AKO OSETITE OVO, ODMAH SE JAVITE LEKARU! Dr Tasić otkriva simptome POSTKOVIDA koji ukazuju na ozbiljne kardiovaskularne probleme!

Iako se na početku pandemije korona virusa mislilo da je kovid-19 respiratorna bolest, ispostavilo se da je reč o sistemskom oboljenju koje može da ugrozi više organa

Jedan od organa koji je često na udaru novog SARS-CoV-2 virusa je srce, o čemu svedoči sve više pacijenata koji su preležali kovid-19 i traže uput za kardiologa.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ono što dodatno zabrinjava je činjenica da su srčani problemi sve češći kod mlađih osoba koje su imale blagi oblik kovida-19. Simptomi na koje se žale su kratak dah, brzo zamaranje, osećaj probadanja u predelu srca, i to nedeljama, pa i mesecima posle preležane bolesti.

O uticaju infekcije korona virusom na srce govorio je prof. dr Nebojšom Tasićem, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

- Ogroman je broj ljudi sa postkovidom koji se javljaju za pomoć – kaže prof. Tasić za Telegraf.rs.

- U našim ambulantama postoji značajno povećana potreba za pregledima. Informacioni zdravstveni sistem ograničava broj pregleda u toku dana, a kapaciteti u našoj ustanovi su popunjeni, što dovoljno govori o problemima koje je kovid-19 izazvao. U kontaktu sa pacijentima vidimo da je značajno povećan broj onih koji posle preležanog kovida-19 žele da vide kardiologa.

Foto: Privatna arhiva

Zapaljenje srčane maramice najčešći problem

Prema rečima našeg sagovornika, zapaljenje srčane maramice iskristalisalo se kao jedan od najčešćih problema.

- Upala srčane maramice varira od neprimetne do teške, gde dolazi do pojave značajne količine slobodne tečnosti. Najveći broj bolesnika ima blag oblik koji je praćen zamorom, malaksalošću i osećajem probadanja u grudima koji može da potraje mesecima. Pri kardio pregledu često vidimo da je došlo do upale srčane maramice i na adekvatan način pratimo te bolesnike – ističe prof. Tasić.

On navodi da akutna faza zapaljenja srčane maramice traje tokom samog kovida-19, dok duža upala može da potraje i nekoliko nedelja. Prilikom pregleda prisutne su priraslice na srčanoj maramici.

- Perikarditis nije nimalo naivan – upozorava naš sagovornik i dodaje:

- Zato je od velike važnosti da pacijenti koji imaju kovid-19 ili su ga nedavno preležali obavezno odmaraju.

Foto: printscreen

Ukoliko zapaljenje srčane maramice nije tretirano na adekvatan način, uz stil života kog bi pacijent morao da se pridržava – bez napornih fizičkih aktivnosti i uz konzumiranje većih količina tečnosti, rizik od narednog „susreta“ sa patogenom (korona virusom ili bilo kojim drugim virusom, bakterijom ili gljivicom) mogao bi da dovede do opasnog, po život pretećeg oboljenja.

Rezultati dosadašnjih svetskih istraživanja o uticaju infekcije SARS-CoV-2 virusom na organizam ne daju precizne podatke na koje bismo u ovom trenutku mogli apsolutno da se oslonimo. Iako je pandemija proglašena pre skoro dve godine, a prvi slučaj novog korona virusa zabeležen u decembru 2019. u Kini, zdravstveni stručnjaci „gurnuti su u vatru“ da spasavaju živote i bore se protiv nepoznatog neprijatelja, nemajući vremena da se posledicama virusa bave na naučni način.

Foto: Pixabay

Sada kada, čini se, epidemija lagano jenjava, mogu da prikupe i podele iskustva koja će biti od ogromnog značaja u budućnosti.

