DA LI STE ČULI ZA BUTIRAT? Lekari otkrivaju zašto je NEOPHODAN za zdrava CREVA!

Butirat je masna kiselina koja se nalazi u našem debelom crevu. Nastaje fermentacijom biljnih vlakana i celuloze i jedna je od najvažnijih supstanci...

Problemi sa crevima su relativno česti kod ljudi. Jedna od novih vrsta preparata koji su se pojavili na našim prostorima sadrže i supstancu pod nazivom butirat, a dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić objašnjavaju šta je to i kako ona pomaže našim crevima da normalno funkcionišu.

Šta je to butirat?

- Da bi creva normalno funkcionisala i da se ne bi dešavali problemi sa crevima potrebne su različite vrste supstanci. Među njima su najvažniji butirati. U pitanju je masna kiselina kratkog lanca koja se nalazi u našem debelom crevu. Ova kiselina nastaje fermentacijom dijetetskih ili biljnih vlakana i celuloze pod uticajem crevne mikroflore - kaže dr Ivana Cerovina Đurić.

Pored butirata, sirćetna i propionska kiselina čine 90 odsto svih kratkolančanih masnih kiselina prisutnih u našim crevima.

Čemu služi butirat?

Jedna od najvažnijih uloga butirata ili buterne kiseline (stalno prelaze iz jednog oblika u drugi) ali i drugih kratkolančanih masnih kiselina je da ćelijama debelog creva obezbede energiju.

Foto: Shutterstock

- Buterna kiselina obezbeđuje oko 70 odsto tih potreba. Druga važna uloga je njegov antizapaljenski efekat, što je posebno važno u lečenju bolesti kao što su ulcerozni kolitis, Kronova bolest kao i u tretmanu iritabilnog kolona - dodaje dr Ivan Đurić.

Butirati takođe održavaju crevnu barijeru i njene odbrambene mehanizme tako što stimulišu proizvodnju određenih supstanci koje učestvuju u formiranju sluzavog (mukoznog) sloja creva. Tako dolazi do povećane zaštite od štetnih agenasa koji se nalaze u crevima.

Foto: Shutterstock

- Butirati utiču i na pokrete naših creva. Taj efekat je značajan u lečenju bolesti debelog creva gde je prolaznost (pasaža) crevnog sadržaja poremećena - otkriva dr Ivana Cerovina Đurić i dodaje da se i dalje rade mnoga istraživanja vezana za butirate, naročito kada su u pitanju problemi sa crevima.

Ova kiselina, međutim, deluje i na metaboličke procese i mehanizme van probavnog trakta, recimo na insulinsku rezistenciju, gojaznost, metabolizam masti itd…

U kojim situacijama su povećane potrebe našeg organizma za buternom kiselinom?

Različiti problemi sa crevima i organizmom mogu da dovedu do povećane potrebe za butiratima. Ti problemi mogu da dovedu do smanjene proizvodenje, a sa druge strane povećane potražnje za buternom kiselinom.

Foto: Shutterstock

Najčešće su to:

* upale creva, različitog uzroka koje su obično praćene dijarejama

* oštećenja creva iz bilo kojeg razloga

* povećane potrebe našeg organizma za energijom

* poremećaji u proizvodnji buterne kiseline

Gde se mogu naći?

- Butirate najvećim delom stvaraju dobre bakterije iz naših creva razgradnjom dijetskih vlakana. Kako biste obezbedili normalnu količinu potrebno je unositi namirnice bogate tim vlaknima - integralne žitarice, mahunarke, koštunjave plodove, artičoke, banane, krompir, jabuke, breskve, smokve, crni luk, beli luk, pirinač… U mlečnim proizvodima ovu kiselinu možete naći najviše u puteru - sugeriše dr Ivan Đurić. 

Foto: Shutterstock

Pored namirnica postoje i suplementi koji sadrže butirat, kao i njihova kombinacija sa probiotskim kulturama koji mogu da olakšaju tegobe kod indroma iritabilnog kolona, kolitisa i mnogih drugih, poručuju lekari.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.