Drugi teroristički napad vehabija u samo četiri meseca! Stručnjak ukazuje na opasnost od verske radikalizacije mladih

Nakon terorističkog napada u Bosanskoj Krupi gde je tinejdžer vehabija Elmir S. (15) nožem ubio jednog, a teško ranio drugog policajca, stručnjaci kažu da je problem vehabizma veliki i da to najbolje pokazuje činjenica da je ovo drugi teroristički napad koji su pripadnici ovog verskog pokreta izvršili na ovim prostorima ove godine.

Elimir S. (15) je sinoć ušao u policijsku stanicu i nožem ubio policajca Ognjena M. i teško ranio njegovog kolegu Avdu H. pre nego što je savladan i uhapšen.

Foto: ATV

Pre samo četiri meseca, 29. juna u Beogradu Miloš Salahudin Žujović (25) pucajući iz samostrela pokušao je da ubije žandrama Miloša Jevremovića koji iako teško ranjen je pucao i ubio teroristu.

Žujović koji je rođen u selu kod Mladenovca je prihvatio islam odselio se u Novi Pazar radikalizovao se i naoružan samosterlom i nožem izvršio teroristički napad. 

Foto: Zoran Sinko

 

Dejan Milutinović, predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, za Informer je povukao paralelu između terorističkog napada u Beogradu i sinoćnjeg u Bosanskoj Krupi i ukazao da država mora da se bori protiv verske radikalizacije.

- Imali smo slučaj jednog veoma mladog čoveka koji je bio radikalizovan i koji je izvršio teroristički akt u Beogradu kod izraelske ambasade i evo sad već imamo novi slučaj gde je u pitanju dete kao počinilac terorističkog akta - kazao je Milutinović.

Naš sagovornik ukazuje da se ova dva slučaja ipak razlikuju u okolnostima koje su dovele do radikalizacije ova dva počinioca akta terorizma.

- Dok je prethodni počinilac od 25 godina živeo i rođen u autohtonom srpskom pravoslavnom okruženju i porodici, drugi je radikalizovan gotovo "od rođenja"  u okolini u kojoj je živeo i razvijao se. Poznato je da je i njegov otac jedan od ubeđenih vehabija sa ekstremističkim stavovima i dete je socijalizovano u negativnom kontekstu kroz shvatanje življenja i delovanja u kontekstu agresivne religioznosti - istakao je Dejan Milutinović i dodao:

- Dečak je učen nasilničkom i radikalnom odnosu prema drugima van svoje okoline koja je vehabijska.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Naš sagovornik kaže da je uobičajna praksa da teorističke i radikalne religijske grupe regrutuju decu.  

- Postoji u istraživanjima jedna cifra od preko 300.000 dece regrutovanih u terorističkim grupama i zajednicama. Isti regrutuju decu najviše zbog smanjene ili odsustva krivične odgovornosti i lake manipulacije - tvrdi naš sagovornik.

Ipak kako je objano u ovom konkretnom slučaju postoji veliki problem jer je dečaka u verski ekstremizam uveo otac.

- U ovom slučaju je ovo dete proizvod izuzetno negativne socijalizacije u koju spada porodica i okolina i prevencija ovakvih slučajeva je gotovo nemoguća jer detetu ne može da se pristupi i da se izoluje osim u nekim ekstremnim situacijama kada Centar za socijalni rad i sud odrede da je potrebno da se vaspitava u drugoj porodici ili ustanovi starateljstva - istakao je naš sagovornik.  

Dejan Milutinović kaže da internet i medijski sadržaji još više utiču na versku radikalizaciju. 

 

 

-  Posebno je otežavajuće sada, nego ranije, pojava sve lošijeg mentalnog razvoja zbog otvorenosti i dostupnosti različitim internet sadržajima ali i drugim medijima i medijskim sadržajima gde se promovišu direktno ili indirektno nasilje i radikalni stavovi - uakzao je Milutinović i objasnio da bi konkretnije  i doslednije rešavanje ovog šireg problema doveo samo do ogromnih konflikta u zajednicama sa državom i institucijama. 

- Kao jedino rešenje vidim dugotrajnu i aktivnu meru i kampanju države u edukacijama i kulturnom i verskom osvešćivanju kojim se sprečava dalja radikalizacija u zajednici, ali i da se adekvatno sankcioniše i prva pojava bilo kakvog pokazivanja radikalnih i ekstremističkih stavova - zaključio je Dejan Milutinović, predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti. 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.