POČELO JE CVETANJE! Alergolog otkriva kako da se uhvatite ukoštac sa polenskim alergijama!
Podeli vest
Pojava svraba, sekrecije iz nosa, zapušenost nosa, peckanje, grebanje ili svrab u grlu, učestali suvi i nadražajni kašalj, promuklost i osećaj umora najčešći su simptomi koji narušavaju kvalitet života i povećavaju rizik od mogućih virusnih ili bakterijskih infekcija...
Oko 25 do 30 odsto ljudi u svetu pati od polenskih alergija, a jedan od načina da sebi pomognete jeste izbegavanje boravka na otvorenom u vreme cvetanja biljaka kad god je to moguće, uz lekove koji ublažavaju simptome i mogu da olakšaju sezonu. Tu je i imunoterapija, koja može da izleči polenske alergije, ali je jako važno da, kad imamo hronične tegobe od kijanja do šmrkanja, obavezno se javimo lekaru, a nikako testiramo i lečimo na svoju ruku, kaže za Ljubav i zdravlje pedijatar imunolog-alergolog i stručni saradnik udruženja pacijenata "Alergija i ja" mr sci. med. Gordana Petrović.
Čovek nikada ne može biti spreman za bolest. Međutim, znanje o tome kako da bolest prepoznate, kako da reagujete, gde da tražite pomoć, može mnogo značiti pacijentima bez obzira koliko je bolest teška, poručuju iz iz Udruženja obolelih od multiplog mijeloma Srbije
03.04.2023
14:50 >> 14:22
Mladi i stari
- Kada govorimo o polenskim alergijama, one se karakteristično javljaju u vreme cvetanja biljaka. Sad je aktuelna sezona cvetanja drveća i trava, dok korovske biljke cvetaju kasnije, obično od avgusta do oktobra, u izuzetnim situacijama od jula pa skoro do decembra - kaže mr sci. med. Gordana Petrović.
Šta je imunoterapija
Imunoterapija je proces desenzibilizacije, to jest, davanja rastućih doza alergena da bi organizam napravio antitela kako bi pri sledećem kontaktu sa alergenom reakcija izostala.
- Imunoterapija traje tri godine, a primenjuje se kod dece već od četvrte godine. Imunoterapija se daje u vidu kapi koje se kod kuće stavljaju pod jezik, a od šeste godine može da se primenjuje i u obliku vakcine, kaže dr Aleksandra Vukov, pedijatar, pulmolog-alergolog.
Simptomi mogu da uključuju pojavu svraba, sekrecije iz nosa, zapušenost nosa, peckanje, grebanje ili svrab u grlu, učestali suvi i nadražajni kašalj, promuklost, osećaj umora, razdražljivost ili pospanost zbog lošeg kvaliteta sna. Svi ovi simptomi značajno narušavaju kvalitet života i potencijalno povećavaju rizik od mogućih virusnih ili bakterijskih infekcija, odnosno ta deca, ali i odrasle osobe mogu se lakše i češće razbolevati od aktuelnih infekcija.
- Alergija može da se javi bilo kada u životu, od najmlađeg uzrasta do duboke starosti, čak je rizik veći kad smo mnogo mladi i kad smo prilično stari. Takođe, postoji porodična sklonost, te vrlo često više članova u jednoj porodici može da razvije alergiju. Postoji i takozvani atopijski marš, sklonost da se od detinjstva razvijaju različita alergijska stanja, obično prvo ekcem, potom mogu da se pojave nutritivne alergije, a onda uporedo ili nakon toga respiratorne alergije - objašnjava naša sagovornica.
Lečenje
Danas su lekovi efikasni, sa vrlo malo nuspojava i masovno se koriste, nažalost, često na svoju ruku.
- Lekovi mogu da pripadaju različitim grupama, u zavisnosti od toga šta postižu i na koji način deluju. Osnovna grupa koja se primenjuje i koja jako dugo može da se daje kada osoba ima tegobe jesu antihistaminici, brojni, različiti, u vidu sirupa ili tableta, a postoje i različite kapi za nos, gde se savetuje da primena ne bude dugotrajna i nekontrolisana, već što je kraća moguća - sugeriše pedijatar imunolog-alergolog.
Prehlada ili alergija?
Karakteristika koja razlikuje alergijska stanja od gripa i prehlade jeste da su dugotrajnija.
- Kod akutnih infekcija osoba će obično dobiti temperaturu, imaće neku opštu, izraženiju slabost, nekad bolove u zglobovima, mišićima, koži i slično i to ipak kraće traje i završi se, kad su virusne infekcije u pitanju, unutar sedam do deset dana. Kod alergijskih tegoba najčešće nema povišene telesne temperature, ali su tegobe dugotrajnije, traju više nedelja, a ako je u pitanju alergija na više različitih polena, i mnogo duže - kaže mr sci. med. Gordana Petrović.
S druge strane, postoje kortikosteroidni preparati koji se mogu ubrizgavati na sluznicu nosa ili se mogu inhalirati, ali ta terapija se može primenjivati samo nakon pregleda i preporuke lekara.
