Kakvi ćemo biti starci ako smo ceo život proveli sedelački? I mlade već boli sve i svašta, šta tek da očekuju u starosti

“Sedenje ubija”, više je nego tačna i statistikom potvrđena narodna izreka. Jer ako više časova dnevno sedite, što je najčešće posledica kancelarijskog rada, telu ste ukinuli pokret i položaj prirodan za dvonošca, a posledice su mnogobrojne – od degeneracije kičme, preko proširenih vena, aktiviranja tromba, nastanka dijabetesa ili kancera, do depresije, jednom rečju, preuranjenog starenja organizma.

A kakvi ćemo mi biti starci ako smo ceo život proveli sedelačkim načinom života?

Sedelački način života, kako ga medicina definiše, znači provoditi osam i više časova dnevno u sedećem ili ležećem položaju, osim kada se spava.

Reč je o masovnom trendu u modernom društvu, što zbog načina rada u sedećem položaju, što u drastičnom smanjenju kretanja u slobodno vreme.

Sedenje kao trend je, međutim, i problem koji, po podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pogađa četvrtinu odrasle populacije u svetu, a zašto ga, između ostalog, zovu i “pušenje 21. veka”, svedoči i ovaj podatak SZO - godišnje u svetu nastane 5,3 miliona iznenadne smrti kao posledica fizičke neaktivnosti, naspram pet miliona smrti koliko nastaje kao posledica duvanskog dima!

Sedelački način života ima sve veći udeo u mortalitetu domaće populacije

I ne, te iznenadne smrti nisu „rezervisane“ samo za staru, već i za radno sposobnu populaciju koja je upravo najviše pogođena sedelačkim načinom života. Postavlja se, zato, pitanje kakvi ćemo biti starci ako smo veći deo života kada treba da budemo najviše fizički aktivni, proveli sedeći?

Onkolog dr Zoran Živković odgovara rečima „organizam nije star koliko godina ima, nego kolika mu je realna starost kardiovaskularnog sistema i lokomotornog aparata“ i upozorava na rezultate nedavnog kongresa fizikalne medicine na Divčibarama, koji pokazuju izuzetno visoke procente degenerativnih oboljenja u našoj populaciji, upravo zbog sedelačkog načina života.

- U Srbiji fizička neaktivnost kod odraslih, starijih od 18 godina, zahvata 25 odsto te populacije, pri čemu je fizički neaktivna svaka treća žena i svaki četvrti muškarac, dok je procenat fizičke neaktivnosti kod školaraca u uzrastu od 11 do 17 godina čak 80 odsto. Osim kardiovaskularnih i ortopedskih, glavni poremećaji i patologije vezane za sedelački način života sve više su rizik od raka, naročito kada je reč o karcinomu bešike, raku dojke i debelog creva i kanceru endometrijuma. Među posledicama sedelačkog načina života su i povećanje stanja anksioznosti i depresije, jer sedeći ograničavamo svežu krv i kiseonik da dopru u mozak, što znači i smanjenje nivoa hormona sreće, endorfina i serotonina. Sedenje, dakle, uzrokuje preuranjeno starenje – kaže dr Živković.

Procenti koji pokazuju kako takav način života i bukvalno ubija, kako ukazuje, nisu ništa manje dramatični.

- Naime, udeo fizičke neaktivnosti u povećanju smrtnosti od kardiovaskularne bolesti dostigao je u Srbiji 7 odsto, udeo u pojavi dijabeta tipa 2 iznosi 10 posto, a od nastanka karcinoma dojke i debelog creva takođe 10 posto. Tako da podaci koji su se do skora činili nerealnim, postaju bitan faktor mortaliteta u našoj populaciji – upozorava naš sagovornik.

Foto: pexels.com

 

Od sedenja prvo strada kičma

Jedan od najpoznatijih domaćih ortopeda profesor dr Slobodan Slavković kaže da već 50 godina svedoči pravoj epidemiji diskus hernije, jednoj od najčešćih posledica dugotrajnog sedenja na kičmu, „jer sedenje je jednostavno nefiziološki položaj za dvonošca“.

- Uspravljanjem čoveka taj segment lumbosakralne kičme, poslednja dva lumbalna pršljena i krsna kost, ostali su nerešen biomehanički problem i slaba tačka lokomotornog sistema. Kičma je osovina ljudskog tela, a gravitaciona sila koje deluju na naše telo kroz kičmu kao srednju osu, na taj segment vrši pritisak. Posledica je ubrzano habanje i trošenje želatinaste materije, svojevrsnog amortizera između dva pršljena, a potom i pucanje tog osigurača i izlivanje sadržaja u kanal gde su nervi, što dovodi do bolova – objašnjava dr Slavković.

