Neverovatno otkriće srpskih arheologa! Ovo mesto blizu Zvonačke banje kod Babušnice pohodili su tragači za zlatom

Arheolozi iz Beograda, u okolini Zvonačke banje, u blizini Babušnice, u pećini Pešterija, otkrili su prvi lokalitet iz mezolita na Balkanu. Do sada su takvi lokaliteti otkriveni samo u području Đerdapa.

Pećina Pešterija je teško dostupna i za nju su, prema pričama meštana iz Babušnice, do sada znali jedino tragači za zlatom, koji su dobrim delom i oštetili ovo nalazište. 

Foto: printscreen RTS

Arheolozi su ovde predvođeni profesorom Dušanom Mihailovićem sa Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu, započeli istraživanje pre dve godine.

- Ovo je jedini lokalitet iz mezolita na centralnom Balkanu, koji se nalazi van Đerdapa. Pošto je nepristupačna pećina, verujemo da kada je bilo toplije vreme, tokom leta, da su se nastanjivali ovde, blizu je reka, mogli su da love. Imamo tragove lovljenja jelena i kozoroga. Ovde su pronađena dva zuba virezuba, to je jedna vrsta šarana, koja danas nastanjuje Rusiju. Međutim, u mezolitu te ribe su nastanjivale i naše krajeve. To su ždrelni zubi i mezolitske zajednice su koristile te ždrelne zube za ukrašavanje odeće. Na primer u Đerdapu, možete videti delove odeće koji su ukrašeni tim zubima - kaže za Rts Danilo Pajović, doktorand arheologije.

 

Foto: printscreen RTS

 

Za studente arheologije ovo istraživanje je poseban izazov.

- Ovde nalazimo dosta artefakata. Uglavnom su kameni artefakti, ima dosta kostiju životinja, što je vrlo zanimljivo i specifično za ovaj lokalitet - kaže studentkinja arheologije Jovana Lazarević.

Istraživanje razjašnjava kako su ti ovde ljudi živeli, kako su se kretali i dokazuje da ovo područje nije bilo nenaseljeno u vreme kada su prvi zemljoradnici došli.

- Našli smo dosta ovih kamenih alatki, imamo ih par stotina. U pitanju su uglavnom vrlo sitne alatke koje su predstavljale projektile za lukove i strele i koplja, pomoću kojih su lovili razne životinje, a našli smo i umetke za srpove. Ovde smo našli riblje zube koji su obrađivani, što pokazuje da su ove zajednice bile u kontaktu sa đerdapskim zajednicama i da je to jednostavno isti period i da ta populacija nije naseljavala samo Đerdap, već verovatno čitavo područje istočne Srbije. Ovo je fenomenalno zato što se istorija ovog kraja produžila za 20.000 godina, a ovo otkriće se sada nalazi u fokusu interesovanja svetske naučne javnosti -  objašnjava Dušan Mihailović, profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Da je reč o izuzetno važnom nalazištu svedoči i podatak da se za to interesuje i svetska javnost, prenosi portal Sve o arheologiji. 

Mezolitski lokaliteti do sada su dokumentovani u Đerdapu sa srpske i rumunske strane, a to su Vlasac i Lepenski Vir. 

Istraživanja van đerdapskog područja, kako naučnici navode, su izostala zbog ekoloških uslova na centralnom Balkanu. Ti predeli, naime, nisu bili povoljni za život i opstanak poslednjih zajednica lovaca-sakupljača, te zato nisu bila predmet arheologije.