Raste podrška za vraćanje smrtne kazne: Oko za oko, zub za zub - (ne)pravedna kazna za najgore zločince

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je skoro 70 odsto građana za to da se najsurovijim zlikovcima presudi po 'kratkom postupku', iako su stručnjaci protiv toga.

Serija zastrašujućih zločina koji su prethodnih godina punili stranice crne hronike uvek su povlačili i diskusiju o tome da li bi trebalo vratiti smrtnu kaznu za najsvirepije krvoloke. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je sve više ljudi za to da se u Srbiji vrati smrtna kazna, gotovo 70 odsto ispitanika, iako je većina pravnika i dalje čvrstog stava da to nikako nije dobro, niti svrsishodno.

Strah u očima

Najstroža kazna u Srbiji je, inače, ukinuta još 2002, kada je veliki broj ubica i silovatelja, izmenom zakona, umesto da se nađe pred streljačkim strojem, osuđen na 40 godina ili na doživotni zatvor. Tada je, u godini kad je ukinuta smrtna kazna, mišljenje građana o tome bilo podeljeno - po 43 odsto njih bilo je za ili protiv te kazne. Preostalih 14 odsto ispitanika bilo je neodlučno.

Međutim, kako pokazuju statistike, iz godine u godinu sve više je rastao broj onih koji su bili za vraćanje smrtne kazne, pa je, prema poslednjim istraživanjima od prošle godine, taj procenat bio skoro 70 procenata, na šta su verovatno uticali i jezivi masovni zločini koji su se dogodili u maju 2023. u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru i u selima kod Mladenovca, gde je ubijeno čak 19 dece i mladih.

Čuveni beogradski advokat Toma Fila, koji je tokom karijere sledio stavove svog oca Filote zalažući se za ukidanje smrtne kazne, s ponosom je za Informer ispričao da mu je drago što je od 12 smrtnih presuda, koje su izrečene njegovim branjenicima, samo jedna izvršena.

- Ubica kad ubija, on muči žrtvu, a kad njega streljaju, on pati samo tri sekunde, zato sam protiv smrtne kazne. Ubica treba da pati u zatvoru i da okajava svoj greh - istakao je Toma, iako je priznao da se često osećao prljavo nakon što bi nekog zlikovca uspeo da oslobodi na sudu ili da mu izdejstvuje manju kaznu:

Foto: Toma Fila/Foto:Pedja Milosavljević

- Savest sam neretko umirivao alkoholom. Čudni su to ljudi... Sa izuzetkom glumca Žarka Lauševića, koji mi je odmah priznao da je ubio i kome je jedina želja bila da mu spasim brata. Ostali moji klijentu su lagali, negirali su krivično delo da bi umirili savest.

Tomin pokojni otac Filota Fila, koji je branio mnoge osuđene na smrt, davne 1981. godine zapisao je u knjizi "Protiv smrtne kazne":
"Uoči egzekucije čitao sam u očima ljudi koji su morali da umru da mi nemo upućuju pitanje: 'Zar si me i ti ostavio?' To mi je davalo povod da se sve življe i življe upuštam u ovaj problem, pa sam zbog toga i rešio da napišem ovu knjigu, koja može biti neka vrsta apela, nezavisno od toga što dolazi u vreme opšte uzburkanosti u svetu, a posebno u vreme pojave organizacija čiji su predstavnici izvršili, ili su spremni da izvrše, ubistva u ime nečeg ili nekog. Taj stav će svakako naići na revolt onih koji smatraju da se svako zlo može iskoreniti zlom."

Prevaziđena mera

Još jedan poznati advokat, Goran Petronijević, apsolutno je protiv vraćanja smrtne kazne.

- Reč je o prevaziđenoj meri. Nasilje i kriminal bi trebalo da se suzbijaju daleko suptilnijim metodom, koja prvenstveno podrazumeva prevenciju i represiju na širem društvenom planu. Posebno treba povesti računa kako da se spreči rasturanje porodice i porast socijalne bede, jer su to najidealniji uslovi za eskalaciju krivičnih dela - smatra Petronijević.

