3 navike koje uništavaju želudac: Ako ovo radite tokom jela, rizikujete ozbiljne probleme sa varenjem

Dr Duong Thi Phuong sa Odeljenja za ishranu Univerzitetske bolnice za medicinu i farmaciju u Vijetnamu je otkrila koje svakodnevne navike mogu da imaju veliki uticaj na zdravlje digestivnog sistema.

Želudac je veoma povezan sa nervnim sistemom, pa stres, emocije i način na koji se hranimo mogu značajno uticati na proces varenja, a tri česte navike povećavaju rizik od tegoba i poremećaja u varenju.

Prebrzo jedenje i obroci uz ometanja

Kada jedemo na brzinu, istovremeno radimo, gledamo u telefon ili smo pod stresom, varenje može biti otežano. Takve navike mogu poremetiti prirodnu pripremu organizma za obrok i uticati na lučenje želudačne kiseline i enzima neophodnih za pravilno varenje.

Nedovoljno žvakanje i jedenje pod stresom

Kada jedemo prebrzo i hranu ne sažvaćemo dovoljno, želudac mora da uloži više napora kako bi je razgradio. Stres dodatno može otežati proces varenja i uticati na iskorišćavanje hranljivih materija. Zbog toga se mogu javiti nadutost, osećaj težine u stomaku, loše varenje i druge digestivne tegobe.

Kasna večera i odlazak u krevet odmah nakon jela

Još jedna navika koja može negativno uticati na varenje jeste kasna večera, posebno ako ubrzo nakon obroka legnemo da spavamo. U zavisnosti od toga šta smo jeli, želucu može biti potrebno od nekoliko sati do više od šest sati da svari hranu.

Foto: Shutterstock

Ako legnemo dok je proces varenja još u toku, povećava se mogućnost pojave gorušice i refluksa, odnosno vraćanja želudačne kiseline u jednjak. Osim toga, kasni i obilni obroci mogu narušiti kvalitet sna i dugoročno nepovoljno uticati na zdravlje.

Previše vode tokom obroka

Iako se često smatra da veća količina vode tokom jela olakšava varenje, preteran unos tečnosti može imati suprotan efekat. Velika količina vode može razblažiti želudačnu kiselinu i tako uticati na efikasnost varenja hrane.

Kada se u želucu istovremeno nađu veća količina hrane i tečnosti, organ mora dodatno da radi kako bi sve dobro izmešao i obradio. Zbog toga stručnjaci savetuju umeren unos tečnosti tokom obroka.

Prema preporukama lekara, ukupna količina tečnosti uz obrok, uključujući i supu, trebalo bi da bude do 200 mililitara, dok se kao idealna količina navodi oko 50 do 100 mililitara.

Kako da poboljšamo varenje

Za zdravije i efikasnije varenje, stručnjaci preporučuju da obrok ne jedemo na brzinu, već da za njega odvojimo oko 20 do 30 minuta. Važno je i da svaki zalogaj dobro sažvaćemo, čak 20 do 50 puta, pre nego što ga progutamo.

Tokom jela trebalo bi da obratimo pažnju na ukus, miris, teksturu i izgled hrane. Svesno jedenje ne samo da može pomoći varenju, već omogućava organizmu da na vreme registruje osećaj sitosti. Na taj način lakše možemo izbeći prejedanje i razviti zdravije navike u ishrani.

Previše vode tokom obroka

Lekari savetuju da se tokom dana održava ritam od tri redovna obroka, pri čemu doručak ne bi trebalo preskakati. Takođe je poželjno ograničiti unos jako prerađene, masne, preslane i dimljene hrane. Tokom jela treba izbegavati aktivnosti koje odvlače pažnju, poput gledanja u telefon ili rada, i posvetiti se obroku.

Osobe koje imaju čir na želucu ili druge digestivne tegobe trebalo bi da izbegavaju kako preduge periode bez hrane, tako i prejedanje. Umereniji i češći obroci mogu pomoći u ublažavanju neprijatnih simptoma. Preporučuje se i smanjenje alkohola i duvana, kao i izbegavanje previše začinjene i kisele hrane.

Određene namirnice bogate skrobom, poput hleba, mogu dodatno pomoći u vezivanju želudačne kiseline i ublažavanju osećaja nelagodnosti.

BONUS VIDEO