Vlakna s moćnim efektom - Jedna vrsta pomaže mršavljenje bolje od dijete

Vrsta vlakana koja se nalaze u ovsu i ječmu, beta-glukan doprinose mršavljenju na sličan način kao što to čine poznati lekovi za kontrolu dijabetesa i gojaznosti.

Istraživanje mikroba koji žive u digestivnom traktu pokrenulo je "revoluciju" u nutricionističkoj nauci.

U poslednjih nekoliko godina, dijetetska vlakna su postala "novi protein", što je dovelo do toga da se obilno koriste u ishrani kako bi se poboljšalo zdravlje mikrobioma creva. Međutim, studije sugerišu da nisu svi suplementi sa vlaknima podjednako korisni.

Oblik koji se lako nalazi u ovsu i ječmu, nazvan beta-glukan, može da kontroliše šećer u krvi i pomogne u gubitku težine, pokazuje novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Arizoni (UA) i Univerziteta u Beču.

Beta-glukan je jedina vrsta vlakana koju su istraživači analizirali, a koja je smanjila sadržaj masti i telesnu težinu kod miševa u roku od 18 nedelja.

Foto: Shutterstock

Činija ovsa i malo ovsenih pahuljica

Istraživači su utvrdili da samo beta-glukan povećava broj Ileibacterium pronađenih u crevima kod miševa. Druge studije na miševima su povezale ovu bakteriju sa gubitkom težine.

Miševi hranjeni beta-glukanom pokazali su smanjenu telesnu težinu i sadržaj telesne masti u poređenju sa miševima hranjenim drugim oblicima vlakana. Druga vlakna koja su analizirali, uključujući pšenični dekstrin, pektin, rezistentni skrob i celulozu, nisu imala takav efekat, uprkos značajnoj promeni sastava mikrobioma kod miševa u poređenju sa miševima koji nisu bili hranjeni suplementima sa vlaknima.

Rezultati se poklapaju sa još jednom nedavnom studijom, u kojoj su glodari hranili ječmenim brašnom, bogatim beta-glukanom.

Iako su pacovi nastavili da unose istu količinu hrane bogate mastima kao i ranije, njihova potrošnja energije se povećala i oni su ipak izgubili na težini.

Kako beta-glukan oponaša lekove za mršavljenje?

U novoj studiji, miševi hranjeni beta-glukanom su, takođe, imali povećane koncentracije butirata u crevima, što je metabolit koji nastaje kada mikrobi razgrađuju vlakna.

Butirat indukuje oslobađanje hormonskog peptida-1 sličnog glukagonu (GLP-1), koji je prirodni protein koji lekovi namenjeni za kontrolu nivoa šećera u krvi imitiraju da bi stimulisali oslobađanje insulina.

Poznato je da semaglutid - aktivna supstanca iz klase agonista GLP-1 receptora, pripada grupi lekova namenjenih za kontrolu nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Semaglutid je, zapravo, aktivna supstanca koja oponaša hormonski peptid-1 sličan glukagonu.

GLP-1 putuje kroz krv i lepi se za male receptore na površini moždanih ćelija. Na ovaj način se govori mozgu da ima hrana u stomaku i zbog toga ljudi osećaju manju glad.

- Deo prednosti konzumiranja dijetetskih vlakana je kroz oslobađanje GLP-1 i drugih crevnih peptida koji regulišu apetit i telesnu težinu. Međutim, to nije sve. Smatramo da postoje i drugi korisni efekti koje butirat može da učini za telo, a koje nisu povezane sa crevnim peptidima, kao što je poboljšanje zdravlja crevne barijere i ciljanje perifernih organa poput jetre - objasnio je biomedicinski naučnik Frank Duka sa Univerziteta u UA, čija studija je objavljena u časopisu "Journal of Nutrition".

Foto: Shutterstock

Šta su vlakna?

Biljna ili dijetetska vlakna su esencijalne hranljive materije iz biljaka. Predstavljaju vrstu složenih ugljenih hidrata, koja se ne vare u probavnom sistemu, već se samo delimično razgrađuju u debelom crevu pod uticajem crevne mikroflore.

Na osnovu njihove rastvorljivosti u vodi, vlakna se dela na nerastvorljiva i rastvorljiva. Rastvorljiva se rastvaraju u vodi i drugim tečnostima u telu, i formiraju gelastu masu u crevima što pomaže u održavanju meke stolice. Nerastvorljiva vlakna se, dakle, ne rastvaraju u vodi, što praktično znači da ova vrsta vlakana nepromenjena prolaze kroz creva.

Vlakna poput beta-glukana iz ovsa i dekstrina iz pšenice, rastvorljiva su u vodi, što znači da ih crevne bakterije lako fermentišu. Druge vrste vlakana, poput celuloze i rezistentnog skroba, su manje rastvorljivi ili nerastvorljivi, što znači da se lepe za druge materijale i formiraju stolicu.

Preporučen dnevni unos vlakana:

• Deca (1-3 godine): 14 g

• Deca (4-8 godina): 25 g

• Devojčice (9-18 godina): 26 g

• Dečaci (9-18 godina): 31 g

• Žene (19-50 godina): 25 g

• Muškarci (19-50 godina): 38 g

• Žene (starije od 51 godine): 21 g

• Muškarci (Stariji od 51 godina): 30 g

Među najboljim izvorima vlakana su integralne žitarice, kao i sveže voće i povrće, prenosi Science alert.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.