Mile Luković ugurao Šiptara u kriminal! Nisu se razdvajali, "karijeru" počeli kao sitni lopovi (FOTO/VIDEO)

Mile Luković, zvani Kum, kojeg u seriji "Sablja" glumi Miloš Timotijević, bio je jedan od vođa zloglasnog "zemunskog klana", koji je učestvovao u ubistvu premijera Zorana Đinđića.

Rođen je 1. marta 1969. godine u Donjem Gajtanu, kod Medveđe, od oca Milana i majke Ljubice. Po završetku srednje Elektrotehničke škole, Luković je otišao u Prištinu, gde je duže radio kao čuvar u zatvoru. Nejasno je kako je dospeo na ovu poziciju, s obzirom na to da je i u mladosti bio poznat kao delikvent. 

Nema, takođe, podataka ni zašto je prestao da obavlja posao zatvorskog čuvara, ali se zna da posle toga otišao  u Beograd gde sa zemljakom, Dušanom Spasojevićem, postao vođa zemunskog klana. Upravo je Kum uticao na Spasojevića da se oda kriminalu.

 

Foto: Medveđa.org/Društvene mreže

 

Njih dvojica su se sa druge strane zakona prvo obreli kao sitni prestupnici. Na meti su im tada mahom bili automobili, uglavnom oni domaće proizvodnje, i uglavom oni koji su bili parkirani ispred Vojnomedicinske akademije na Banjici. 

Obijali su automobile ljudi koji su dolazili da obilaze ranjenike i koji su u automobilima ostavljali stvari! Ljude na taj način niko, sem njih, nije želeo da potkrada. Ali, bilo je primetno da su još tada imali neku vrstu zaštite u beogradskoj policiji. Ubrzo su u svoje operativne radnje uključili i mnogo jače prestupe.

 

Foto: Printscreen You Tube

 

Kada je zbog falsifikovanih pasoša i otmice završio iza rešetaka Centralnog zatvora, ondašnji čuvari su ga zvali "Kolega". Zbog prisnog odnosa koji je razvio sa njima, a verovatno zbog toga što je i sam nekada bio čuvar, hvalio im se da u Makedoniji ima neko selo u kome svi seljani diluju drogu za njega.

U sećanju tadašnjih policajaca ostala je upamćena krađa belog juga beogradskih tablica 1994. za koju su bili osumnjičeni Spasojević i Luković. U akciji privođenja policija je u iznajmljenom stanju koji su oni koristili pronašla i blanko saobraćajne dozvole, falisikovane nemačke marke i automatski pištolj "škorpion".

Daljom istragom utvrđeno je bilo da je Dušan Spasojević tim oružjem pokušao da otme zlatni lanac od žrtve, koja ga je u samodobrani udarila čekićem u glavu. Zbog ova dva krivična dela obojica su pred sudom osuđeni na uslovne kazne na 10 meseci zatvora.

Sa zavežljajem došao u Beograd

Međutim ovo hapšenje nije zaustavilo ni Spasojevića ni Lukovića.

O tome je najbolji opis dao Boro Banjac, u to vreme šef za suzbijanje kriminala u beogradskom odeljenju policije Savski Venac, koji je kasnije postao šef UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala), koji se susreo sa Spasojevićem i Lukovićem pet godina ranije, pre nego što su postali neformalni centar moći u Srbiji pred kojim su svi drhtali.

 

 

On je u ispovesti novinaru Vojislavu Tufegdžiću u knjizi "Oni su jači od nas" opisao jednu od akcija u kojoj su policijski operativci uhapsili Spasojevića i Lukovića.

- Uhapsili smo ih 1995. ili 1996. godine zbog obijanja automobila na prakingu kod Vojnomedicinske akademije (VMA). U to vreme, na VMA uglavnom su bili ranjenici iz Bosne i Hercegovine, a većini je rodbina dolazila iz unutrašnjosti ili iz inostranstva. Rođaci, koji su im dolazili u posete ostavljali su na parkingu automobile, često sa torbama punim stvari jer nisu mogli da ih vuku sa sobom u bolnicu. E, tu su ove bitange obijale vozila i krale stvari ljudima koji su došli da obiđu ranjenike! Najgore barabe, to je bilo toliko odvratno... Međutim, već su tad imali neku zaštitu u SUP-u Beograd - svedočio je o tom periodu penzionisani policijski general Banjac u pomenutoj knjizi.

On navodi i da ga je jednom prilikom zvao visoki policijski funkcioner da ih inspektori ne biju, jer su zemljaci i iz istog kraja.

I u ovom slučaju Spasojević i Kum su se izvukli, ali se opet navodi da su uhapšeni početkom 1997. godine. Na policajce i istražnog sudiju, prema ondašnjim pričama, najupečatljiviji utisak ostavila je iznajmljena soba u kojoj su Spasojević i Luković živeli.

