Sunčanica i toplotni udar: Lekar otkriva sve što trebe da znate o tamnoj strani leta

Dok je sunčanica akutno oštećenje mozga koje nastaje usled dugotrajnog izlaganja glave i potiljka sunčevom zračenju bez adekvatne zaštite, toplotni udar je veoma ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Povišena spoljašnja temperatura u kombinaciji s visokom vlažnošću vazduha, baš kao što se leti često dešava kod nas tokom vrućih talasa, može dovesti do najteže komplikacije termičkog stresa - toplotnog udara. On se lako može pomešati sa sunčanicom, kaže za Ljubav i zdravlje prim. dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine i otkriva kako da ih prepoznamo i razlikujemo, kako da se zaštitimo i kako da pomognemo drugima da se oporave.

Nikud bez šešira

- Sunčanica je akutno oštećenje mozga koje nastaje usled dugotrajnog izlaganja glave i potiljka sunčevom zračenju bez adekvatne zaštite. Podložni su joj stari, deca i rekonvalescenti, ćelave osobe i alkoholisane osobe. Praćena je povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem, umorom, grčevima, ubrzanim pulsom, suvom kožom - navodi dr Radulović.

- Kontrolišite temperaturu tela sve dok ne padne ispod 38 stepeni, kada možete da prestanete s rashlađivanjem. Za dalje preglede i lečenje obratite se lekaru - savetuje doktorka.

Odmah zvati pomoć

Toplotni udar je, s duge strane, veoma ozbiljan zdravstveni problem i za razliku od sunčanice pacijent ne mora da bude izložen suncu, već samo toploti. To stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

- Toplotni udar nastaje nakon dužeg izlaganja visokim temperaturama, najčešće u kombinaciji s dehidracijom, i pogađa starije ljude što žive u stanovima i kućama koji nemaju klima-uređaj ili dobar protok vazduha, ljude koji ne piju dovoljno vode, imaju hronične bolesti, one koji konzumiraju velike količine alkohola, odojčad i malu decu i, naravno, radnike pored visokih peći, pekare i vozače u neklimatizovanim vozilima - naglašava naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

Simptomi toplotnog udara su visoka temperatura (preko 40 stepeni), gubitak svesti (često je prvi znak), jaka i pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, osećaj nesvestice, crvena, topla i suva koža, slabost mišića ili grčevi, ubrzan rad srca, promene ponašanja kao što su konfuzija, dezorijentacija ili teturanje, ubrzano i plitko disanje.

- Sumnja da neko ima toplotni udar je indikacija da se odmah pozove Hitna pomoć. Svako odlaganje lekarske pomoći može da bude fatalno. Dok čekate da stigne ekipa Hitne pomoći, obavezno započnite pružanje prve pomoći tako što ćete osobu premestiti u hladovinu ili klimatizovanu prostoriju i raskomotiti je. Usmerite ventilator da duva u ugroženu osobu ili mašite nečim oko nje da je rashladite vazduhom. Takođe je veoma važno rashlađivanje vodom - vlažnim sunđerom, vodom iz baštenskog creva, potapanjem u kadu napunjenu vodom ili tuširanjem u tuš-kabini, stavite pakete leda ukoliko imate ispod pazuha pacijenta, na vrat, prepone i leđa. Ukoliko je moguće, izmerite telesnu temperaturu i pokušajte da je spustite na 38 stepeni Celzijusa - predlaže dr Radulović.

Roletne i zavese

Da bismo sprečili sunčanicu i toplotni udar moramo se pridržavati određenih saveta, navodi doktorka.

Foto: Shutterstock

- Kada je toplotni indeks visok, najbolje je da ostanete u klimatizovanom prostoru, a ako već morate da izađete napolje, nosite laganu pamučnu odeću svetlih boja, zaštitite glavu šeširom, hidrirajte se vodom, i to s najmanje osam čaša dnevno i više, u zavisnosti od potrebe organizma, izbegavajte alkohol i kafu - navodi naša sagovornica.

Hronični bolesnici bi trebalo da redovno uzimaju terapiju i nikako je ne koriguju na sopstvenu ruku.

- Ukoliko živite u stanu ili kući bez ventilatora ili klima-uređaja, pokušajte da provedete najmanje dva sata dnevno u toku najtoplijeg dela dana u klimatizovanom okruženju. Kuću provetravajte rano ujutru, a zatim spustite roletne i navucite zavese. Noću držite otvorene prozore - poručuje doktorka.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.