Ono što je „sa terena“, iz paklenih „crvenih zona“ stiglo kao iskustvo „belih mantila“ je da novi korona virus ne bira – pogađa sve starosne kategorije i nepredvidiv je kada je reč o krajnjem ishodu. Postkovid sindrom to najbolje oslikava.

Pitamo profesora Tasića iz kojih starosnih struktura oni koji su preležali kovid-19 traže konsultacije i pomoć kardiologa.

- Tu su veoma mladi ljudi, od 18 godina, kao i oni koji pripadaju kasnoj životnoj dobi. Verovatno je da u težini kliničkog oblika ulogu ima imuni sistem osobe, jer je primećeno da težina simptoma tokom kovida-19 ne korelira uvek sa kardiovaskularnim oštećenjima posle kovida. Takođe, činjenica je da je značajan broj ljudi koji su pre kovida imali teške komorbiditete kao što su HOBP, astma, hiperetenzija ili dijabetes, imali i teži oblik kovida, ali i teži postkovid – navodi dr Tasić.

Foto: Shutterstock

Zato je, ističe prof. Tasić, važno da u postkovidu postoji određeni ritam života i rada da bi se sprečile komplikacije:

- Na prvom mestu, to je izbegavanje značajnih fizičkih aktivnosti, režim odmora, laganih šetnji pod nadzorom lekara koji će proceniti kada i kako osoba može nastaviti sa redovnim fizičkim aktivnostima.

Važno je povesti računa i o ishrani

- U postkovidu ljudi bi aspolutno trebalo da izbegavaju teška, ljuta, masna i slana jela, jer organizam treba da povrati imuno-nutricionističku ravnotežu, uz unos tečnosti i oporavi se od teške infekcije. Odmor i adekvatna hidratacija uz unos adekvatnih količina minerala i vitamina najvažniji su za oporavak organizma. Ali, odmor mora biti ne samo fizički, već i mentalni.

Svedoci smo da su poslednje dve godine apoteke krcate pacijentima koji nemilice kupuju velike količine vitamina i minerala kako bi se što pre oporavili od kovida-19. Mesecima smo slušali savete o uzimanju mega-doza vitamina D3, cinka, vitamina C... Pojedini stručnjaci „bombardovali“ su nas takvim savetima, tvrdeći da ćemo tako ojačati imuni sistem i izbeći kovid-19, odnosno ubrzati oporavak organizma posle preležanog kovida-19.

Foto: Printscreen You Tube

Kupovina i konzumiranje suplemenata „napamet“ ne donosi ništa dobro

- Da bi pacijent tačno znao koje vitamine i minerale bi trebalo da uzima i u kojoj količini, neophodno je da se o tome prethodno konsultuje sa stručnjacima. Naravno, neophodno je da uradi analize koje će pokazati kakva suplementacija će biti potrebna – navodi prof. Tasić i podseća na ono što mnogi u strahu za zdravlje zaboravljaju:

- Ne može ista kombinacija vitamina i minerala biti za mladu i stariju osobu. Mora se, takođe, voditi računa i o polu, i o bolestima.

Jačanje imuniteta sprovodi se redovnim pregledima i konsultacijama sa zdravstvenim stručnjacima.

Sagovornik našeg portala predsednik je Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga HISPA u okviru kog postoji poseban program koji podrazumeva farmakološki i nefarmakološki pristup za svakog pacijenta pojedinačno.

HISPA centri postoje ne samo širom Srbije, već i regiona. Upravo ovi centri su adresa za svakoga ko je preležao kovid-19, ali i za one koji su izbegli infekciju novim korona virusom i žele da što duže sačuvaju svoje zdravlje.

Stručnjaci iz HISPA centara od 1. do 3. aprila održaće u Bijeljini kongres čija je tema „Sveobuhvatna zaštita srca i krvnih sudova – postkovid era“.

- Biće to prilika da stručnjaci iz više zemalja podele dragocena iskustva – zaključuje prof. Tasić.

Bonus video: