• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer

17.04.2024

21:38

Ako ovo uradite pre 40. godine, živećete i do dvadeset godina duže: Evo kojih 8 navika usporavaju starenje!

Pixabay

Vesti

Ako ovo uradite pre 40. godine, živećete i do dvadeset godina duže: Evo kojih 8 navika usporavaju starenje!

Podeli vest

agađenje vazduha, ostaci plastike, previše brige, previše sedenja, zaboravljanje čišćenja koncem, ispijanje kafe, jedenje hamburgera – ponekad izgleda kao da se sve u životu pokušava da nas ubije.

Prošle nedelje je tim američkih istraživača objavio da je veća verovatnoća da će svi rođeni posle 1965. godine imati kraći životni vek. Rekli su da povećana izloženost „različitim faktorima rizika i uvredama životne sredine“ savremenog života znači da, ako ste mlađi od 50 godina, verovatno ćete imati biološku starost - približnu starost vašeg tela i mozga - koja je znatno starija od vaše hronološke starosti.

Šta dovodi do bržeg starenja?

Konzumiranje nezdrave hrane se u studiji navodi kao jedan od glavnih faktora koji doprinose i možda nije slučajnost da je sredina 60-ih najavila lansiranje pop tartova, topljenog sira i Doritosa. Ali naš sve stresniji način života, loše mentalno zdravlje, gojaznost i nedostatak aktivnosti takođe igraju ulogu.

Srećom, poslednjih godina, brojne studije su izolovale neke od mnogih različitih faktora životnog stila koji bi mogli da pomognu u suzbijanju ovog efekta usporavanja brzine starenja i smanjivanja biološke starosti.

Foto: freepik

 

Jedna studija Univerziteta u Mičigenu iz 2021. godine čak je pokazala da, iako jedan hot dog može da skrati vaš životni vek za 38 minuta, komad lososa može da ga produži za 70 minuta.

Moglo bi vam biti oprošteno to što mislite da je moguće da pojedete svoj put do besmrtnosti – jedan po jedan avokado – ali, nažalost, matematika ne funkcioniše tako.

Međutim, zdravstvene koristi se akumuliraju i nikad nije kasno za početak.

Najvažniji faktori

Velika studija objavljena prošle godine identifikovala je najvažnije faktore za smanjenje vašeg biološkog uzrasta kao redovno vežbanje, zdravu ishranu, smanjenje stresa, dobar san, pozitivni društveni odnosi, nepušenje ili zavisnost od droga i kontrolisanu konzumaciju alkohola.

Usvojite svih osam ovih faktora u dobi do 40 godina i mogli biste da živite dodatne 24 godine, otkrili su istraživači. Uzmite plašt sa 50 godina i dobićete dodatnih 21 godinu, a čak i odlaganje do 60. godine još uvek vam daje potencijalno 18 dodatnih godina.

Dobra vest je da ne morate da usvojite čiste promene u načinu života jer studija pokazuje da se te prednosti akumuliraju sa svakim pokušajem: jedno zdravo ponašanje može da doda 3,5 godine životu žene, dva dodaju osam godina, a tri 12,6 godina, navodi studija.

Zato uronite u naš naučno-podržani 'miks' faktora koji poboljšavaju život da biste videli kako možete da usporite proces starenja, snizite svoju biološku starost i zapravo dodate godine svom životnom veku.

Foto: Shuterstock

 

Dobar san: +4,7 god

Pokazalo se da loš san (manje od sedam sati noću) utiče na zdravlje srca, hormone, kao i imuni i nervni sistem, povećavajući rizik od bolesti, depresije , pa čak i raka. Studija Harvardske medicinske škole iz 2023. pokazala je da spavanje 7-9 sati svake noći može da produži očekivani životni vek muškaraca za 4,7 godina i doda 2,4 godine za žene.

Umereno konzumiranje alkohola: +1 godina

Zastrašujuće, naučnici nazivaju alkohol "kancerogenim neurotoksinom" jer je toksičan za vaš nervni sistem i može izazvati kancerozne promene u digestivnom traktu. Umereno konzumiranje - ne više od jedne čaše alkohola dnevno - povezano je sa opuštenim ponašanjem i društvenom prirodom, što znači da bi povremena čaša vina ili piva mogla da produži jednu godinu vašem potencijalnom životnom veku, ili smanji vašu biološku starost za godinu dana). Ali svako piće preko preporučenih granica povećava rizik od bolesti i skraćuje vam životni vek. Studija Univerziteta u Kembridžu iz 2018. pokazala je da su četiri jedinice dnevno preko te bezbedne granice (tj. tri čaše vina noću) bile dovoljne da se životni vek smanje za dve godine.

Redovan seks: +4-7 godina

U dugotrajnoj studiji objavljenoj u knjizi "Secrets of the Superioung", dr David Viks, klinički neuropsiholog u Kraljevskoj bolnici u Edinburgu, rekao je da bi smanjenje stresa, povećan nivo zadovoljstva i bolji san koji dolazi sa redovnim seksom mogli biti dovoljni da dodaju 4-7 godina do vašeg životnog veka.

