Snižava holesterol i poboljšava probavu! Naučnici otkrili šta treba više da jedemo, a nisu proteini

Naučnici tvrde da većina ljudi već unosi dovoljno proteina, a samo mali procenat populacije treba da poveća unos.

Među fitnes stručnjacima na društvenim mrežama pojavljuju se saveti i proizvodi sa pojačanim procentom proteina. Mnogi sugerišu da povećanje unosa proteina može da pomogne u osećaju sitosti ili da podstakne rast mišića. Kada je u pitanju zdrava ishrana, zaboravljaju jednu bitnu stvar, prenosi Express.

Naučnici tvrde da većina ljudi već unosi dovoljno proteina, a samo mali procenat populacije zapravo treba da poveća unos.

- Trenutno imamo ogromnu marketinšku kampanju koja tvrdi da smo u deficitu proteina i da ne možemo da budemo zdravi bez proteinskih grickalica, proteina u gotovo svim vrstama ultra-prerađene hrane, i da smo u proteinskoj krizi, a ništa od toga nije istina - izjavio je profesor Tim Spektor na Zoe podcastu.

Preterivanje sa belančevinama

Objasnio je da prosečna osoba u Americi, koja ima oko 60 kg, dnevno treba da unese oko 50 g proteina, ali već unosi otprilike dvostruko više. Takođe, upozorava da imamo "deficit vlakana", gde 95% ljudi ne unosi dovoljno vlakana, kao i da prosečni Amerikanac unosi količinu vlakana koja je preporučena za četvorogodišnjake.

Foto: Shuterstock

- Devet od deset ljudi uopšte ne treba da brine o unosu proteina. Oni koji moraju da obrate pažnju su bolesni i oni koji ne jedu puno, starije osobe ili slabiji, kao i profesionalni sportisti ili bodibuilderi - rekao je.

Koliko vlakna treba da unosimo?

Preporuke kažu da odrasli trebaju unositi oko 30 g vlakana dnevno.

Žene mlađe od 50 godina trebaju unositi između 25 i 28 grama dnevno, dok muškarci mlađi od 50 godina trebaju da unose 31 do 34 grama dnevno.

Žene starije od 51 godine trebaju da unose 22 grama, dok muškarci u istoj dobi trebaju da unose 28 grama dnevno.

Foto: Shutterstock

Vlakna su važna jer pomažu u probavi, a manje je poznato da vlakna hrane mikrobiom creva, koji naučnicisve više smatraju ključnim za opšte zdravlje, uključujući zdravlje srca, mentalnu zdravlje i funkcionisanje imunološkog sistema. Vlakna su ključna za snižavanje nivoa holesterola i upravljanje nivoom šećera u krvi, prenosi Healthline.

Hrana bogata vlaknima:

• avokado

• pasulj

• integralna testenina

• artičoke

• ovsene pahuljice

• bademi

• čia semenke

• maline

• suve šljive