- Postoje razne druge opcije lečenja, ukoliko alergija zahvata i donje delove disajnih puteva, dakle, pluća, a takođe postoji i jedan vid kako ga nazivamo kauzalnog lečenja, kada se deluje na sam uzrok alergije. Reč je o imunoterapiji, kojom zapravo menjamo odgovor našeg imunskog sistema na tu česticu koja nas okružuje, to jest, na to što nam smeta. Konkretno, kada govorimo o polenima trava, sprovodi se imunoterapija upravo na tu alergiju i time se postiže da imunski sistem osobe ne pravi više alergijsku, već adekvatnu reakciju u kontaktu sa polenima trava. Na neki način se vrši desenzibilizacija - pojašnjava doktorka.
Ovo je najefikasniji vid lečenja, a prema novijim preporukama, imunoterapija se primenjuje i u ranijim fazama razvoja alergijskih tegoba, dok tegobe nisu mnogo izražene, ukoliko uspemo da definišemo šta nam to pravi problem (polen trava, drveća, korova, grinje...). Na taj način se brže i efikasnije zaustavlja alergija.
Na otvorenom
Alergene je jako teško izbegavati, tu su nam mogućnosti prilično ograničene, ali postoji jedan od preparata koji može da obloži sluznicu nosa i treba ga primenjivati pre nego što izađemo iz kuće.
- Taj sprej u određenoj meri može da smanji kontakt sluznice sa alergenima i može dugo da se koristi. S druge strane, i on ima ograničenu sposobnost da umanji alergijske tegobe jer postoje sluznice na koje njega ne možemo da nanesemo - oči, usta itd. U svakom slučaju, savetuje se što češće ispiranje tih sluznica, obavezno kupanje, tuširanje i ispiranje sluznica nakon što se vratimo kući. To, ipak, značajno smanjuje dužinu kontakta sa alergenima, što opet utiče i na intenzitet kliničkih manifestacija - zaključuje mr sci. med. Gordana Petrović.
Besplatno savetovalište
Ukoliko se prepoznate u svim navedenim simptomima, a ne znate kako da uradite dijagnostiku ili pravilno se ophodite prema svojoj bolesti, možete da se obratite prvom Nacionalnom udruženju za pomoć i podršku osobama sa alergijama - "Alergija i ja". Udruženje se, između ostalog, bavi organizacijom predavanja, seminara, okruglih stolova i savetovališta, druženja i radionica za pacijente sa alergijama, atopijskim dermatitisom i astmom. Pristup udruženju je besplatan, a saradnici, stručni lekari - imunolog, alergolog, dijetolog, pedijatar, gastoenterolog, dermatolog, kao i psiholozi i nutricionisti tu su da vam pomognu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Čovek nikada ne može biti spreman za bolest. Međutim, znanje o tome kako da bolest prepoznate, kako da reagujete, gde da tražite pomoć, može mnogo značiti pacijentima bez obzira koliko je bolest teška, poručuju iz iz Udruženja obolelih od multiplog mijeloma Srbije
Nakon odluke američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Ukrajini udar na Rusiju raketama dugog dometa, svi komandni centri u Ukrajin i mostovi preko Dnjepra mogu biti srušeni, izjavio je zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov.
Administracija Džoa Bajdena, odobrivši Ukrajini napade dalekometnim raketama ATACMS na teritoriju Rusije, pokušava da osujeti plan Donalda Trampa za rešavanje ukrajinskog sukoba, izjavio je bivši oficir švedske vojske Mikael Valterson na društvenoj mreži X.
Dok je "prepametna" opozicija i lažna elita tajkunskih medija ismevala predsednika Srbije Aleksandra Vučića kad je još pre nekoliko godina upozoravao da je potrebno praviti zalihe hrane i u ulagati u vojsku za slučaj ratnih dešavanja, Evropa sada otvoreno poziva dvoje građane da prave rezerve, a dato je i detaljno uputstvo kako da se odbrane ukoliko dođe do rata!
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa generalnim direktorom Direktorijata Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku Gertom Janom Kopmanom.
Opoziciji ponovo smeta srpska trobojka, a to su javnosti jasno stavili do znanja i juče kada je u uključenju novinarka tajkunske N1 Lea Apro kazala da srpske zastave uznemiravaju građane Limana koji su "opoziciono orijentisani".
Kolumnista niskotiražnog tabloida "Danas" koji se nalazi u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka, Rade Marković, brutalno je izvređao predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom govora koji je držao na političkom protestu u Novom Sadu, što je još jedan dokaz da opoziciju ne interesuju žrtve, već isključivo obračun sa šefom srpske države.
Lider Narodnog pokreta Srbije, lažni narodnjak i jedan od lidera opozicije Miroslav Aleksić otvoreno širi paniku i priziva nove tragedije, kako bi nastavio sa svojim kompanjonima da lešinari nad njima, a sve da bi zloupotrebom istih preko ulice došli na vlast.