Fizička aktivnost: +4 godine

Mnogi od nas se bore da ispune preporučene ciljeve aktivnosti od 150 minuta aerobne vežbe svake nedelje, ali dobra vest je da aktivnost – bilo koje vrste – dodaje godine vašem životu. Poljska studija objavljena prošle godine pokazala je da je 4.000 koraka dnevno dovoljno da se „značajno“ smanji smrtnost od bilo kog uzroka, a prema velikom pregledu objavljenom 2012. u "Journal of Aging Research", redovna fizička aktivnost može povećati vaš životni vek za 3,9 do 4,4 godine.

Foto: freepik

 

Unošenje dovoljno vode: +15 godina

Lekari znaju da dehidracija povećava nivoe soli u krvi što može ubrzati proces starenja i ubrzati hronične bolesti. U studijama na miševima blaga dehidracija bila je dovoljna da skrati očekivani životni vek za šest meseci – što je ekvivalentno 15 godina u ljudskom smislu.

Konzumiranje voća: +10,8 godina

Nema sumnje o uticaju dobre ishrane na naše zdravlje, a prema studiji UK Biobank, objavljenoj u časopisu Nature 2023. godine, prelazak sa nezdrave na zdravu ishranu bogatu integralnim žitaricama, orašastim plodovima, voćem, riba, mahunarke i malo mesa, napitaka zaslađenih šećerom i prerađenog mesa, mogu povećati očekivani životni vek muškaraca i žena do 10,9 odnosno 10,4 dodatnih godina.

Prestanak pušenja: +10 godina

Lekari procenjuju da navika pušenja može smanjiti vaš životni vek za deset godina, ali kada prestanete, taj rizik se brzo širi.

- Broj godina tokom kojih pušite najviše utiče na rizik od raka, a što pre prestanete, manji je rizik od raka - kaže Nikola Smit, viši menadžer zdravstvenih informacija u Cancer Research UK. "Prestanak pušenja takođe može da smanji rizik drugih zdravstvenih stanja kao što su srčani udar, moždani udar i hronična opstruktivna plućna bolest".

Prema američkim centrima za prevenciju bolesti, pet do 10 godina nakon prestanka rizik od karcinoma opada za polovinu, a 20 godina nakon prestanka vaš rizik je blizak onome ko nikada nije pušio. Dakle, prestanak pušenja može potencijalno dodati 10 godina vašem životu.

Foto: Shutterstock

 

Negovanje veze: +1,5 godina po deceniji koju ste proveli zajedno

Analiza parova na Novom Zelandu iz 2020. kvantifikovala je u kojoj meri uključenost u romantičnu vezu usporava proces biološkog starenja, a toksična veza ga ubrzava. Istraživači su otkrili da ljudi u pozitivnim vezama stare pet odsto sporije, a oni u lošoj vezi (ili bez veze) imaju tendenciju da stare 20 odsto brže.

Sve u svemu, istraživači su ustanovili da to što ste u vezi, u poređenju sa samcem, može značiti dodatnih 1,5 godina vašeg životnog veka, za svaku deceniju koju ste zajedno (bez obzira na to da li su stvari harmonične celo to vreme).

Sticanje diplome: +1,4 godine

Obrazovanje je povezano sa boljim zdravljem sa studijama koje pokazuju da što više obrazovanja imate, veća je verovatnoća da ćete dobiti bolji posao (onaj koji se dobro plaća i koji ne ugrožava vaše zdravlje) i da usvojite zdrav način života. Istraživanja svakako pokazuju da ljudi koji ostanu u obrazovanju do stepena imaju tendenciju da žive duže – oko 1,4 godine.

"Mali struk": +3-5 godina

Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od bolesti povezanih sa uzrastom, kao što su dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak i artritis, a akumulacija masti oko sredine (a ne bilo gde drugde u telu) povezana je sa zlokobnijim zdravstvenim posledicama. Ovo čini merenje vašeg struka važnijim faktorom na koji treba da pazite od brojeva na vagi jer deblja linija struka, posebno u srednjim godinama, može da vam oduzme godine života. Pregled iz 2014. godine objavljen u časopisu "Maio Clinical Proceedings" otkrio je da muškarci sa strukom od 109 cm imaju tri godine kraći životni vek nakon 40. godine, a žene sa 94 cm ili većim obimom struka imaju pet godina kraći životni vek posle 40.

Čuvanje vere: +4 godine

Studija naučnika sa Državnog univerziteta u Ohaju iz 2018. pokazala je da ljudi sa religioznim uverenjima žive oko četiri godine duže od onih koji to ne čine. Oni to svode na činjenicu da se duboko religiozni ljudi češće uzdržavaju od pića i droga i preduzimaju prakse za ublažavanje stresa kao što su molitva ili meditacija. Ako religija nije vaša stvar, dobro je znati da duhovne prakse,kao što je joga, takođe mogu imati koristi od produženja života.

