CIA radila šta je htela uoči ubistva Kenedija! Perdsednik SAD upozoren da je Agencija van kontrole, ali bilo je kasno!

Lider SAD Donald Tramp ispunio je obećanje i objavio je tajni dosije od 80.000 stranica o ubistvu bivšeg američkog predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine. Oni su na sajtu Državnog arhiva, gde im se može pristupiti, zajedno sa nedavno objavljenim zapisima iz 2023, 2022, 2021. i 2017-2018.

Ipak, nepodeljeno je mišljenje da je pompezno najavljeno "razotkrivanje zavere" o ubistvu bivšeg predsednika SAD Džona Fidžeralda Kenedija, ali i njegovog brata Roberta, kao i borca za prava crnaca u SAD Martina Lutera Kinga prošlo po principu "tresla se gora, rodio se miš"!

Mnogo šta je sada jasnije

Džeferson Morli iz Fondacije "Meri Ferel", neprofitne organizacije koja upravlja bazom podataka vladinih zapisa o atentatu, rekao je da novoobjavljeni zapisi bacaju novo svetlo na ubistvo predsednika SAD. Oni, navodi on, pružaju novu perspektivu zavere za ubistvo Kastra, nadzora Lija Harvija Osvalda (glavni osumnjičeni za atentat na Kenedija) u Meksiko Sitiju i propagandnih operacija CIA, rekao je on.

U međuvremenu, brojni istraživači već su počeli detaljno da proučavaju ove materijale, ali njihova prva reakcija govori kako novoobjavljeni dokumenti samo potvrđuju već poznate činjenice i ne donose senzacionalna otkrića. Ključni razlog za dugogodišnje držanje arhiva pod velom tajne, prema mišljenju analitičara, nije bio skrivanje istine o ubistvu Kenedija, već zaštita izvora, agenata i metoda rada američkih obaveštajnih službi.

Dokumenti jasno pokazuju da Li Harvi Osvald nikada nije bio agent KGB-a. Prema podacima američke obaveštajne službe, sovjetski organi bezbednosti samo su ga nadgledali, ali nisu ga kontrolisali niti koristili za operacije.

Među materijalom je bio i dugo očekivani, neredigovani tekst memoranduma CIA iz juna 1961. koji je Kenediju poslao pomoćnik Artur Šlezinger mlađi koji sadrži oštre kritike špijunske agencije samo nekoliko meseci nakon što je CIA podržala invaziju u Zalivu svinja na Kubi Fidela Kastra. Šlezinger je tvrdio Kenediju da CIA zadire u tradicionalne odgovornosti Stejt departmenta i da pokušava da se infiltrira u politiku američkih saveznika. Takođe se navodi da je CIA pokušala da monopolizuje kontakt sa određenim francuskim političarima.

CIA se otrgla kontroli

Nekoliko novoobjavljenih stranica opisuje kako je CIA prisluškivala telefone u Meksiko Sitiju između decembra 1962. i januara 1963. da bi nadgledala sovjetsku i kubansku komunikaciju u njihovim diplomatskim objektima. U prestonici Meksika je u to vreme bio i Kenedijev ubica Li Harvi Osvald.

Jedan od otkrivenih dokumenata osvetljava stav američkih obaveštajnih agencija o Kubi i njenom lideru Fidelu Kastru tokom šezdesetih godina prošlog veka. Prema tim podacima, CIA je zaključila da Kastro ne bi krenuo u direktan vojni sukob sa Sjedinjenim Državama. Iako je pružao podršku antiameričkim snagama u Latinskoj Americi, procena je bila da nije predstavljao neposrednu vojnu pretnju za SAD.