• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Blic

14.02.2021

07:59

ODGOVORI NA 15 KLJUČNIH PITANJA O VAKCINACIJI! Dr Ivana Milošević razrešila sve dileme!

Vesti

ODGOVORI NA 15 KLJUČNIH PITANJA O VAKCINACIJI! Dr Ivana Milošević razrešila sve dileme!

Podeli vest

Doc. dr Ivana Milošević, specijalista infektologije, gastroenterohistopatolog i profesor odgovarila je na sva pitanja u vezi sa vakcinacijom

Ona je odgovarala na najčešća pitanja koja se postavljaju kada je imunizacija u pitanju i na taj način razrešava ključne dileme.

Da li vakcinacija utiče na plodnost kod muškaraca i da li se preporučuje vakcinacija žena koje planiraju trudnoću?

- Ovo je jedno od najčešćih pitanja. Pitanje bi moglo da bude drugačije formulisano, odnosno kako kovid utiče na mušku plodnost. Naime, znamo da može da ima i te kako negativne efekte. To sa vakcinom nije pitanje. Savetuje se vakcinacija svih ljudi koji ispunjavaju kriterijume što se godina tiče, naravno, ljudi u reproduktivnom periodu to ispunjavaju. Moj savet je da se vakcinišu oba partnera, a da žene sačekaju dva do tri meseca posle vakcinacije i da se onda uđe u proces humane reprodukcije. Nezavisno da li će se to odvijati prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom. Na taj način, zaštićena je buduća trudnica. Smatra se da se kovid ne prenosi na dete tokom same trudnoće, ali prisan kontakt majke i deteta koji je neminovan i neophodan nakon trudnoće nosi rizik da se beba inficira. Druga dobra stvar, kada se žena vakciniše, antitela IgG klase koje će ta žena stvoriti, prolaze placentarnu barijeru i beba će se roditi sa tim antitelima. Dakle, beba će prvih šest meseci biti zaštićena.

Kako vakcinacija utiče generalno na imuni sistem? Odnosno, ukoliko neko nije generalno podložan virusnim infekcijama, na primer nije imao grip, može li ubacivanje virusa u organizam i stvaranje antitela uticati na način na koji imuni sistem generalno reaguje na viruse i da li može telo da se zbuni kao kod autoimune bolesti?

- Ta formulacija da neko nije podložan virusnim infekcijama ne postoji. Mi smo u situaciji da sada imamo sasvim novi virus. To što neko misli da nije imao grip ne znači da se sa virusom gripa nije susreo. Drugo, naš organizam se apsolutno neće zbuniti zbog vakcine, naprotiv, napraviće adekvatan imunski odgovor da mi ne možemo da dobijemo kovid, a ako dobijemo sigurno nećemo imati tešku formu. Što se tiče autoimunih bolesti, tu vlada velika fama. Apsolutno treba da se vakcinišu i osobe koje imaju autoimune bolesti i postoji samo jedna bojazan. Ukoliko su te osobe na imunosupresivnoj terapiji postoji rizik da imunski odgovor na vakcinu bude umanjen.

Ako ne računamo kratkotrajne reakcije poput otoka, temperature ili ozbiljne alergijske reakcije, šta je najgore što može da se desi kao posledica kineske vakcine dugoročno posmatrano?

Foto: printscreen RTS

Dr Ivana Milošević

- Pa ne očekuju se nikakve posledice. Kineska vakcina je proizvedena tehnologijom koja je nama najbliže poznata i najviše je primenjivana kod ljudi. Znači, to je ceo umrtvljen virus. I ona ima svoje prednosti, zato što će se stvoriti antitela na različite virusne antigene. Činjenica je da posle primene vakcine može doći do lokalnih ili sistemskih neželjenih dejstava. Od ljudi koji su je primili, "najteži" slučajevi su bili febrilnost i osećaj malaksalosti. Čak ako se i to desi, provešće se nekoliko dana u krevetu. Neće se razviti čitava klinička slika, ni ne može. Ne očekujemo neke dugoročne, a posebno ne ozbiljne posledice.

Ako bismo imali sve vakcine na raspolaganju, za koju bi vakcinu trebalo da se opredelimo i zašto?

