KUKALI SMO DA JEDVA ČEKAMO SUNČANE DANE, A SADA SE SVI ŽALIMO DA NAM NIJE DOBRO! Proleće sa sobom donelo glavobolju i nervozu, evo šta vam je činiti!

Na početku proleća većina ljudi oseća tegobe koje su posledica vremenskih prilika i naglog otopljenja, kao što je slučaj u Srbiji od juče, od kada temperatura raste i utiče na opšte stanje i predstavlja vrstu stresa za organizam

Prelazak u drugo godišnje doba, i sve češći dnevni vremenski rolerkosteri, uzrokuju i kod potpuno zdravih građana lošiju psihofizičku kondiciju, nervozu, glavobolju, smanjenu koncentraciju, oscilacije krvnog pritiska, pojačano znojenje, brže zamaranje, otežano disanje, malaksalost, klonulost, smanjen apetit, nesanicu i druge tegobe.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Posebnu pažnju na zdravlje tokom naglih oscilacija i promena vremena od hladnijeg ka toplom, treba da obrate hronični bolesnici, kojima se preporuručuje da nipošto ne izostavljaju prepisane terapije i da se obavezno obrate lekaru ako se ne osećaju dobro.

U narednom periodu i dalje ćemo imati hladna jutra, a kako dan bude odmicao temperature će rasti i preko 20 stepeni, što je, prema rečima stručnjaka, osnova da i zdrave osobe budu razdražljive, osete oscilacije u raspoloženju i promenu pritiska, od izrazito niskog ka visokom ili obrnuto.

U subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, ističu da najviše računa o sebi prilikom naglih promena vremena, skoka i pada temperature treba da vode astmatičari, dijabetičari i srčani bolesnici.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš, kaže da treba imati na umu, da simptome koje osećaju sada zdrave osobe možemo povezati i sa ispijanjem previše kafe i duvanskim dimom i da savetuje da svako “iskreno razmisli da li se radi o prolaznom prolećnom umoru – zbog promena posle zimskog perioda, koje se dešavaju u prirodi i u organizmu ili se radi o lošim navikama”.

- Navedene tegobe možemo dovesti i u vezu sa određenim poremećajima zdravlja, kao što su malokrvnost, poremećaj rada štitne žlezde, ili povišen nivo hormona kortizola Značajan i pozitivan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje imaju pravilna ishrana i pravilna nadoknada tečnosti, svakodnevna fizička aktivnost jer podiže otpornost organizma na stres, kao i na mikrobiološke uzroke bolesti, kvalitetan noćni san, veština upravljanja stresom – kaže dr Dragaš, a prenosi Blic.

Foto: Shutterstock

Hroničan umor može imati dodatno negativan uticaj na pojavu prolećnog umora ako je osoba u lošem emotivnom stanju, koristi duvan, alkohol, lekove na svoju ruku i ima druge navike koje dovode do prirodne opšte otpornosti i uništavanja vitamina.

- Zato preporučujem prilagođen način ishrane sezoni i podneblju, laganu, lako svarljiva i nutritivno bogatu hranu, u manjim obrocima tokom dana. Korisni su sveži sokovi ceđeni iz voća i povrća, vežbanje u prirodi i fizička aktivnost, primerene radne aktivnosti, odmor i spavanje – kaže dr Zorica V. Dragaš i napominje da je bitno kada spavamo da ležaj i jastuk budu odgovarajući, da spavaća soba nema veštačko osvetljenje i da se ne čuju glasni zvuci, jer zvuk 40 i više decibela ometa fazu dubokog sna što utiče na to kako ćemo se osećati sledećeg dana.

Foto: Shutterstock

Ponašanje i životne navike suprotne navedenim izazvaće domino efekat loših psihofizičkih osećaja usled promene vremena i naglog otopljenja.

- Tačno je da nismo uvek u mogućnosti da u danu uradimo sve što je za dobro zdravlje potrebno i korisno, ali je važno da znamo šta je od svega neophodno i treba da težimo ka tome da što više dobrobiti povežemo. Treba početi od toga da navike štetne po zdravlje isključimo, a postoje i one koje treba da kontrolišemo i da ne dozvolimo da postanu štetne. Događa se da i pored zdravog načina života i zdravi ljudi imaju lošiju psihofizičku kondiciju na kraju zime i početkom proleća. Takvo stanje se najčešće povezuje sa načinom ishrane u zimskom periodu, kada je smanjena ponuda svežeg voća i povrća, ali i sa nedovoljno fizičke aktivnosti i sunčeve svetlosti. Takođe, potrebno je pratiti vremensku prognozu i prilagoditi oblačenje – poručuju iz Centra.

Hrana je lek i zaštita

Hipokrat je rekao: “Neka hrana bude lek“ i neka bude zaštita, a ne samo pogonsko gorivo i zadovoljavanje čula ukusa i mirisa. Ishranu treba prilagoti godinama, polu, zanimanju, aktivnostima, zdravlju i svakako sezoni.

Foto: Shutterstock

- Treba jesti dovoljno svežeg povrća i voća, ribe, pilećeg i ćurećeg, a samo povremeno i druge vrste mesa. Žitarice su važne u ishrani i što češće treba koristiti celo zrno. Crveno meso, belo brašno, šećer i usoljene namirnice treba izbegavati. Opšte pravilo pravilne ishrane je da hranu treba pripremati barenjem ili kuvanjem, a nikako pečenjem ili prženjem - savetuju u Centru.

Nagla promena stres za organizam

- Nagla promena temperature je stres za organizam, i to snažan, ali proleće omogućava da se više koriste blagodeti sunca. To je potrebno činiti umereno i u određenom delu dana. Ne treba zaboraviti da se zaštite oči, nošenjem kvalitetnih, a ne brendiranih, naočara za sunce. Umereno izlaganje suncu podiže opštu otpornost organizma. Preterano sunčanje obara, odnosno smanjuje prirodnu opštu otpornost, isto kao i previše spavanja – kaže Zorica V. Dragaš.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.