PREVENTIVA je POLA ZDRAVLJA! Doktorka otkriva KADA i KOLIKO ČESTO treba posetiti lekara opšte prakse!

Oko 80 odsto bolesti može da se spreči ili čak i izleči ako se otkriju na vreme, kaže dr Jelena Stojanović...

To što se osećate dobro ne znači da ste zdravi. Prekontrolišite zdravlje pre nego što vas nešto zaboli, jer tada već može da bude kasno. Oko 80 odsto bolesti može da se spreči ili čak i izleči ako se otkriju na vreme, kaže dr Jelena Stojanović, lekar opšte prakse poliklinike "Tektum", i navodi kalendar preventivnih pregleda, kako biste saznali kada i koliko često treba da posetite lekara.

Jednom u dve godine

- Preventiva jeste važna zato što se na vreme otkriva bolest ukoliko je ima, dakle u ranim fazama, kada je lečenje brže, jednostavnije, jeftinije ili uopšte moguće. To je, osim kod karcinoma, veoma bitno kod kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, a i depresija je isplivala kao oboljenje na koje treba obratiti pažnju - navodi naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

Opšti preventivni pregled podrazumeva fizikalni pregled, uzimanje podataka od pacijenta (anamneza), merenje telesne mase, težine, izračunavanje indeksa telesne mase, merenje obima struka, kukova, merenje krvnog pritiska, eventualno EKG, dodaje doktorka.

- Opšti pregled podrazumeva i vađenje krvi, i tom prilikom se obavljaju analize glikemije, holesterola, triglicerida i ostale u vezi sa jetrom i bubrezima, po potrebi, kao i pregled urina. Prema pravilniku, određeno je da se to radi u 20. godini, pa u 22. sledeći put, potom se od 23. do 34. godine pregled radi jednom u pet godina, a od 35. jednom u dve godine. Taj kompletni preventivni pregled uključuje i upitnike koji se popunjavaju i na osnovu toga se donosi neka slika o opštem zdravstvenom stanju - objašnjava dr Jelena Stojanović.

Dijabetes tipa 2

Pored ovih opštih pregleda, postoje skrininzi, masovni pregledi stanovništva u vezi sa nekom bolešću, dodaje doktorka.

Foto: Shutterstock

- Radi se skrining na otkrivanje dijabetesa tipa 2, a pored opšteg pregleda popunjava se određeni upitnik na osnovu koga se procenjuje rizik od obolevanja, uključujući i zdrave osobe. Pacijent se upućuje prema tim rezultatima na dalje laboratorijske pretrage, ili se radi samo glikemija, tj. šećer, ili se rade neke dodatne analize ukoliko se otkrije da kod pacijenta postoji već neki problem. Ovaj skrining se radi jednom u tri godine nakon navršene 35. godine, naravno ukoliko već nisu oboleli od dijabetesa. Kod mene je praksa da, kad pacijent dođe, ako ima na primer 47. godina, u tim godinama podleže i opštem preventivnom pregledu, podleže i skrinigu na dijabetes i skinigu na kardiovaskularne bolesti, i onda odradimo sve ono što njega "kači" u tom trenutku - pojašnjava dr Stojanović.

Srce na kontroli

Kod skrininga na kardiovaskularne bolesti takođe postoji upitnik, kao i tebela na osnovu koje se procenjuje kardiovaskularni rizik.

Foto: Shutterstock

- Meri se krvni pritisak, radi se EKG i kompletan opšti pregled jedanput u pet godina za muškarce od 35. do 69. godine, kod žena od 45. do 69. godine ili ranije ako su u ranoj menopauzi i, naravno, ako nemaju registrovana kardiovaskularna oboljenja (i žene i muškarci). Kod žena je dobro to što nas hormoni štite od ovih bolesti malo duže nego muškarce, te je i skrining pomeren - sugeriše naša sagovornica.

Srećna creva

Kod skringa na karcinom debelog creva se, osim uzimanja podataka od pacijenata, radi testiranje, tzv. FOB test ili hemokult test.

Foto: Shutterstock

- To je test koje se radi iz uzoraka stolice, a otkriva mikroskopske primese krvi u stolici koje se pojavljuju kada postoji neki problem u crevima. To ne mora da bude karcinom, mogu da budu i neke druge promene, poput polipa, a ovo je najjednostavnija metoda da se vrlo rano utvrdi karcinom, kada se i efikasno leči. Ako je test pozitivan, pacijent se šalje na kolonoskopiju i dalji pregled kod gastoenterologa ili hirurga. Skrining se obavlja jednom u dve godine kod starijih od 50 godina, pa do 74. godine. Tako stoji u pravilniku, mada mi preglede radimo i kod starijih ako ima potrebe - navodi dr Stojanović.

Skrining se radi na nekoliko vrsta karcinoma koji su najčešći i koji lako mogu da se otkriju jednostavnim, neinvazivnim metodama, dodaje naša sagovornica, jer je suludo na velikom broju ljudi primenjivati metode koje su bolne i potencijalno opasne.

Stanje o kojem se ćuti

Za depresiju postoji standardizovani upitnik po kome se utvrđuje rizik ili postojanje simptoma bolesti, obavlja se razgovor koji traje 5-10 minuta i po potrebi se osoba upućuje kod psihijatra.

Foto: Shutterstock

- Mogu da obole svi, depresija je, nažalost, čest problem koji se prilično ignoriše, ne samo od strane pacijenata, kojima je neprijatno da se jave, nego i od strane lekara, koji lakonski odgovaraju da je to posledica vremena u kome živimo, stesa i slično. Pacijenti često prećutkuju problem, a to treba da se vidi, prepozna i reaguje na vreme. Depresija se vrlo efikasno leči, ima izuzetno dobrih lekova i ne treba okretati glavu od tog problema. Skrinig se radi jednom godišnje kod starijih od 18 godina, dok su za mlade osobe zaduženi pedijatri - napominje doktorka.

Ženski problemi

Svi skrining pregledi obavljaju se kod lekara opšte prakse, koji pacijente po potrebi upućuje kod endokrinologa, kardiologa i ostalih specijalista. Jedini izuzetak su preventivni ginekološki pregledi.

- Postoji opšti ginekološki pregled, kao i skrininzi na karcinom grlića materice i dojke. Preventivni ginekološki pregleg treba obaviti jednom godišnje od 15. godine naviše. U ginekologiji se, naime, odraslom osobom smatra i devojčica sa navršenih 15 godina, jer ima onih koje u to vreme stupaju u prve odnose, pa čak i brak, odnosno stvaraju porodicu. Majke bi, stoga, trebalo da odvedu devojčice, ako ne na pregled, onda na savetovanje, zato što je u tom uzrastu jako bitna priča o kontracepciji i stupanju u polne odnose - savetuje doktorka.

Foto: Shutterstock

Skrining za otkrivanje raka grlića materice namenjen je ženama od 25. do 64. godine i treba ga obaviti jednom u tri godine, ako su prethodna dva nalaza negativna - to je čuveni PAPA test, a kod raka dojke tu je mamografija za žene od 50. do 69. godine, koja se preporučuje jednom u dve godine.

- Zbog korone smo bili sprečeni da se bavimo prevencijom, ali ja imam spisak pacijenata gde mogu da vidim kad je ko bio, a i u elektronskom kartonu smo dobili opciju da vidimo kad kome ističe termin za obavljanje preventivnog pregleda, i onda se pacijenti pozivaju. Nažalost, nema se vremena za preventivu od velikog broja bolesnih pacijenata, ali mislim da je ona ključ - poručuje doktorka.