DIJAGNOZA NISKOG RASTA POSTAVLJA SE U MLAĐEM UZRASTU KOD DECE NEGO RANIJE! Uzroci su brojni! Ipak, jedan se izdvaja!

Novosadske predškolske ustanove dobile su 72 visinometra radi ranog otkrivanja niskog rasta kod dece

Nizak dečji rast nije samo estetski problem, kako ga najčešće doživljavaju, već može ukazati i na ozbiljnije zdravstvene probleme. Hormon rasta osim što utiče na linearni rast kostiju, ima i niz značajanih uloga u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti.

Njegov nedostatak pored niskog rasta i niske brzine rastenja (ispod 4,5 cm godišnje) može pruzrokovati i nagomilavanje masnog tkiva u predelu trupa, smanjenje mišićne mase, probleme sa kostima, lošu kogniciju i drugo. Ukoliko dete ne raste četiri do pet centimetara godišnje ili ako mu se usporava rast, savetuje se odlazak kod endokrinologa.

Iz tog razloga je od najvećeg značaja dijagnozu postaviti u što ranijem periodu razvoja deteta kako bi se primenom odgovarajuće terapije postigao željeni cilj. U svemu tome najvažniju ulogu ima primarna zdravstvena zaštita, zato su redovni sistematski pregledi dece od najvećeg značaja, kao i pravovremeno informisanje o problemima koji mogu da nastanu zbog poremećaja rasta.

Foto: privatna arhiva

Podizanje svesti

- Udruženje „Roditelj“ veoma dugo radi na podizanju svesti među roditeljima, lekarima i vaspitačima na temu niskog rasta kod dece. Vrtići su idealno mesto da se o ovom problemu misli i vaspitači redovnim merenjem dece mogu primetiti eventualni problem i skrenuti pažnju roditeljima. Svest o važnosti praćenja rasta deteta još uvek nije dovoljno razvijena, pa se veliki broj mališana sa ovim poremećajem dijagnostikuje onda kada je prekasno za terapiju - kaže za Informer.rs Gordana Plemić, predsednica Udruženja ''Roditelj''.

Ona dodaje da je merenje visine dece obavezno na sistematskim pregledima, a po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, u toku prve godine, dete se na sistematskim pregledima meri sedam puta, u drugoj godini dva puta, potom jednom godišnje do kraja redovnog školovanja. U toku prve godine, dete poraste oko 25 centimetra, u drugoj oko 12, u trećoj osam, potom oko četiri centimetra godišnje, do puberteta.

Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu, čim se uoči poremećaj. Rano otkrivanje poremećaja rasta značajno poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja normalne telesne visine u onim poremećajima rasta u kojima postoji efikasan način lečenja.

Doc. dr Maja Ješić, pedijatar-endokrinolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj napominje da je primećeno da se u poslednje vreme ova dijagnoza sve češće postavlja kod dece u mlađem uzrastu, što se ranijih godina nije dešavalo.

- Najčešći endokrinološki uzroci niskog rasta su nedostatak hormona rasta i nedostatak hormona štitaste žlezde, a od ostalih patoloških uzroka nizak rast može biti prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastu, celijakijom, različitim genetskim sindromima, hroničnim bolestima - navodi doc. dr Ješić.

Foto: pixabay

Lečenje injekcijama

Deca sa ovim problemom leče se injekcijama hormonom rasta, koje su obezbeđene o trošku Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje.

- Osnovni preduslov uspešne terapije je što ranije postavljanje dijagnoze i postizanje maksimalne visine pre početka puberteta. Osim stimulacije linearnog rasta, hormon rasta ima višestruka korisna delovanja koja obuhvataju održavanje normalnog telesnog sastava i metabolizma tokom celog života. Zato se kod osoba sa dokazanim nedostatkom hormona rasta preporučuje supstitucija tog hormona i posle prestanka rasta u visinu, ali u dozama koje su manje od susptitucionih doza u detinjstvu i adolescenciji – zaključuje doc. dr Ješić.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.