Volontiranje: +1 godina

Sve dok su vaši razlozi za volontiranje da pomažete drugima, a ne sebi, vreme provedeno na sakupljanju smeća ili pomaganju u dobrotvornoj radnji može produžiti vaš životni vek, jer se pokazalo da čin volontiranja poboljšava mentalno i fizičko zdravlje i odbija usamljenost. Studija iz 2011. koju je sproveo Univerzitet u Mičigenu otkrila je da su ljudi koji su se pozivali na altruističke vrednosti ili želju za društvenim vezama imali nižu stopu smrtnosti od onih koji su se dobrovoljno prijavili radi sopstvenog ličnog zadovoljstva.

Zagonetke, slagalice: +10 godina

Dok izazivanje mozga ne može sprečiti bolesti koje izazivaju demenciju kao što su Alchajmerova bolest, doktori veruju da može pomoći da se izgradi tampon (koji se naziva „kognitivna rezerva“), što znači da duže zadržavate svoje mentalne sposobnosti (i na kraju živite duže) ako to učinite.

Istraživači sa Univerziteta Ekseter i Kings koledža u Londonu su 2020. testirali 20.000 ljudi starijih od 50 godina i otkrili da oni koji redovno učestvuju u slagalicama sa rečima i brojevima obično imaju oštriji mozak sa moždanom funkcijom 10 godina mlađom od njihovog stvarnog uzrasta.

Život van grada: +2 godine

Zagađenje vazduha koje udišete dok živite u urbanom okruženju je toliko loše za vaše zdravlje da bi život u gradu mogao da skrati dve godine vašeg životnog veka. To je zato što mikroskopske čestice mogu ući u krvotok preko pluća i potencijalno izazvati moždani ili srčani udar. Studija Univerziteta u Čikagu iz 2022. pokazala je da redovno izlaganje zagađenju vazduha može da skrati očekivani životni vek za 2,2 godine (koji se povećava na pet godina u jako zagađenim delovima Južne Azije), a odvojene studije su otkrile da rođenje u ruralnom području daje muškarcima dva godine dodatnog života i žene 18 meseci.

"Penzija u gradu": +1 godina

Istraživači sa Masačusetskog instituta za tehnologiju prelazak iz ruralne u urbanu sredinu - kada imate više od 65 godina - daje vam dodatnu godinu života – verovatno zbog lakše dostupne medicinske nege.

Roditi dete -7 godina po detetu

Nedavna studija upravo je otkrila da trudnoća može da ubrza proces starenja žena za skoro tri meseca, ali to je pre nego što se beba rodi. Nedostatak sna u prvih šest meseci bebinog života zaista će vam to oduzeti. Studija iz 2021. pokazala je da nedostatak sna tokom prvih šest meseci bebinog života može dodati do sedam godina biološkoj starosti novopečenih majki (zanimljivo je da uticaj ne utiče na muškarce na isti način). Dodajte još sedam za svako sledeće dete.

Foto: Shutterstock

 

Živeti stresan život: -2,8 godine

Istraživači u Finskoj su otkrili da izloženost velikom stresu može skratiti očekivani životni vek za 2,8 godine kod muškaraca i 2,3 godine kod žena. Poznato je da konstantno visok nivo hormona stresa, kortizola, snižava imuni sistem i utiče na zdravlje srca što dovodi do visokog krvnog pritiska, čira na želucu i kardiovaskularnih bolesti.

Sedenje tokom celog dana: -8 godina

Utvrđeno je da je sedeći život jednako loš za vaše zdravlje kao i pušenje, a istraživanje Univerziteta Kalifornije pokazalo je da sedenje deset sati ili više svakog dana može da vas ostari i do osam godina.

Visok krvni pritisak -6 meseci do 3 godine

Visok krvni pritisak povećava rizik od bolesti bubrega, srčanog udara, moždanog udara i srčane insuficijencije. Studije su pokazale da redovno povećanje gornjeg cilja od 140/90 može dovesti do povećanja očekivanog životnog veka od bilo čega između 6 meseci i tri godine u zavisnosti od vašeg uzrasta. Ali analiza koju je sprovela Brigham and Vomen's Hospital's Sistolic Blood Pressure Intervention Trial (SPRINT) objavljena u JAMA Cardiologi 2020. godine, otkrila je da održavanje sistolnog krvnog pritiska (prvi broj) manjim od 120 mm Hg umesto 140 može produžiti život za bilo šta između 9 meseci i 2,9 godine.

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Alarmantna istraživanja "Batuta" o navikama tinejdžera! Ne vole sport, konzumiraju cigarete, sedam sati su na internetu
Društvo

Alarmantna istraživanja "Batuta" o navikama tinejdžera! Ne vole sport, konzumiraju cigarete, sedam sati su na internetu

Dve trećine učenika definiše svoje zdravlje kao odlično, a većina adolescenata zadovoljna je svojim životom, ocenjujući ga prosečnom ocenom 8,3 – to su rezultati međunarodnog istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta, koje je sproveo Institut "Batut" po metodologiji SZO, a podržala ministarstva zdravlja i prosvete.

09.04.2024

12:40

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set