Da li može doći do direktnog sukoba Rusije i Sjedinjenih Američkih Država? Na ova i slična pitanja govorio je prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić bio je gost "Info jutra" na televiziji Informer. Tom prilikom, ministar je istako koliko je među ljudima selo postalo zastupljenije, a prokomentarisao je i aktuelnu teme o uvođenju Socijalnih garantovanih penzija.
Novinar Tomislav Lovreković, narodna poslanica SNS Staša Stojanović i novinar Dejan Anđus gostovali su emisji Info jutro na Informer TV, gde su govorili o ponašanju opozicije nakon velike tragedija u Novom Sadu.
Policija u Crnoj Gori uputila je novi apel građanima na severu te zemlje da ukoliko primete Aliju Balijagića (65), koji je osumnjičen da je ubio brata i sestru Jovana i Milenku Madžgalj, odmah o tome obaveste to ministarstvo.
Branko Matić, deda Valentine (9) i Sare Firić (5) iz Kovilja, koje su poginule 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u bolnoj ispovesti kaže da je njegova starija unuka juče trebalo da proslavi svoj deseti rođendan.
Duga, teška, a svilenkasta kosa doskoro je bila zaštitni znak male Tare iz Nove Pazove, ali je ova devojčica rešila da je iseče i donira za pravljenje perike nekom detetu koje je obolelo od raka.
Svaka peta osoba u Srbiji danas je starija od 65 godina, a prema predviđanjima, 2041. to će biti svaka četvrta! Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, ljudi u trećem dobu sredinom veka činiće oko 28 odsto nacije, a očekivani životni vek će se produžiti za šest godina.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja izjavio je danas da je situacija u saobraćaju u Srbiji, mnogo bezbednija nego pre 30 ili 40 godina, ali da je jedna od evropskih zemalja u kojoj se u saobraćaju najviše gine.
Dvadesetčetvorogodišnja Anja Radonjić iz Paraćina podlegla je povredama koje je zadobila u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad. Druga dva pacijenta su i dalje u kritičnom stanju, ali su svesni.
Fudbalski savez Srbije je izdao saopštenje u kojem ukazuje navijačima na nekoliko pravila Evropske fudbalske unije (UEFA) pred susret 6. kola grupe A4 Lige nacija protiv Danske (RTS 1, Arena 1 premijum 20.45).
Defanzivac Moldavije Mihail Kajmakov saznao je da mu je umrla majka tokom utakmice Lige nacija protiv Andore (1:0), a potezom je sve ostavio bez teksta.
Severnokorejski lider Kim Džong Un pozvao je na neograničeno jačanje nuklearnog potencijala zemlje i završetak priprema za moguće vojne akcije, prenose državni mediji.
Najmanje deset ljudi, uključujući dvoje dece, poginulo je, dok je 51 osoba ranjena u razornom raketnom napadu ruskih snaga na grad Sumi na severoistoku Ukrajine. Tragedija se dogodila sinoć, potvrdili su regionalni zvaničnici.
Premijer Poljske Donald Tusk izjavio je da će sudbina Ukrajine i zapadnih zemalja biti odlučena u narednih nekoliko nedelja. Ovu poruku objavio je na društvenoj mreži Iks.
Ruske Vazdušno-kosmičke snage izvele su juče koordinisani masovni raketni napad na ključne ciljeve širom Ukrajine, fokusirajući se na energetsku infrastrukturu uoči zime. Napad je obuhvatio različite regione, uključujući severnu, centralnu, zapadnu i južnu Ukrajinu, dok je dodatno korišćena kombinacija raketnih sistema i dronova, što je izazvalo zabrinutost da je reč o uvodu u još šire operacije.
Rusija bi trebalo da razmotri mogućnost izvođenja demonstrativnog nuklearnog udara u Lamanšu, blizini obala Velike Britanije i Francuske, nakon što je Kijevu odobrena upotreba dalekometnih raketa za napade na teritoriju Ruske Federacije, izjavio je Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“, za agenciju RIA Novosti.
Lepa Brena održala je koncert 16. novembra u Brčkom, a tom prilikom, publici je priredila nezaboravan spektakl. U jednom momentu, na scenu se popeo vatreni obožavac muzičke zvezde, a obezbeđenje je bilo prinuđeno da reaguje.
Manekenka i voditeljka Danijela Dimitrovska već duže vreme uživa u vezi sa fudbalerom Jevremom Kosnićem, iako retko objavljuje njihove zajedničke fotke.
Pevačica Olja Karleuša bila je gošća emisije "Info jutro" na Informer televiziji, gde se diskutovalo o sve prisutnijem problemu - dostupnosti pornografskih sadržaja maloletnoj deci.
Baja Mali Knindža, veliku popularnost stekao je tokom rata u bivšoj Jugoslaviji pevajući rodoljubive pesme, a njegovi nastupi "bukirani" čak i nekoliko meseci unapred.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.