svi nazivali caricom. Neuobičajena vladarka s
pravom nazvana „reformatorka“ bila je širokih svetonazora, ostavivši, posle dva i po veka, neizbrisivi trag među srpskim stanovništvom severnog Banata.

Privilegije koje koje mu je dala bile su pre svega ekonomskog, ali i političkog i verskog karaktera. Uspela je da iskoreni razbojništvo i hajdučiju, koji su kao sveprisutnu posledicu brojnih ratova. U Vojvodini je prekopavanjem kanala i skraćivanjem tokova reka pripitomila nekada panonsku močvaru i napravila od nje žitnicu. Ušorila je sela i gradove ...

Foto: V.N.

Vladala je od 1740. do 1780. godine kao nadvojvotkinja Austrije, kraljica Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i carica Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti. Podsticala je i sprovodila raznovrsne reforme. Unapredila je obrazovanje, državne finansije, omogućila je razvoj trgovine, poljoprivrede, što je značajno uticalo na jačanje Habzburške imperije u 18. veku.

Po stilu vladavine pripadala je krugu prosvećenih apsolutista, favorizovala je germanizaciju i
pokatoličavanje stanovnika, ali je to povezivala sa jačanjem monarhije, a ne crkve, čiju je ulogu u
društvu nastojala da smanji.

Jedna od metoda njene političke i dinastičke borbe bilo je i rađanje dece, a sama ih je rodila čak šesnaestoro. Ženidbama sinova i udajama kćeri ojačavala je poziciju monarhije u Evropi, a prema legendi je izjavila: „Neka drugi ratove vode, a ti Austrijo udaj, ženi, rađaj i slavi.“

Foto: V.N.

Nasledili su je sinovi Jozef II i Leopold II, a kći Marija Antoaneta, francuska kraljica, stradala je zajedno sa mužem kraljem Lujem XVI tokom Francuske revolucije 1793. godine.

U galerijskom prostoru Kulturnog centra u Kikindi otvorena je izložba „Velikokikindski privilegovani distrikt-kako su Kikinđani osvajali slobodu“. Bila je ovo jedinstvena prilika da se vide originalni dokumenti iz 18. i 19. veka kojima je bio uređen život Srba koji su uživali autonomiju, ali i povelja carice Marije Terezije o uspostavljanju „Velikokikindskog dištrikta“ pisana na nemačkoj gotici, 12. novembra pre tačno 246 godina.

- Ovo je jedan od datuma koji nas podseća na borbu našeg naroda za svoja prava. A ostvario ih je u
Austrougarskoj monarhiji i to nam daje razlog da se možemo s ponosom sećati naše prošlosti i
ukazuje nam kako bi trebalo da se ponašamo u sadašnjosti i budućnosti. Nastavićemo da
obeležavamo sve značajne datume u istoriji Kikinde, naravno, u skladu sa epidemiološkom
situacijom. Trudili smo se da tako bude i ovoga puta-rekao je predsenik Skupštine grada Mladen
Bogdan.

Foto: V.N.

Zbog dobrog geopolitičkog, strateškog i ekonomskog položaja, austrijska carica Marija Terezija
proglasila je 1774. godine Velikokikindski privilegovani dištrikt, kao posebnu autonomnu
organizacionu jedinicu u okviru velikog Habzburškog carsta od 1774. do 1876. godine.

Dištrikt je bio mahom naseljen Srbima i svojim povlasticama pomogao je očuvanju nacionalnog identiteta srpskog življa na prostorima severozapadnog dela Banata sa sedištem u Velikoj Kikindi.

- Uspostavljanjem Velikokindskog privilegovanog dištrikta Srbi su stekli izvesna ekonomska i politička prava što im je omogućilo dalji razvoj i uživali su veće privilegije od sunarodnika u ostalom delu Habsburške monarhije.

Srbi su u Velikokikindskom dištriktu dobili mogućnost da budu perjanice razvoja srpskog naroda u celoj Habzburškoj monarhiji, tako da gotovo nakon 250 godina možemo s ponosom da se sećamo ovog datuma, iako je povelju o autonomnosti doneo strani vladar, ali je sve bilo veoma povoljno za Srbe, kako u Kikindi, tako i u ostalim mestima distrikta-kaže Srđan Sivčev, istoričar Istorijskog arhiva u Kikindi.

Foto: V.N.

Upravo je na području Dištrikta bio pokrenut narodni otpor Srba protiv politike vlade Lajoša Košuta koja je imala za cilj da ih nasilno „mađarizuje“. Posle ukidanja vojvodstva, Dištrikt je ponovo bio uključen u okvir Torontalske županije. Velikokikindski dištrikt je, uz izvesne prekide, trajao do 1876. godine, kada je ukinut, a njegov prostor je pripojen Torontalskoj županiji sa sedištem u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu.

U istoriji Srba na području današnje Vojvodine, Velikokikindski dištrikt ostaće upamćen kao prvi
svetionik razvoja i očuvanja srpske kulture.

Kikinđani dobili značajne privilegije

O privilegija koje su uživali Kikinđani i stanovnici severnog Banata navešćemo samo neke: pravo na uživanje zemlje, oslobađanje od kuluka i konačenja vojske, pravo na korišćenje ritske zemlje (iberlanda) pod određenim uslovima, regulisanje pitanja vlasti (Dištrikt je imao svoj Magistrat čije se sedište nalazilo u Velikoj Kikindi), sva zdanja i kuće na teritoriji Dištrikta smatrala su se njegovom svojinom, Vladar se odrekao prava na na zaostavštinu (kaducitet) onih koji umru bez naslednika, a nasledstvo se deli između opštine i crkve, dozvoljena je sloboda veroispovesti za pravoslavne vernike, a među privilegijama nalazi se i pravo na pravljenje piva i pečenje rakije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.