Ovo je najmisteriozniji čovek DB-a: Rade Marković je bio njegova marioneta, a on je povlačio sve konce!

Misteriozni bezbednjak Žarko Ilić, koga u seriji "Sablja" kao tasta inspektora Borisa Rakića igra hrvatski glumac Zlatko Burić, zapravo je oličenje pokojnog Nikole Ćurčića (68) - jedne od najkontroverznijih ličnosti iz Državne bezbednosti s kraja devedestih prošlog i početka 21. veka.

Ćurčić se penzionisao kao zamenik Radomira Markovića, bivšeg šefa DB-a. Obojica su na čelo tajne policije postavljeni u oktobru 1998., posle smene načelnika Jovice Stanišića.

Iako je poslednjih godina radnog veka "delovao iz senke", tvrde upućeni, Ćurčić je važio za sivu eminenciju Službe i čoveka koji je faktički povlačio sve konce i organizovao zločine iz tog doba.

Prema istim navodima, on je "stvorio" Markovića koji je suštinski predstavljao samo figuru i njegovu marionetu kojom je lako mogao da manipuliše. On ga je, na kraju, i predložio za poziciju načelnika DB-a.

Prijatelj "porodice"

Karijeru je započeo u Kraljevu kao načelnik gradske policije, da bi uz pomoć svog brata Veljka Ćurčića, bankara i ličnog prijatelja Slobodana Miloševića, došao u Beograd na mesto zamenika sekretara gradskog SUP-a.

Za vreme tog mandata Marković mu je bio jedan od pomoćnika. Vremenom je postao blizak prijatelj Miloševića, tada političara u usponu, i supruge mu Mire. Kada je Slobi trebalo pričuvati malog Marka, na primer, taj "zadatak" je poveravao Radetu.

Foto: MUP Srbije

Već 1988. Ćurčić postavlja Markovića za načelnika Odeljenja bezbednosti na aerodromu Beograd, iako Rade nije ispunjavao uslove jer nije imao visoku stručnu spremu (Pravni fakultet je završio tek početkom devedesetih godina).

Kada je krajem osamdesetih godina Ćurčić doživeo tešku saobraćajnu nesreću, posle koje se dugo oporavljao i bio prebačen u MUP Srbije za pomoćnika ministra, Marković postaje prvi čovek gradskog SUP-a.

Na mesto direktora Instituta bezbednosti MUP-a Srbije Ćurčić je postavljen 1991., posle dolaska sa bolovanja. Tada se komentarisalo da ga je lično Milošević, u tom trenutku predsednik SRJ, sklonio sa operativnog rada u policiji zbog lošeg zdravlja.

Poznato je da je ovaj institut pravio razna neophodna sredstva i sprave za javni i tajni rad službi, a kroz njega su i neke domaće "diplomate" prolazile višemesečnu obuku.

Posle imenovanja na mesto načelnika RDB-a, Marković ga „postavlja“ za svog zamenika iako je suštinski bilo drugačije. Ćurčić je smatran za i te kako važnog saradnika i „savetnika“ Markovića.

Od Službe napravili zlo

Zbog svojih veza sa "porodicom" važio je za sivu eminenciju DB-a. Navodno, on je vršio glavna postavljenja u DB-u, a Rade samo aminovao. Kao tandem sprovodili su julovsku i SPS liniju u Službi i doveli je do kolapsa i velike bruke.

Obojica novih šefova RDB-a, naime, nisu nikada radili u Državnoj bezbednosti, već su dotadašnju karijeru izgradili u Javnoj bezbednosti. Ali su zato, posebno Ćurčić, bili intimusi bračnog para Milošević - Marković.

Prema rečima bivšeg operativca RDB-a Vlade Nikolića u jednom intervjuu, u toj profesiji (Državnoj bezbednosti) zamenik načelnika je, u stvari, prvi operativac Službe:

-Problem je bio u tome što su i Marković i Ćurčić bili ljudi van te struke, obojica su bili nekompetentni, ali politički podobni i lojalni porodici Milošević, pa su za vreme svog mandata praktično upropastili Službu. Zbog toga javnost i danas imam percepciju da je to osinje gnezdo i zlo, što i jeste bilo u njihovo vreme. Pretvorili su u zlo jednu instituciju, važnu za funkcionisanje svake države, jer su se, koristeći njene resurse, razračunavali sa političkim neistomišljenicima.

