(VIDEO) Drama na ruskoj granici! Putin gomila vojsku, NATO hitno stavlja "zmajeve zube", planiraju i rušenje mostova!

Finska, članica NATO-a, vrlo pomno prati delovanje ruskih oružanih snaga u blizini granica Alijanse. To je izjavio zamenik načelnika Generalštaba finske vojske, general-pukovnik Vesa Virtanen.

Finska je postala članica NATO-a 2023. godine, nakon što je Rusija započela vojnu operaciju u Ukrajini, čime je okončala svoju višedecenijsku politiku neutralnosti i odlučila se za kolektivnu bezbednost unutar Saveza. Ova nordijska država deli sa Rusijom više od 1.300 kilometara kopnene granice, a u XIX veku bila je deo Ruskog carstva.

Istočno krilo NATO-a upozorava na moguću pretnju

Zemlje istočnog krila NATO-a sve češće upozoravaju na potencijalnu opasnost od Rusije, posebno u slučaju da trupe koje su trenutno angažovane u Ukrajini budu premeštene bliže granicama Saveza. NATO već beleži konstantne ruske aktivnosti „ispod praga sukoba“, uključujući sajber napade i sabotaže kritične infrastrukture.

Rusija pojačava vojno prisustvo uz finsku granicu

Prema rečima generala Virtanena, do 2022. godine Rusija je duž finske granice imala oko 20.000 vojnika raspoređenih u četiri brigade. „Danas vidimo da Rusija gradi novu vojnu infrastrukturu i dovodi dodatne trupe u region“, rekao je on za nemački list Die Welt. „U toku je reorganizacija.“

Krajem 2022. tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je sveobuhvatnu reformu Oružanih snaga, koja podrazumeva povećanje broja vojnika i podelu Zapadnog vojnog okruga na dva nova — Moskovski i Lenjingradski. Reforma je stupila na snagu u junu 2024. godine.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je obnova Lenjingradskog okruga direktna reakcija na ulazak Finske u NATO, čime je dužina kopnene granice između Saveza i Rusije udvostručena.

Formiranje novih ruskih vojnih jedinica

Podela bivšeg Zapadnog vojnog okruga omogućila je Rusiji da razvije efikasniju vojnu strategiju prema baltičkim i skandinavskim članicama NATO-a, smatra analitičar Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI) Nik Rejnolds. Američki Institut za proučavanje rata (ISW) upozorio je da je bivši Zapadni okrug bio preopterećen balansiranjem između rata u Ukrajini i potrebe za zaštitom zapadnih granica.

Ministar odbrane Estonije Hano Pevkur izjavio je za Newsweek da će, ako se rat u Ukrajini završi, Rusija imati na raspolaganju stotine hiljada vojnika koji će verovatno biti raspoređeni duž granica NATO-a. „To znači da će ruska vojska imati značajne rezerve koje će gotovo sigurno biti premeštene u naš region“, upozorio je Pevkur.

Virtanen je dodao da bi sadašnje brigade mogle biti transformisane u četiri do pet divizija, uključujući armijski korpus i prateće jedinice. „U budućnosti će u tom regionu biti više ruskih vojnika nego pre početka sukoba u Ukrajini“, naglasio je on.

Rusija pokazuje sposobnost brzog formiranja snaga

Prema izveštaju estonske obaveštajne službe, Rusija je već formirala 44. armijski korpus i 69. motorizovanu streljačku diviziju u blizini estonske granice, a te jedinice su ubrzo prebačene na front u Ukrajini. Istovremeno je počelo formiranje i nove — 68. motorizovane streljačke divizije.

„Činjenica da su u roku od godinu dana formirani i armijski korpus i divizija ukazuje na sposobnost Rusije da brzo stvori velike vojne formacije“, navodi se u izveštaju.

Planirano je da 44. armijski korpus bude trajno stacioniran blizu finske granice. Šef finske vojne obaveštajne službe Pekka Turunen izjavio je u januaru za Rojters da bi broj ruskih vojnika duž finske granice mogao biti udvostručen ili čak utrostručen u odnosu na broj pre rata.

NATO jača istočne granice

Baltičke zemlje već grade nove odbrambene strukture, uključujući protivtenkovske prepreke i minska polja. Poljska sprovodi projekat „Istočni štit“ vredan više od 2,5 milijardi dolara, koji se opisuje kao najveće jačanje istočne granice NATO-a od 1945. godine.

Finska je u februaru 2023. počela izgradnju ograde duge 200 kilometara duž granice sa Rusijom, a radovi bi trebalo da traju do četiri godine.

Rusija koristi hibridno ratovanje za pritisak na NATO

Satelitski snimci koje je početkom 2025. objavila finska televizija YLE pokazali su širenje ruskih vojnih objekata uz finsku granicu, iako su ti kapaciteti još uvek uglavnom podrška ratu u Ukrajini. Načelnik Generalštaba finske vojske, general Janne Jaakkola, upozorio je u maju 2024. da bi Rusija mogla „testirati posvećenost NATO-a članu 5“, koji podrazumeva kolektivnu odbranu u slučaju napada na bilo koju članicu.

- Ako budemo delovali jedinstveno, smatram da je rizik od direktnog napada nizak - rekao je Jaakkola.

Ipak, jedinstvo Alijanse već je počelo da slabi nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje obaveze SAD prema evropskoj bezbednosti. Iako američki zvaničnici i dalje uveravaju u podršku NATO-u, Bela kuća sve više zahteva od evropskih članica veća ulaganja u odbranu, dok istovremeno ublažava retoriku prema Moskvi — što izaziva zabrinutost u istočnoevropskim članicama Saveza.

- Rusija stalno testira član 5 - rekao je Virtanen, ali je dodao da ne očekuje „neposrednu pretnju ni napad“.

- Iako je moguće, u skorije vreme nije verovatno - zaključio je on.

Prema njegovim rečima, ruske provokacije uglavnom se sastoje od informacionih napada, ometanja GPS signala, sajber napada i izazivanja migrantskih talasa. Rusija, dodao je on, vrlo vešto vodi takozvani hibridni rat — taktiku destabilizacije koja ne uključuje direktan oružani sukob.

- Sve više primećujemo obrazac stalnih i sve intenzivnijih hibridnih napada na NATO zemlje -izjavio je u Evropskom parlamentu Džejms Apaturaj, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za inovacije, hibridno ratovanje i sajber bezbednost.

- Rusija je glavni akter - dodao je.

General Jirgen-Joakim fon Zandrar, bivši komandant Multinacionalnog korpusa NATO-a „Severoistok“, zaključio je krajem prošle godine: „Rusija ima mnogo načina da testira koheziju Saveza“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.