Šokantne izjave Britanke: CIA je kupovala umetnike i kontrolisala kulturu

Dok su tenkovi i rakete određivali političke granice Hladnog rata, druga, tiša i daleko sofisticiranija bitka vođena je na kulturnom frontu. Knjiga Hladni rat u kulturi britanske istoričarke i novinarke Frensis Stoner Saunders otkriva šokantne razmere u kojima je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) koristila umetnost, književnost i medije kao oružje ideološke borbe protiv SSSR-a.

Ova knjiga, koja je u anglosaksonskom svetu izazvala pravi potres po objavljivanju, razotkriva kako je CIA finansirala časopise, umetničke izložbe, muzičke turneje i izdavačke projekte, promovišući naizgled slobodoumne i nezavisne autore – ali pod skrivenim uslovima.

U praksi, ovo je značilo da su mnogi poznati umetnici i intelektualci, kao i institucije za koje se smatralo da su nezavisne, zapravo bili u službi političkih ciljeva američke države. Naročito je interesantno kako je apstraktni ekspresionizam, jedan od vodećih umetničkih pravaca u SAD, postao sredstvo za propagandu, dok su Sovjeti forsirali socrealistički stil kao izraz kontrole i ideološke stege.

Među njima su i najpoznatiji intelektualci tog vremena, od Džordža Orvela do Džeksona Poloka, čiji je apstraktni ekspresionizam korišćen kao dokaz „američke slobode“ naspram „sovjetskog socrealizma“.

Saunders detaljno dokumentuje mrežu paravan-fondacija i kulturnih organizacija koje su, uz blagoslov Langlija, postale ključni akteri u oblikovanju javnog mnjenja Evrope posle rata. „Sloboda izražavanja“ – piše autorka – „postala je sofisticirano upakovana propagandna poruka.“

CIA je preko svojih paravan-organizacija i fondacija uspostavila mrežu uticaja koja je delovala na kreiranje javnog mnjenja i političkih stavova, ne samo u SAD, već i u ključnim zemljama Evrope. Time se kultura koristila kao nevidljivo oružje – nije se pucalo iz topova, već se borilo za preuzimanje percepcije stvarnosti.

Za Srbiju i postjugoslovenski prostor, Hladni rat u kulturi ima dodatnu težinu: ukazuje na to koliko su i „nevidljive“ sile bile umešane u formiranje kulturnih tokova, posebno u zemljama koje su igrale neutralnu ili nesvrstanu ulogu. Knjiga otvara i pitanje: gde se danas nalaze granice propagande i slobode, i ko „sponzoriše“ savremene kulturne narative?

Hladni rat u kulturi nije samo istorijska studija već i uznemirujuće upozorenje o lakoći s kojom kultura može biti pretvorena u alat političke manipulacije – sve dok ne postane njena žrtva.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.