Vlakna s moćnim efektom - Jedna vrsta pomaže mršavljenje bolje od dijete

Vrsta vlakana koja se nalaze u ovsu i ječmu, beta-glukan doprinose mršavljenju na sličan način kao što to čine poznati lekovi za kontrolu dijabetesa i gojaznosti.

Istraživanje mikroba koji žive u digestivnom traktu pokrenulo je "revoluciju" u nutricionističkoj nauci.

U poslednjih nekoliko godina, dijetetska vlakna su postala "novi protein", što je dovelo do toga da se obilno koriste u ishrani kako bi se poboljšalo zdravlje mikrobioma creva. Međutim, studije sugerišu da nisu svi suplementi sa vlaknima podjednako korisni.

Oblik koji se lako nalazi u ovsu i ječmu, nazvan beta-glukan, može da kontroliše šećer u krvi i pomogne u gubitku težine, pokazuje novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Arizoni (UA) i Univerziteta u Beču.

Beta-glukan je jedina vrsta vlakana koju su istraživači analizirali, a koja je smanjila sadržaj masti i telesnu težinu kod miševa u roku od 18 nedelja.

Foto: Shutterstock

Činija ovsa i malo ovsenih pahuljica

Istraživači su utvrdili da samo beta-glukan povećava broj Ileibacterium pronađenih u crevima kod miševa. Druge studije na miševima su povezale ovu bakteriju sa gubitkom težine.

Miševi hranjeni beta-glukanom pokazali su smanjenu telesnu težinu i sadržaj telesne masti u poređenju sa miševima hranjenim drugim oblicima vlakana. Druga vlakna koja su analizirali, uključujući pšenični dekstrin, pektin, rezistentni skrob i celulozu, nisu imala takav efekat, uprkos značajnoj promeni sastava mikrobioma kod miševa u poređenju sa miševima koji nisu bili hranjeni suplementima sa vlaknima.

Rezultati se poklapaju sa još jednom nedavnom studijom, u kojoj su glodari hranili ječmenim brašnom, bogatim beta-glukanom.

Iako su pacovi nastavili da unose istu količinu hrane bogate mastima kao i ranije, njihova potrošnja energije se povećala i oni su ipak izgubili na težini.

Kako beta-glukan oponaša lekove za mršavljenje?

U novoj studiji, miševi hranjeni beta-glukanom su, takođe, imali povećane koncentracije butirata u crevima, što je metabolit koji nastaje kada mikrobi razgrađuju vlakna.

Butirat indukuje oslobađanje hormonskog peptida-1 sličnog glukagonu (GLP-1), koji je prirodni protein koji lekovi namenjeni za kontrolu nivoa šećera u krvi imitiraju da bi stimulisali oslobađanje insulina.

Poznato je da semaglutid - aktivna supstanca iz klase agonista GLP-1 receptora, pripada grupi lekova namenjenih za kontrolu nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Semaglutid je, zapravo, aktivna supstanca koja oponaša hormonski peptid-1 sličan glukagonu.

GLP-1 putuje kroz krv i lepi se za male receptore na površini moždanih ćelija. Na ovaj način se govori mozgu da ima hrana u stomaku i zbog toga ljudi osećaju manju glad.

- Deo prednosti konzumiranja dijetetskih vlakana je kroz oslobađanje GLP-1 i drugih crevnih peptida koji regulišu apetit i telesnu težinu. Međutim, to nije sve. Smatramo da postoje i drugi korisni efekti koje butirat može da učini za telo, a koje nisu povezane sa crevnim peptidima, kao što je poboljšanje zdravlja crevne barijere i ciljanje perifernih organa poput jetre - objasnio je biomedicinski naučnik Frank Duka sa Univerziteta u UA, čija studija je objavljena u časopisu "Journal of Nutrition".

Foto: Shutterstock

Šta su vlakna?

Biljna ili dijetetska vlakna su esencijalne hranljive materije iz biljaka. Predstavljaju vrstu složenih ugljenih hidrata, koja se ne vare u probavnom sistemu, već se samo delimično razgrađuju u debelom crevu pod uticajem crevne mikroflore.

Na osnovu njihove rastvorljivosti u vodi, vlakna se dela na nerastvorljiva i rastvorljiva. Rastvorljiva se rastvaraju u vodi i drugim tečnostima u telu, i formiraju gelastu masu u crevima što pomaže u održavanju meke stolice. Nerastvorljiva vlakna se, dakle, ne rastvaraju u vodi, što praktično znači da ova vrsta vlakana nepromenjena prolaze kroz creva.

Vlakna poput beta-glukana iz ovsa i dekstrina iz pšenice, rastvorljiva su u vodi, što znači da ih crevne bakterije lako fermentišu. Druge vrste vlakana, poput celuloze i rezistentnog skroba, su manje rastvorljivi ili nerastvorljivi, što znači da se lepe za druge materijale i formiraju stolicu.

Preporučen dnevni unos vlakana:

• Deca (1-3 godine): 14 g

• Deca (4-8 godina): 25 g

• Devojčice (9-18 godina): 26 g

• Dečaci (9-18 godina): 31 g

• Žene (19-50 godina): 25 g

• Muškarci (19-50 godina): 38 g

• Žene (starije od 51 godine): 21 g

• Muškarci (Stariji od 51 godina): 30 g

Među najboljim izvorima vlakana su integralne žitarice, kao i sveže voće i povrće, prenosi Science alert.