Šta je poslednji kraljev podrumar poručio u pismu iz Kanade? Šumadija među deset vinskih regija Centralne i Istočne Evrope

Poznati vinski sajt "Winesofa.eu" svrstao je Šumadiju među Deset vinskih regija Centralne i Istočne Evrope "koje bi mogle prijatno da iznenade u 2024" i koje vredi posetiti.

Adut za posetu ovoj regiji, kako je navedeno u objavljenom članku, jeste njen veliki vinski i turistički potencijal, kao i istorijski značaj vinske Šumadije.

- Šumadija nije najvažnija vinska regija u Srbiji. Nije ni najveća. Nije ni najpoznatija, niti sa najdužom istorijom. Možda nije ni najlepša. U blizini nema velikih gradova. Beograd je udaljen 70 kilometara, ali se brdskim putevima sporo vozi. Pa ipak, većina Srba je privržena Topoli i Oplencu. Zašto? Tu je kralj Petar I osnovao vinariju, pored koje se nalaze i velika crkva i mauzolej, stvorivši mesto za svojevrsna hodočašća tokom kojih možete posetiti i nekadašnju kraljevsku vinariju - piše u tekstu urednika sajta Danijela Erčeja.

Dodaje se da je "recept" za čuvena vina tog vremena sačuvao poslednji vinar i preneo ga na prvu privatnu vinariju koja je pokrenuta posle promene režima, "Aleksandrović".

Podsećamo na tu istorijsku priču, o kojoj je i vlasnik vinarije Božidar Aleksandrović, detaljno opisao u intervjuu za vino.rs.

Foto: RINA

 

- Pošto je kraljev vinograd i vinarija tih tridesetih godina 20. veka bila avangarda razvoja vinarstva u čitavoj Srbiji i kraljevini Jugoslaviji, sasvim je logično da su moj pradeda Miloš i deda Aleksandar nova saznanja dobijali upravo iz Kraljeve vinarije, budući da su se družili sa kraljevim vinogradarom Živanom Tadićem. On im je pričao o tome šta radi, prenosio nove tehnologije proizvodnje, nove načine sumporisanja i vremenom su se sprijateljili. Potom dolazi Drugi svetski rat, gospodin Tadić emigrira u Kanadu pedesetih godina i nikada se u zemlju nije vratio. Sa sobom je poneo originalni rukopis, recepturu o spravljanju vina i pravljenju elitnog vina Trijumf, najboljeg u kraljevom podrumu, sa originalnim sortnim sastavom i tehnologijom koja je tada rađena. Kad je gospodin Tadić, od svog rođaka Šilje Tadića, čuo da je unuk Aleksandra Aleksandrovića, Božidar, završio Poljoprivredni fakultet i počeo proizvodnju svog vina, to ga je dirnulo i, kao u nekom filmu, zapakovao je svih 111 stranica recepta, stavio ih u koverat i sa jednim kratkim pismom poslao uz zahtev da se receptura meni uruči - ispričao je Aleksandrović. 

- Njegova želja bila je da nastavim ono što su kralj Aleksandar i on započeli uz tehnologa, Nemca Otoka Beja, koji je stvorio Trijumf. Odmah sam bio svestan šta imam u rukama i krenuo da radim na tome - dodao je Aleksandrović.

Ko god dođe u ovu vinariju može da pogleda kako izgleda original recepta koji je Tadić poslao i za Trijumf se i danas, kako je rekao, primenjuje identični sortni sastav iz 1932. godine, uz modernu tehnologiju.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.