Koji su simptomi rane demencije? Zaboravnost NIJE deo starenja

Demencija nije normalan deo starenja, nego bolest mozga koja je samo na prvi pogled nalik zaboravnosti.

Demencija je, zapravo, neuropsihijatrijski problem. Mada se u početku najčešće manifestuje problemima sa pamćenjem, s vremenom zahvata i druge moždane strukture, te se javljaju poteškoće u savladavanju svakodnevnih zadataka, problem u komunikaciji s drugima, kao i promene u raspoloženju, rasuđivanju i osobinama ličnosti. 

Simptomi su, generalno, u početku prilično blagi i zato se kod lekara uglavnom odlazi tek kada je bolest uznapredovala, što znatno otežava lečenje. Razlozi propuštenih i zakasnelih dijagnoza uglavnom leže u zabludi da je kognitivno oštećenje u starijim godinama nešto “normalno”, da to nije bolest. 

Osim toga, postoje i zablude među lekarima da će rano saznanje doneti više štete nego koristi, da će imati negativan uticaj na osobu i porodicu, da je bolje odlagati dok bolest ne postane očigledna.

Kako bolest izgleda na početku:

• Na demenciju treba posumnjati kada osoba počne da zaboravlja događaje koji su se skoro desili. Ne može da se seti s kim je razgovarala ili koga je srela pre pola sata, gde je ostavila penziju, novac i slično, da li je podigla penziju
• Paraleno sve česće imaju probleme sa administracijom i finansijama, ne snalaze se u u posti, banci i slično, misle da ih neko potkrada, a zapravo zaboravljaju ge su ostavili stvari, novac, dokumenta…
• Zaboravljaju se svakodnevni događaji: ko je bio u poseti, ko ih je zvao, i važni događaji u porodici, rođenje, venčanje i slično. Najvažnije je da ne pomaže ni podsećanje. 
• I u ovom, ranom, periodu osobe mogu da imaju problem u pronalaženju imena, imenica u govoru i pričaju uopštenije sa gubitkom preciznosti
• Povlače se iz društva i okruženja jer imaju problem da brzo i adekvatno komunicarju u većem društvu

Foto: Freepik.com

Vremenom, kako propadanje moždanih funkcija napreduje, osoba postaje sve manje efikasna, ne snalazi se ni u svojoj kuci u obavlajnju svakodnevnih aktivnosti, u korišćenju kućnih aparata, organizaciji svoje dnevne rutine. Kada negde krene ne može da se orjentiše, luta i gubi se, ne prepoznaje mesta koja su joj bila poznata. Osim toga, često postaje previše ravnodušna ili previše razdražljiva, plačljiva i sumnjičavi prema bližnjima koje optužuje za potkradanje.

U najtežoj fazi dementna osoba više ne može sama da funkcioniše, nije u stanju da se obuče, sama hrani, da održava ličnu higijenu, ne prepoznaje svoje bližnje, zbog čega je potpuno zavisna od pomoći drugih ljudi. Takođe postaje vezana za krevet, što nosi dodatne komplikacije…

Zdravo srce, zdrav mozak

Starost je najveći faktor rizika, a osim godina na nastanak bolesti mogu da utiču nasleđe, pol (mada žene generalno žive duže), životne navike. Isti faktori rizika koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara važni su i za demenciju, pre svega, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i loše regulisana šećerna bolest.

Foto: Shutterstock

Okidač može da bude i neki stresni događaj, odlazak u penziju (ako je posao bio smisao života), odvajenje dece (sindrom praznog gnezda), smrt supružnika i slično, a kao najbolje mere prevencije preporučuje se zdrava (mediteranska) ishrana, redovne vežbe tela i uma, druženje i hobiji, kao i redovne kontrole kod kardiologa i javljanje lekaru čim se primete problemi s pamćenjem.

Lečenje

Zavisno od stepena bolesti u lečenju se koriste dve grupe lekova. I jedni i drugi su simptomatski, što znači da ne mogu da izleče bolest već samo uspostave hemijsku ravnotežu u mozgu i za neko vreme uspore tok bolesti. Nažalost, ovi lekovi samo u jednom (ranom) periodu mogu da nadoknade mozgu ono što mu je demencija oduzela i ne mogu da deluju na oporavak oštećenog pamćenja. 

Foto: Shutterstock

Nefarmakološke metode koje imaju izrazito pozitivan efekat na funkcionisanje dementne osobe su muzikoterapija i likovna terapija.