Osim ovih problema na donjem, sedenje loše utiče i na gornji deo kičme – vratne pršljenove. Pogotovo, dodaje naš sagovornik, jer se u današnje vreme mnogo radi za računarom što je takođe „prinudni“ položaj tela koji gornji deo kičme „vuče“ napred, zbog čega brže stari i zahvataju je degenerativni procesi.

- Ako čovek zbog svoje profesije već mora da sedi duži period, neophodno mu je adekvatno sedalo koje u prvom redu treba da bude visoko, sa anatomijom koja leđa drži što više u vertikalnom položaju. Neophodne su i pauze u sedenju, svaki trenutak koji iskoristite da se protegnete i istegnete ili ako za to postoje uslovi da „visite“ minut-dva, su blagotvorne za kičmu – savetuje dr Slavković.

Sedenje slabi srce i stvara čitav niz boljki

Kardiovaskularne bolesti su i inače prvi uzrok smrtnosti u Srbiji, a sedelački način života, kako pokazuje i statistika koju je pomenuo dr Živković, samo povećava rizik od gojaznosti, a time i nivo holesterola u krvi.

- Sedenje, za razliku od toga kada je telo uspravljeno ili kada se kreće, sagoreva za petinu manje kalorija u minuti. Istovremeno zbog manjka fizičke aktivnosti, jer vam nedostaju pokreti i aktivnost mišića, sedenje slabi srce i ne troši holesterol u krvi, a taloženje holesterola u krvnim sudovima izaziva njihovo zakrčenje, što dalje povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja – objašnjavaju kardiolozi.

Umesto da prirodno cirkuliše, dugo sedenje dovodi to toga da se krv sliva samo u noge, što onda “proizvodi” još opasnih zdravstvenih problema.

- Tako se, naime, stvara dodatni pritisak u venama koje mogu da nabreknu, uviju se ili ispupče, što je stanje poznato kao proširene vene. Predugo sedenje u istom položaju dovodi i do formiranja ugruška u nozi, odnosno tromboze dubokih vena koja može biti stanje izuzetne opasno po život, ako se ugrušak oslobodi i zastane u plućima izazivajući tromboemboliju – navode kardiolozi.

Kao i kad je u pitanju kičma, ono što produžava “radni vek” kardiovaskularnog sistema je da se sedenje, radi razmrdavanja tela, prekine na svakih 15 minuta. Kardiolozi kažu da je u praksi dovoljno da ljudi koji ceo dan rade u sedećem položaju ustanu pola sata i to vreme iskoriste za hodanje.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Zbog sedenja trpe i pluća, pankreas, creva…

Na spisku organa u našem telu koji trpe posledice sedenja nisu samo lokomotorni aparat i kardiovaskularni sistem. Sedelački način života je rizik i za pluća, pankreas i sistem za varenje.

Pulmolozi tako objašnjavaju da sedenje kao položaj tela ograničava količinu kiseonika koja ispunjava pluća. Rezultat te fizičke neaktivnosti vidljiv je, na primer, pri pokušaju trčanja – brzo zamaranje, ubrzanje srčanog pulsa i jako zadihivanje jer telo koje više sedi nego što se kreće nije “naviknuto” na prijem veće količine kiseonika.

Lekari često između dijabetesa i sedenja stavljaju znak jednakosti, navodeći da samo jedan dan poduženog vremena sedenja dovodi do pada insulinskog odgovora.

- Naime, mišići koji zbog sedelačkog načina života postaju neaktivni ne reaguju tako lako na insulin, hormon koji proizvodi pankreas i koji pomaže u razgradnji glukoze za energiju. To znači da pankreas mora da proizvodi sve više insulina kako bi razgradio glukozu, a to često dovodi do dijabetesa – kažu endokrinolozi.

Konačno, jedna od posledica dugotrajnog sedenja je kompresija stomaka koja praktično postavlja svojevrsnu “kočnicu” u normalnom radu creva, što usporava varenje, a problemi koji potom nastaju su gorušica, nadutost i konstipacija.

Kako se sačuvati od predugog sedenja

Kako prevenirati nabrojane i nimalo bezazlene posledice do kojih dovodi dugotrajno sedenje?

Dr Zoran Živković kaže da je potrebno najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti sedmično, što je zapravo nešto više od 20 minuta dnevno, a svakako, kako kaže, uopšteno pomaže smanjenju rizika od srčanog ili moždanog udara bez obzira koliko smo fizički (ne)aktivni.

Ukoliko smo, pak, “osuđeni” na posao koji dovodi do konstantnog sedenja ili nimalo kretanja, evo šta treba činiti:

- praviti pauzu svakih pola sata ustajući sa stolice
- iskoristiti svaki trenutak u kojima je moguće biti na nogama kao što je, na primer, razgovor telefonom
- prošetati što je pre moguće, odnosno, tokom radne pauze
- koristiti stepenice umesto lifta za dolazak do kancelarije
- do radnog mesta, ako razdaljina to dozvoljava, doći na svojim nogama ili vozeći bicikl