Snižava holesterol i poboljšava probavu! Naučnici otkrili šta treba više da jedemo, a nisu proteini

Naučnici tvrde da većina ljudi već unosi dovoljno proteina, a samo mali procenat populacije treba da poveća unos.

Među fitnes stručnjacima na društvenim mrežama pojavljuju se saveti i proizvodi sa pojačanim procentom proteina. Mnogi sugerišu da povećanje unosa proteina može da pomogne u osećaju sitosti ili da podstakne rast mišića. Kada je u pitanju zdrava ishrana, zaboravljaju jednu bitnu stvar, prenosi Express.

Naučnici tvrde da većina ljudi već unosi dovoljno proteina, a samo mali procenat populacije zapravo treba da poveća unos.

- Trenutno imamo ogromnu marketinšku kampanju koja tvrdi da smo u deficitu proteina i da ne možemo da budemo zdravi bez proteinskih grickalica, proteina u gotovo svim vrstama ultra-prerađene hrane, i da smo u proteinskoj krizi, a ništa od toga nije istina - izjavio je profesor Tim Spektor na Zoe podcastu.

Preterivanje sa belančevinama

Objasnio je da prosečna osoba u Americi, koja ima oko 60 kg, dnevno treba da unese oko 50 g proteina, ali već unosi otprilike dvostruko više. Takođe, upozorava da imamo "deficit vlakana", gde 95% ljudi ne unosi dovoljno vlakana, kao i da prosečni Amerikanac unosi količinu vlakana koja je preporučena za četvorogodišnjake.

Foto: Shuterstock

- Devet od deset ljudi uopšte ne treba da brine o unosu proteina. Oni koji moraju da obrate pažnju su bolesni i oni koji ne jedu puno, starije osobe ili slabiji, kao i profesionalni sportisti ili bodibuilderi - rekao je.

Koliko vlakna treba da unosimo?

Preporuke kažu da odrasli trebaju unositi oko 30 g vlakana dnevno.

Žene mlađe od 50 godina trebaju unositi između 25 i 28 grama dnevno, dok muškarci mlađi od 50 godina trebaju da unose 31 do 34 grama dnevno.

Žene starije od 51 godine trebaju da unose 22 grama, dok muškarci u istoj dobi trebaju da unose 28 grama dnevno.

Foto: Shutterstock

Vlakna su važna jer pomažu u probavi, a manje je poznato da vlakna hrane mikrobiom creva, koji naučnicisve više smatraju ključnim za opšte zdravlje, uključujući zdravlje srca, mentalnu zdravlje i funkcionisanje imunološkog sistema. Vlakna su ključna za snižavanje nivoa holesterola i upravljanje nivoom šećera u krvi, prenosi Healthline.

Hrana bogata vlaknima:

• avokado

• pasulj

• integralna testenina

• artičoke

• ovsene pahuljice

• bademi

• čia semenke

• maline

• suve šljive

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.