- U ovom trentku najbitnije je da se vakcinišemo bilo kojom vakcinom, i to što pre. Ako bismo mogli da biramo, kao što je situacija, svaka ima neke svoje prednosti. Recimo za "fajzerovu" vakcinu I "sputnjik V" vezuje se viši stepen uspeha vakcinacije nego za kinesku vakcinu. Nije to toliko puno, kaže se da je za kinesku vakcinu 79 odsto. Iskustva iz UAE su pokazala da je to čak 86 odsto. Dok recimo kod "fajzera" i "sputnjika V" je taj procenat i više od 90. Zato ako bismo to gledali ja bih rekla, uzmite "sputnjik V" ili "fajzer". Ali sa druge strane, kada se koristi kineska vakcina, stvaraju se antitela na različite antigene i tu dobijamo malo širi imunski odgovor. Tako da svaka ima prednost, čim su prošle ALIMS znači da su bezbedne i to treba da bude ključno pitanje. Ono gde bismo mogli da biramo koju treba primeniti vakcinu jeste na osnovu bolesti koju neko ima. Moram da kažem da su za rusku vakcinu proizvođači najšire napisali gde treba da se obrati pažnja. Recimo, treba obratiti pažnju kada postoje hronične bolesti. To ne znači da vakcina nije bezbedna nego te grupe ljudi ciljano nisu u startu uključene u ispitivanje vakcine.

Da li vakcinu mogu da prime osobe koje imaju jake alergijske reakcije na prašinu, ambroziju, životinjsku dlaku, asmatičari, osobe koje su imale blažu prehladu u skorijem periodu i dojilje?

- Iako trudnice I dojilje nisu bile uključene u ispitivanje bezbednosti I sigurnosti vakcine, naknadna isustva su pokazala da vakcine bezbedne za dojilje. Što se tiče astme, astma je jedan od rizika za težu formu bolesti. Apsolutno treba da se vakcinišu ljudi koji imaju astmu jer to su ljudi čija su pluća hronično oštećena. Što se tiče alergija, zabeležene su reakcije na "fajzerovu" vakcinu i mi smo ih videli, čak sam i ja imala nekoliko u svom okruženju I to kod osoba koje nemaju prethodne alergije. Nijedna nije bila teška, ali to je nešto čega se uvek plašimo. Ono gde treba da se vodi računa su osobe koje imaju u svojoj anamnezi podatak o anafilaktičkom šoku, u takvim situacijama ne bih savetovala fajzerovu vakcinu, ali savetovala bih kinesku ili "sputnjik V". Što se tiče alergije na polen i gljivice, one nemaju efekta. Bitno je da nema alergija na komponente vakcine. Alergija na penicilin nije nikakva kontraindikacija za vakcinaciju.

Da li vakcina štiti i od mutiranih kovid virusa?

- Za sada se pokazalo da štiti. To je ono što je veliki problem sa virusima. Na primer, za hepatits C nemamo vakcinu, jer taj virus ima visok stepen replikacije, a nema mehanizme koji ispravljaju greške pri replikaciji. Tako nastaju mutacije virusa. Sto se tice COVID-a, za sada se pokazalo da vakcine štite od novih mutacija kovida, kako će da bude u perspektivi, još se je rano da dajemo neke garancije. Za sada smo bezbedni.

Foto: printscreen

Dr Ivana Milošević

Koliko traje zaštita i kako se ona proverava?

- Zaštita se proverava tako što se proveravaju antitela. Test može da se uradi dve nedlje posel druge doze, a koliko dugo traje imunitet teško je reći. Imamo iskustva sa gripom gde vidimo da treba da se vakcinišemo svake godine jer se virus menja. Za koronu to još ne znamo, ali vakcinalni imunitet će uvek duže trajati nego imunitet posle preležane bolesti. I ko god je preležao bolest, treba da se vakciniše. Potrebno je da prođe minimum mesec dana da može vakcina da se primi. Zaludno je proveravati svakih mesec dana nivo antitela pa reći "ja sam zaštićen ili nisam". Mnogo je konfornije primiti vakcinu.

Da li vakcina štiti od posledica korone ko šti su zgrušavanje krvi i u kom procentu?

- Apsolutno štit! Zato što do korone neće ni da dođe, ako se i desi, ono što i svaki proizvođač garantuje, to neće biti teški oblik kovida. A teška slika kovida znači i visok rizik od sklonosti ka patološkom zgrušavanju krvi.

Koje su ključne razlike između "fajzer" i tradicionalnih vakcina?

- Razlika je u samoj metodologiji proizvodnje. "Fajzer" vakcina sadrži mRNK. To je mala RNK koja diktira kada dođe u naš organizam ekspresiju S antigena virusa, a potom se indukuje stvaranje antitela na taj antigen. Nije to toliko nova tehnologija, koristilo se to već u nekim oblastima medicine, ali sada je nova na polju vakcine. Mnogi se pitaju da li će se ta RNK ugraditi u moj genom - to ne neće desiti ni u kom slučaju I uopšte ne postoji kao mogućnost!

