Prolećni raj na vašoj terasi! Praktični vodič za sadnju biljaka u martu

Ove godine je zima bila blaga, te se praktično sve cveće može saditi već sada.

Kako se priroda budi iz zimskog sna, tako terasa postaje čarobno mesto za bujanje boja i mirisa, šareni vrt u malom. Za ljubitelje cveća, to je vreme pripreme, planiranja i nestrpljivog iščekivanja. Ove godine je zima bila blaga, te se praktično sve cveće može saditi već sada. Zato iskoristite lepo vreme i oplemenite svoj kutak pod vedrim nebom i pretvorite ga u pravu malu cvetnu oazu, predlaže cvećarka Biljana Paunić.  

- Prvi radovi u bašti su orezivanje ruža koje počinje sedinom februara i traje najkasnije do sredine marta. Ruža se orezuje tako što joj se ostave dva okca (izdanka) iznad korena (čokota) na visini od četiri centimetra od zemlje – savetuje Paunić.

Šta se sadi

Prvo cveće koje već može da se sadi su dan i noć (ili viola), gladiole, iris, ljiljan, dalije, sve lukovičasto cveće uključujući i lale. Takođe uz pomoć pelcera rasađiju se hrizanteme, muškatle i svo ostalo bokorasto cveće koje je preživelo zimu.  

Foto: Shutterstock

- Plastične žardinjere u koje se mahom sadi cveće su u redu, ali ako su biljke po ceo dan na direktnom suncu najbolje je da se stavi parče stiropora između držača i žardinjere da se malo zaštite. Od velikih vrućina najviše strada koren, jer sunce u kombinaciji sa betonom može da podigne temperaturu i do 50 stepeni – objašnjava naša sagovornica. 

Drenaža

Na dnu saksije, odnosno žardinjere, do visine od jednog centimetara treba sipati pesak i dodati kamenčiće koji čine drenažni sloj. Na taj način se višak vode ne zadržava u saksiji, a onaj deo koji otiče prilikom zalivanja se prečišćava, te nema prljanja terase i rasipanja zemlje. Na drenažni sloj dodaje se zemlja.

Foto: Shutterstock

- Zemlja koju kupujemo u cvećarama, odnosno humus, za male saksije je sasvim odgovarajuća, dok se za velike betonske žardinjere (iz finansijskih razloga) može pomešati sa običnom, starom zemljom. Ona se obavezno svakog proleća prekopava da se očisti od starog korenja, a ima i jedan dobar trik, da se stavi malo cimeta u (staru) zemlju, jer je ovaj začin fungicid, te uništava gljivice i bakterije – sugeriše cvećarka.

Zaštita od parzita

Cveće je najbolje saditi uveče, da bi se preko noći napilo vode i da se na neki način prilagodi, a uveče ga treba i zalivati, odstajalom vodom. Leti, na visokim temperaturama, zaliva se svaki dan, a ovom periodu na dva do tri dana, ali dobro, a najbolji način da provrimo da li je cveće “žedno” jeste da stavimo prst u saksiju. Kada je reč o prihranjivanju, postoje univerzalna sredstva koja sadrže kalijum, natrijum i fosfor, kao i ona koja su prilagođena pojedinim vrstama. 

Foto: Shutterstock

- Cvetnice zimi prihranjujemo jednom, do dva puta mesečno, leti jednom mesečno. Važno je da to radimo i preko zalivanja i preko orošavanja, hraneći tako i koren i list. Biljka tada ima sjaj, lepu boju, a na taj način se vrši i zaštita od parzita – poručuje cvećarka.