Foto: Advokat Goran Petronijevič/Foto:Pedja Milosavljević

Inače, poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 15. februara 1992. u somborskom zatvoru nad Johanom Drozdekom (34), koji je 10. novembra 1987. silovao, pa ciglom smrskao glavu šestogodišnjoj devojčici.

U periodu od 1944. do 1959. bilo je, prema nekim procenama, više od 10.000 pogubljenja, mnogi tvrde čak i 20.000, koliko nikada pre ili kasnije, ali o ovim slučajevima nema preciznih podataka.

Azija, Afrika i SAD - za, Evropa protiv

Jedina evropska zemlja u kojoj se i dalje praktikuje smrtna kazna je Belorusija. S druge strane, čak 38 od 50 država u okviru SAD i dalje je sprovode. Osim toga, najteža kazna dozvoljena je i u Kini, Japanu, Avganistanu, Indoneziji, Iraku, Iranu, Kuvajtu, Pakistanu, Saudijskoj Arabiji, Severnoj Koreji, Singapuru..., kao i u većini afričkih država, poput Egipta, Etiopije...

Foto: Pixabay

Smrtne kazne od 1960. do 2002.

* Mileva Krivokapić - streljana 1960. po presudi suda u Leskovcu jer je iz osvete ubila komšiji dvoje dece i zapalila mu kuću.
* Aleksandar Jovanović - pogubljen 1963. zbog pokušaja silovanja i ubistva devojčice (13).
* Eva Vanjur - majka dvoje dece, streljana 1965. jer je iz nepoznatog razloga ubila devojčicu (13) u Subotici.
* Ivan Jelić - pogubljen 1968. jer je kao ustaški terorista učestvovao u nabavci bombi koje su postavljene u Beogradu.
* Dragoljub Gutić - streljan 1969. zbog ubistva taksiste Tiosava Jankovića i pljačke kurira "Robnih kuća" u Beogradu. S njim je pogubljen i Sava Lisovac (36). Sud nije utvrdio ko je ispalio hitac u taksistu, pa su obojica pogubljena.
* Aleksandar Milutinović - pogubljen 1972. zbog petostrukog ubistva i 16 pokušaja ubistava u Čačku.
* Jezdimir Gajić - streljan 1975. po presudi suda u Požarevcu, zbog spora oko zemlje ubio komšiju, njegovu ženu, sina (18) i snaju (17).
* Miljenko Hrkač - likvidiran 1978. jer je kao ustaški terorista postavio bombe u bioskopu "20. oktobar" i na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu. Tada je jedna osoba poginula, a 89 njih ranjeno.
* Vojislav Rajčić - pogubljen 1981. jer je kao "četnički trojkaš" ubio 49 ljudi. Osuđen je u Zaječaru.
* Đorde Adamović iz Bora, zvani Ludi Đoka - zaklao je celu porodicu svog prijatelja i silovao njegovu mrtvu ženu. Osuđen je 1985. na smrtnu kaznu, ali se obesio u ćeliji zatvora u Zaječaru tri godine kasnije.
* Ilija Vujić Bumbar - presudom Okružnog suda u Beogradu 17. oktobra 1994. osuđen na smrt zbog ubistva porodice Židić. Veru (42) i njenog sina Davora (13) ubio je 1. decembra 1993. u njihovom stanu u Pohorskoj ulici u Novom Beogradu. Motiv je bio novac.
* Milan Ivković iz Niša - ubio sudiju Živku Davidović, koja je u brakorazvodnoj parnici dodelila stan njegovoj bivšoj ženi. Osuđen na smrt, pa na 40 godina.
* Josip Vujić, zvani Bački Dželat ili Joso Sekira - osuđen na smrt 1997. Devetostruki ubica je pobegao iz zemlje u Mađarsku, gde je ubio taksistu i dobio 15 godina zatvora. Presuda mađarskog suda mu je spasila život, jer je u međuvremenu ukinuta smrtna kazna u Srbiji, u koju je izručen u maju 2010.
* Vlastimir Nekl - zajedno s Marinkom Magdom, Josipom Vujićem, Miroslavom Stojadinovićem, Slavoljubom Velićem i Srboljubom Jovanovićem činio takozvani "eskadron smrti", koji je ubio više od 25 ljudi. Okružni sud u Subotici osudio ga je na smrt 1999.