Foto: Fejsbuk/Legende devedesetih

Marković se, podsetimo, još dok je radio u Javnoj bezbednosti pokazao u obračunu s unutrašnjim neprijateljem, kada je 1993. uhapsio Vuka i Danicu Drašković, koji su tom prilikom i prebijeni.

Likvidacije protivnika

Nakon njihovih postavljenja na čelo RDB, kreće se u odlučniji obračun sa neistomišljenicima i opozicijom, koja više nije samo predmet praćenja i prisluškivanja, već i meta atentata.

Tako je za Vaskrs 1999. ubijen novinar Slavko Ćuruvija zbog kritike tadašnje vlasti, a u oktobru iste godine, u neuspelom atentatu na lidera SPO-a Vuka Draškovića, ubijena su četvorica funkcionera njegove partije.

Već sledeće godine u junu usledio je novi pokušaj ubistva Draškovića u Budvi, a u avgustu i ubistvo bivšeg predsednika predsedništva SR Jugoslavije Ivana Stambolića, političkog mentora Slobodana Miloševića...

Zajedno sa Markovićem, Milanom Radonjićem, tadašnjim šefom beogradskog DB-a, i njegovim zamenikom Brankom Crnim, Ćurčiću se sudilo zbog odavanja državne tajne.

Bili su optuženi da su iz DB-a, nakon petooktobarskih promena 2000., izneli diskete sa dosijeima nekadašnjih lidera DOS-a. Odnosno, da su nepoznatim osobama učinili dostupnim strogo poverljive informacije.

U julu 2001. oni su osuđeni. Ćurčić je dobio najvišu kaznu od godinu i četiri meseca, dok su ostala trojica osuđena na po godinu dana zatvora. Vrhovni sud je poništio tu presudu i vratio na novo suđenje. Na kraju, svi su pravosnažno oslobođeni...

Zapalili i prepravili dosijee

U arhivskim zapisima iz tog vremena ostalo je zabeleženo da je na sastanku 7. oktobra 2000. na Institutu bezbednosti, kojim je predsedavao Ćurčić, doneta odluka da se uništi kompromitujuća dokumentacija koja se odnosila na kriminalne aktivnosti DB-a i vrha Srbije u periodu od 1998.

Upravo te scene su i ovekovečene u šestoj epizodi serije "Sablja".

Od tog trenutka peći su gorele u svim kancelarijama tajne policije u Srbiji, a uništeno je čak 15 vrsta dokumenata, od papirnatih originala pa sve do mikrofilmova i elektronskih podataka.

Sveopšte paljenje faktički je započeto još dva dana ranije. Dok je tog popodneva u Beogradu gorela Skupština, iz sefa tadašnjeg šefa RDB-a Radeta Markovića uništena su službena dokumenta o internim akcijama "Mačva" i "Kaktus".

Foto: Foto: Printscreen RTS, Starsportphoto/Srđan Stevanović

Sistematsko uništavanje dosijea kasnije je potvrdio i Rade Bulatović, načelnik BIA, nove tajne službe i naslednice ozloglašene DB. Cilj dimne akcije bio je, prema svedočenju bivšeg savetnika DB-a Zorana Stijovića, uništenje svakog inkriminišućeg traga kako bi šefovi mogli da preplivaju u demokrate.

Neposredno pre formiranja vlade Zorana Đinđića tadašnji rukovodioci DB-a su, pored iznošenja diska sa dosijeima, izneli i prepravili knjigu saradničke mreže, koja je, kako se to kaže u Službi, "zenica oka", odnosno najvažnija stvar.

Volšebno izbegao hapšenje

U pitanju je knjiga, u kojoj su se vodili registri osoba koje su organizovano, sistematski i tajno radili za Službu. Suštinski, to je najpoverljiviji dokumenat među svim dokumentima.  

Ćurčić je umro 3. novembra 2006. Za razliku od Markovića koji je uhapšen početkom 2001. i kasnije osuđen na 40 godina zatvora zbog učešća u zločinu na Ibarskoj magistrali, pokušaj atentata u Budvi i ubistvu Stambolića, Ćurčić je prošao "ispod radara“.

Posebno je interesantno da je izbegao hapšenje i u akciji "Sablja", iako se njegovo ime provlačilo u mnogim zločinima.