Memeljiva prostorija, jedan stari ormar i dva kreveta. U kolikom siromaštu su živeli, govori i podatak da kada su policajci otvorili orman, njihove sve lične stvari bile su umotane u dva zavežljaja napravljena od čaršava.

Stekli imovinu vrednu više destina evra!

Biljana Radovanović, u to vreme zamenik Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i kasnije tužilac Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva, ispričala je da se nekoliko dana posle natpisa u novinama kod nje pojavio otac Mileta Lukovića, koji je bio potresen pisanjem u medijima i da je došao lično da se uveri da li je to tačno i da li je njegov sin obrukao sebe i porodicu.

Posle potvrde saznanja u tužilaštvu, da mu je sin pošao stranputicom, Lukovićev otac, nedugo posle odlaska iz Beograda izvršio je samoubistvo bez oproštajne poruke!

Osim provalama i krađama dvojac Spasojević i Luković bavio se i stinom prodajom narkotika zbog čega su takođe bili i hapšeni.

 

Foto: Printscreen You Tube

 

Priča kaže da se za Spasojevića i Lukovića kao dilerima heroina, saznalo posle hapšenja dvojice klinaca, koji su na saslušanju priznali da rade za njih zbog čega ih je policija privodila na saslušanje nekoliko puta.

Pukovnik policije, Mile Novaković, koji se u to vreme nalazio na mestu pomoćnika načelnika za opšti kriminal MUP-a Srbije u jednoj od svojih brojnih priča o ovom klanu, kaže da su Spasojević i Luković bili jedno vreme i neformalna veza policiji i da nikada nisu bili registrovani kao saradnici policije, ali da su se, kako je ovaj posao postao unosan, da bi eliminisali konkurenciju bavili podmetanjem kako bi dobili poene kod policije i da je taj metod rada kasnije postao praksa i manipulacija u ekspanziji zemunskog klana.

Verovalo se da su Spasojević i Luković radili sami, a oni su od početka imali i još jednog saradnika - Nikolu Bajića, koji izdržava zatvorsku kaznu od 30 godina zbog učešća u otmicama i akcijama zemunskog klana.

Bili su takođe povezani i sa Ljubišom Buhom Čumetom, koji je vodio surčinski klan. Prodavali su zajedno i drogu, sve dok Spasojević nije formirao sopstvenu grupu kriminalaca baziranu u Zemunu, zbog čega dobijaju ime zemunski klan. Luković je tada postao desna ruka Dušana Spasojevića i njegov zamenik.

Tokom atentata koji su se odigravali od 2000. do 2003. godine, a za koje je bio odgovoran zemunski klan, Luković se sa Sretkom Kalinićem i Milošem Simovićem smatrao za glavnog pucača u klanu.

 

Foto: informer.rs

 

Praktično nepoznati u širem kriminalnom miljeu do 2000. godine, Spasojević i Luković uspeli su da oforme oforme najmasovnije kriminalno udruženje u Srbiji, pojedini policajci veruju i u ovom delu Evrope, stekavši imovinu vrednu više desetina miliona evra. Takav meteorski razvoj ulićne bande nije zabeležen u ozbiljnoj svetskoj kriminalistickoj praksi.

Omiljena pesma

Bili su najbolji prijatelji i kumovi, oduvek zajedno u dobru i zlu. Posle uspešno obavljenih "akcija" Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum su redovno slavili po prestoničkim kafanama.

Jednu pesmu su posebno voleli, a svojevremeno je Marko Bulat ispričao da su za noć tu pesmu naručivali i po 10 puta.

- Jutros rano oko sedam sati, probudi me moja mila mati, ustaj, sine, za te krevet nije, za tebe su zatvorske ćelije - stihovi su malo izmenjene pesme "Ptičica", koju su Zemunci obožavali.

Nakon ubistva premijera Srbije, Zorana Đinđića, u policijskoj Operaciji Sablja, stradali su i Mile Luković i Dušan Spasojević 27. marta 2003. godine, kada ih je policija pronašla i usmrtila, prema zvaničnoj verziji, jer su oni prvi "pripucali" na policiju.

 

 

Iako je ova verzija priče potvrđena, postoje takođe priče i da su Spasojević i Luković brutalno pretučeni, a zatim streljani. 

Prema zvaničnim podacima, Luković i Spasojević su ubijeni u okršaju sa specijalcima policije, 27. marta 2003. godine, dve nedelje pošto su sa Legijom organizovali i izvršili atentat na predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, ali prema drugoj verziji, oni su ubijeni na drugom mestu, pa doneti u Meljak.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.