Kako da se OSLOBODITE bilo kojih NEGATIVNIH MISLI? Zbogom brizi u 5 jednostavnih KORAKA!

Prekomerna briga podriva blagostanje i dovodi do hronične anksioznosti ili stresa, opterećuje vaše odnose, šteti samopouzdanju i narušava karijeru

Brinuti je potpuno normalno, zapravo je ponekad korisno. Pomaže nam da identifikujemo potencijalne probleme, ali može da postane opterećujuće kada pređe u hronično stanje. Prekomerna briga podriva blagostanje i dovodi do hronične anksioznosti ili stresa, opterećuje vaše odnose, šteti samopouzdanju i narušava karijeru. Mada prestati brinuti nije uvek lako, ovih pet koraka možda mogu da pomognu.

Psiholozi naglašavaju da zabrinutost uključuje negativne misaone obrasce - obrasce koji se ponavljaju iznova i iznova, što ih čini duboko ukorenjenim u naš mozak. Odustajanje od briga zato nužno uključuje suočavanje sa našim uverenjima, vrednostima i osećanjima.

1. Istražite poreklo zabrinutosti

Kako biste utvrdili da li je vaša briga vezana za situaciju u kojoj se nalazite ili je u pitanju način na koji razmišljate, zapitajte se da li je briga opšta ili specifična. Ako brinete zbog neke određene stvari (posao, deca, novac), ali ne brinete zbog svega, trebalo bi da preduzmete konkretne mere kako biste promenili situaciju.

Foto: Shutterstock

Ali ako brinete o svemu, onda je rad na uznemirujućim mislima dobar prvi korak. U svakom slučaju, dobro je istražiti poreklo brige kako biste stekli bolju svest o tome.

2. Utvrdite obrazac misli

Evo nekoliko obrazaca razmišljanja koji dovode do zabrinutosti. Pojedini ljudi imaju sve ove obrasce, drugi tek nekoliko. Ipak, razumevanje toga koje vrste misli uzrokuju našu zabrinutost može da nam pomogne da ih se lakše rešimo.

Foto: Shutterstock

- Katastrofiziranje je kada očekujemo najgori mogući ishod.
- Minimizacija je kada umanjujemo dobre stvari.
- Razmišljanje tipa "sve ili ništa" jeste kada situaciju tumačimo isključivo kao dobru ili lošu.
- Prekomerna generalizacija je kada verujemo da jedno negativno iskustvo znači da ćemo ga uvek imati.
- Negativna pažnja je kada se usredsređujemo na negativne stvari koje su krenule po zlu, a ne na one pozitivne.
- Preterano razmišljanje je kad iznova i iznova mislimo na nešto uznemirujuće.
- Čitanje misli je kada verujemo da znamo šta drugi misle iako ih zapravo nismo pitali šta misle.

Zapitajte se koji od ovih obrazaca razmišljanja imate.

3. Umesto da brinete, pokrenite se

Kada se brinete, aktivira se vaš simpatički nervni sistem, poznat kao izazivač reakcije "bori se ili beži". Čak i ako potpuno prestanete da se brinete, to neće odmah ukloniti hormone stresa iz vašeg tela, te kardio vežbe zaista mogu da vam pomognu.

Foto: Shutterstock

Vežbanje aktivira parasimpatički nervni sistem (dugoročno) koji ublažava stres i pomaže u smirivanju tela, vraćajući ga u njegovu emocionalnu ravnotežu.

4. Smirite um

Sledeći korak da prestanete da brinete jeste smirivanje uma. Ako mirno sedite neko vreme, primetićete svoje misli, pustite ih da prođu pored vas, a fokusiranom pažnjom se preusmerite na nešto pozitivno, recimo, zamislite sebe na nekom mestu koje vas opušta.

Foto: Shutterstock

 

Preusmeravanje može s vremenom da se uvežba tako da um bude u stanju da smiri telo svaki put kada se zapletete u brigama. Sve što vam je potrebno jesu udobno mesto i 15 minuta slobodnog vremena dnevno.

5. Razgovarajte s nekim

Razgovor sa savetnikom od poverenja ili prijateljem može da pomogne da steknete bolji uvid u svoju uznemirenost - da li je zaista vredno brinuti? Ili, kako možete drugačije da razmišljate o ovoj situaciji? Zadržavanje briga dovodi do toga da se gomilaju i postaju preplavljujuće, dok razgovor s nekim, može da vas oslobodi dela pritiska.

Foto: pexels.com

Ipak, budite oprezni s kim delite svoje brige kako ne biste postojećim dodali nove.

Da li BLAGA DEPRESIJA MORA DA SE LEČI čitajte OVDE. 

A da li ste zavisni od ljubavi pogledajte OVDE. 
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.