Danas molitveno slavimo Svetu decu - žrtve genocida u NDH

Odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Patrijaršije iz 2022. godine, Sveta deca - mučenici jastrebarski i sisački, žrtve genocida nad srpskim narodom u NDH upisani su u diptihe svetih Pravoslavne Crkve i molitveno se slave danas, 13. jula.

U saopštenju SPC prenosi se tekst đakona Budimira Kokotovića, koji je objavljen u kalendaru crkve za 2023. godinu. Tamo se navodi da je dečji logor u Jastrebarskom, nadomak Karlovca, bio je jedan od nekoliko logora za srpske decu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Ministarstvo udružbe NDH osnovalo je dečji logor "Prihvatilište za đecu izbjeglica", sa zadatkom da se iz ostalih logora tu sakupe deca i odgajaju u ustaškom duhu, kao što je bio slučaj sa janičarima.

U objavljenim izvorima navodi se da je prvi transport dece krenuo iz Zagreba 11. jula 1942. godine i stigao u Jastrebarsko nekoliko dana kasnije.

Dečji logor u Sisku otvoren je 3. avgusta 1942. godine, kada je dovedeno oko 1.300 dece iz logora Mlaka i Stara Gradiška. Bio je smešten u osnovnoj školi u Sisku, solani Reis, samostanu sestara reda Sv. Vinka i Sokolskom domu.

 

Do kraja oktobra 1942. godine je u Sisak pristiglo više od 7.000 srpske dece iz Kozare, Banije, Like, Korduna i Slavonije.

Foto: Shutterstock

Nedužna deca umirala su u Jastrebarskom, o čemu i govori  beležnica čuvara mesnog groblja Franje Ilovara, koji je vodio dnevnik o sahranjivanju mališana.

U njegovim memoarima navodi se da su tela dece bila spakovana u kutije i sanduke, koji su silom zatvarani kako bi što više njih stalo. U jednom sanduku moglo je biti do desetoro mališana.

Dnevnik koji je Ilovar vodio smatra se najpotresnijim svedočenjem o stradanju dece u ustaškom logoru, a on je svoje dane na groblju računao na kune i komade. Račune je svojim potpisom overavala časna Gaudiencija.

Dragoje Lukić opisao je njegov dnevnik u svojim knjigama. Na prvoj strani naznačeno je da je samo 22. jula 1942. godine sahranjeno 107 dece.

"Primio na račun kopanja grobova 10.000 kuna za sto komada đece pokopane", pisalo je u dnevniku, a zatim i "Račun za ukop - 243 komada đece x 150 kuna - 36.450 kuna".

Sve od 22. jula do 11. avgusta 1942. godine grobar je upisivao žrtve, po polu, ali i cifre koje je zaradio. Nekada su deca bila obeležena i crticama, da je svaka značila jednu smrt.

Kroz dečji logor Jastrebarsko je, prema zapisima, od 11. jula 1942. do 26. avgusta 1942. godine prošlo 3.336 dece, uglavnom srpske, a više od 2.000 mališana dolazilo je sa Kozare.

Za nepunih mesec i po dana u ovom logoru "zvanično" je umoreno 768 dece, uzrasta od nekoliko meseci do 14 godina, a na spomeniku je naveden broj od 468 umorenih zatočenika dečjeg logora.

Istina, verovatno, nikada neće biti otkrivena.

Dragoje Lukić je u jednom zapisu naveo broj od 1.011, a na drugom 1.026 umrle dece, u šta je uračunao žrtve iz lokora Jastrebarsko i Reke, ali i decu iz logora koja su umrla u zagrebačkim bolnicama.

Foto: Shutterstock

Arhiv Jugoslavije u Beogradu poseduje fond "Savezna Komisija za popis žrtava rata 1941-1945. Bosna i Hercegovina", (fond 179, XXXIV, 46, A. 93) u kojem je i spisak 560 imena dece koja su postradala u Jastrebarskom. Nažalost, mnoge porodice čija su deca postradala nisu preživele grozote ratnog vihora.

Četvrta kordunaška brigada NOVJ zauzela je Jastrebarsko 26. avgusta 1942. godine, nakon čega je logor zatvoren. Komandant brigade Nikola Vidović navodi da su u logoru zatekli 727 zatočene dece. Dečji logor u Sisku zatvoren je 8. januara 1943. godine.

Monahinje manastira Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini su 2021. godine uradile prvu ikonu Svetih novomučenika - mladenaca jastrebarskih, koju je episkop zvorničko-tuzlanski Fotije darivao Eparhiji gornjokarlovačkoj.

Inicijativom i trudom episkopa gornjokarlovačkog Gerasima, Sveti Arhijerejski Sabor 21. maja 2022. godine doneo je odluku: "Na osnovu predanja Pravoslavne Crkve, a shodno članu 69. tačka 8) Ustava SPC, decu mučenike jastrebarske i sisačke pribrojati Liku Svetih".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.