Koliko vremenski razmak treba da prođe između vakcine protiv kovida i tetanusa?

- Mi možemo da primimo više vakcina u isto vreme. Vakcine su fabrički napravljene tako. To nije kontraindikacija da se prime druge vakcine.

Da li posle isteka jedne vakcine možemo da se vakcinišemo vakcinom drugog proizvođača?

- Apsolutno. Ne savetuje se samo da prva doza bude od jednog proizvođača, a druga od drugog.

Šta znači treća faza kliničkog ispitivanja i zašto nije završena kod kineskog proizvođača i da li je onda isinta da Srbija učestvuje u toj fazi ispitivanja?

- Gledajući situaciju u svetu jasno je da upotreba jedne ili druge vakcine pitanje geopolitike koja ne može nažalost da se eliminiše. Farmaindustrija je mesto obrta velikog novca, a kada je u pitanju pandemija možete samo zamisliti o kom se novcu radi. Da li će neko da prihvati vakcinu ili ne, zavisi od regulatornih tela u toj zemlji. Sve vakcine koje su ušle u našu zemlju su prošle ALIMS i ja to ne bih dovodila u pitanje, prema tome dileme sa stanovišta medicine nema.

Da li sme da se primi vakcina ako se piju antibiotici?

- Recimo da ste imali urinarnu infekciju i da ste je lečiči antibioticima. Sačekajte posle te terapije nekoliko dana, ako nema povišene temeperature - vakcinišite se.

Foto: printscreen

Dr Ivana Milošević

Kako se ponašamo između vakcine i revakcine?

- Ni za jednu od ovih vakcina koje mi posedujemo nije dovoljna samo prva doza. Mi smo bezbedni tek nedelju do dve nakon što primimo drugu dozu. Moramo da se ponašamo do tada kao da je nismo ni primili, jer nismo zaštićeni.

Da li vakcinisana osoba koja ima antitela može da širi virus?

- Ne. Osoba koja je vakcinisana i razboli se, može da bude izvor zaraze, ali osoba koja je samo vakcinisana i ima antitela nije zarazna.

Biografija dr Ivane Milošević

Od 2000. godine je u radnom odnosu u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. Završila je poslediplomske studije iz Gastroenterologije i odbranila je magistarsku tezu pod nazivom "Oboljenja jednjaka kod pacijenata inficiranih virusom humane imunodeficijencije (HIV-om)” 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Univerziteta u Beogradu.

Specijalistički ispit iz Infektologije položila je 2006. godine sa odličnim uspehom na Medicinskom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Doktorsku tezu pod nazivom "Uticaj genotipa virusa hepatitisa B na klinički tok i ishod hronične infekcije“ odbranila je 2014. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Subspecijalizaciju iz Gastroenterohepatologije završila je 2015. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odbranivši rad "Ultrasonografski sindrom masne jetre – Bright liver syndrome“.

Od 2002. godine dr Milošević radi na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, najpre kao asistent-pripravnik za predmet Infektivne bolesti, potom od 2011. kao asistent, a sada drži nastavu na predmetu Infektivne bolesti u zvanju docenta.

Od 2011. godine radila je kao klinički asistent na Katedri za infektivne bolesti Medicniskog fakultetu Univerzitetu u Beogradu, a 2015. godine izabrana je u zvanje docenta.

Od 2015. je zamenik direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti. Načenik je odeljenja Hepatitis I u ovoj ustanovi.

U dva mandata bila je član radne grupe Ministarstva zdravlja Srbije za izradu Nacionalog pravilnika za kontrolu intrahospitalnih infekcija i Republičke stručne komisije za kontrolu intrahospitalnih infekcija.

Član je posebne radne grupe Ministarstva zdravlja za kontrolu virusnih hepatitisa. Autor je i koautor više stručnih radova i publikacija, od kojih je 31 objavljeno u časopisima indeksiranim u CC/SCI bazi podataka.

Dr Milošević je autor dva poglavlja u udžbeniku iz Infektivnih bolesti za studente Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i četiri poglavlja u Priručniku za dijagnostiku i terapiju infektivnih bolesti.

Član je Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog društva (Hepatološke i Infektološke sekcije) i Srpskog udruženja za antimikrobnu terapiju.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set