SUNCE TREBA DA LEČI, A NE DA RAZBOLI! Kako zaštiti decu od opasnog zračenja?

Kako će sunčevi zraci delovati na naše telo i telo naših najmlađih, zavisi isključivo od nas samih i naših navika. Evo saveta koji mogu da pomognu...

Kada dođe leto i vreme putovanja na neku obalu ili planinu, mnogi roditelji imaju dilemu kako da malu decu pravilno zaštite od sunca ili kako da svojim tinejdžerima objasne koliko izlaganje sunčevim zracima može da bude opasno. Jer tamniji ten je sinonim lepote i seksi izgleda.

OSVEŽAVAJUĆI KREM OD MALINA! Letnja poslastica gotova za 10 minuta!

- Jednostavno je, nemojte im dati da idu na sunce od 10 do 17 sati, a ako baš moraju, onda je obavezna kapica, dugačak rukav na tankoj majici gustog tkanja, i obavezno krema sa faktorom 50 - kaže za Ljubav i zdravlje doktor Goran Vukomanović, pedijatar Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj.

Šta se dešava na suncu

Sunčanjem nastaju promene na koži za koje mislimo da su deo normalnog starenja. S vremenom, sunčevi zraci, (ultraljubičastog spektra UV) kidaju vlakna kolagena i elastina u koži. Ova vlakna daju elastičnost koži, a preteranim sunčanjem elastičnost se gubi. Svaka devojka i žena preplanulu boju kože povezuje sa lepim i zdravim izgledom. Ali zapravo istina je drugačija. Upravo je preplanulost znak oštećenja kože. Sunčanjem se ubrzava starenje i povećava rizik od pojave karcinoma kože. Dok smo mlađi, oštećenja ne primećujemo jer se koža obnavlja, ali negativni efekti sunčanja vide se kasnije u životu. Sunčanje izaziva pojavu: prekanceroze, benignih tumora, sitnih i dubokih bora, žućkastu boju kože, fleke i pege, proširene kapilare, karcinom kože (bazaliom, spinocelularni karcinom, melanom).

Crveni kao rak

Zbog svega ovoga veoma je opasno da dete bude "crveno kao rak", kaže doktor Vukomanović.

Foto: Shutterstock

- Preterano izlaganje kože suncu već od prvog dana ima veliki uticaj na stanje kože tokom celog života. Ako dete pocrveni na suncu, to je već znak za uzbunu. Naplata za to stići će kasnije. To nisu samo opekotine, to je veća sklonost tumorima i bržem starenju kože. Ako dete pocrveni na suncu, znači da smo pogrešili, i sada jedino što možemo da uradimo je da se dete više ne izlaže suncu uopšte, da se tušira mlakom, a ne hladnom vodom. Treba detetu naneti na izgorelo mesto što više hidratantne kreme sa pantenolom, dati mu što više tečnosti. Ili ga treba namazati kvalitetnom kremom posle sunčanja, koju malo ljudi koristi, a koja je veoma dobra jer hrani kožu i ubrzava izlečenje - kaže doktor Goran Vukomanović.

Alergija na sunce

Prvih dana leta ili prvih dana na moru, kada sunčevi zraci postanu jači, na koži dece, a i odraslih, javljaju se tačkice i plikovi koji svrbe. Mnogi to mešaju sa alergijom na sunce.

ŠTA PONETI NA PLAŽU OVOG LETA? Retro je u trendu!

- Ako dete ima alergiju na sunce - nema sunca uopšte. Ali to je retka pojava. Više dolazi do nekih fototoksičnih reakcija, ali se i u tom slučaju treba kloniti sunca u periodu od 10 do 17 sati, ili se dobro namazati - kaže doktor Vukomanović.

Solarijumi

A ona malo "starija" deca, tinejdžeri, sve više su skloni odlasku u solarijume, kojih ima na svakom ćošku. Doktor Vukomanović savetuje da se na solarijume zaboravi zauvek:

Foto: Shutterstock

- Solarijum se zabranjuje do 18. godine u svim medicinski kulturnim zemljama. Solarijum je najgora moguća opcija, prouzrokuje melanom, što je jedan od tri najgora maligna oboljenja koja postoje. Solarijum je ekstrakt svih neželjenih efekata sunca. Da se ja pitam, zabranio bih to potpuno.

 

SOČNE BRESKVE ZA SUPER ZDRAVLJE! Čiste telo od toksina i štite srce!

Ipak, kako da malo preplanemo, kako da tinejdžeri ipak dobiju boju koju toliko žele, kako da ih naučimo da pravilno "koriste" sunce.

- Pocrneće do 10 ujutro ili posle 17 sati, i to bez zaštite. To je ono što treba da im kažete, da sunce nije štetno samo u ovom periodu. Takođe, treba da se zna da i zimsko planinsko sunce može da bude veoma štetno, čak još opasnije jer smo visoko. Zaštita od sunca obavezna je dakle i na planini usred zime ili leta - kaže doktor Vukomanović.
 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.