Isplivalo 5 stravičnih scenarija za Ukrajinu: Ovako će sa završiti rat - sve gore od goreg, Zapad mora da donese odluku

Na predavanju u Evropskom parlamentu, čikaški profesor Džon Miršajmer, jedan od najpoznatijih geopolitičkih teoretičara današnjice, predstavio je pet mogućih scenarija završetka rata u Ukrajini.

Nijedan od tih scenarija, kako ističe časopis The European Conservative, ne donosi stabilnost.

Miršajmerova procena je oštra: rat se približava tački posle koje će Ukrajina morati da bira između teških, bolnih i loših rešenja. Pobeda, kaže on, nije među njima.

1. Rusija pobeđuje i zadržava deo Ukrajine

Po Miršajmeru, najrealniji ishod je ruska vojna pobeda. U tom scenariju:

• Moskva zadržava veliki deo ukrajinske teritorije,

• ukrajinske granice se trajno menjaju,

• geopolitička mapa Evrope se preuređuje.

Ono što ostane od Ukrajine moglo bi da postane nestabilna, ekonomski iscrpljena država, zavisna od stalne finansijske pomoći EU.

Miršajmer dodaje da bi Kijev, ukoliko prizna gubitak Krima i istočnih regiona, makar mogao da zaustavi „rat koji ne može da dobije“.

2. Ukrajina prihvata teritorijalne gubitke kako bi zaustavila rat

Drugi scenario je politički najteži, ali po Miršajmeru i jedini koji bi mogao da zaustavi dalju devastaciju države.

Kijev bi:

• priznao gubitak istočnih teritorija,

• odustao od povratka Krima,

• fokus prebacio na unutrašnju stabilizaciju.

Profesor smatra da je ovo „najmanje loše rešenje“, ali priznaje da ni ono ne donosi mir – već samo pauzu u neprijateljstvima.

3. Sukob se „zamrzava“, ali nova žarišta se otvaraju širom Evrope

Miršajmer upozorava da čak i ako oružje utihne, Evropa neće ući u period mira.

Navodi čak šest novih žarišnih tačaka koje bi mogle da eksplodiraju:

• Arktik

• Baltičko more

• Kalinjingrad

• Belorusija

• Moldavija

• Crno more

Ove regione naziva „tačkama nove nestabilnosti“ i tvrdi da se Evropa suočava sa dugoročnim periodom tenzija, istorijskih rana i nerešenih konflikata.

4. SAD se povlače iz Evrope – NATO slabi

Jedna od ključnih tačaka Miršajmerove analize odnosi se na Sjedinjene Američke Države.

On predviđa:

• postepeno povlačenje američkih trupa sa evropskog tla,

• smanjenje američkog interesa za evropsku bezbednost,

• slabljenje NATO saveza.

Administracija Donalda Trampa, kaže on, usmeravaće se na Aziju i Pacifik, dok će „spasavanje Evrope“ prestati da bude prioritet. To bi moglo da otvori prostor za duboke političke i bezbednosne krize u državama koje su navikle na američki štit.

5. Evropska unija ulazi u period podela i unutrašnjih potresa

Poslednji scenario je unutrašnji i pogađa samu EU.

Miršajmer smatra da bi, posle ukrajinskog poraza, Unija mogla da se suoči sa:

• rastućim političkim podelama,

• prebacivanjem krivice među članicama,

• urušavanjem slike jedinstva koja je držala blok na okupu,

• ekonomskim padom i slabljenjem bezbednosti.

Evropa bi, kako zaključuje, postala podeljenija, siromašnija i manje bezbedna nego što je danas.

Miršajmerova poruka: Evropa mora da se suoči sa realnošću

Ono što čini Miršajmerov nastup posebno upečatljivim jeste njegov ton: tih, smiren, ali neumoljiv.

Profesor sa Čikaga ne preuveličava i ne dramatizuje — ali jasno poručuje da se kontinent približava istorijskoj prelomnici:

• ili će prihvatiti geopolitičku realnost,

• ili ga očekuju godine gubitaka, konfuzije i novih sukoba.

Dok evropske elite i dalje govore o „zajedničkim vrednostima“ i „strateškom jedinstvu“, Miršajmer poručuje da se Evropa ubrzano približava sopstvenim granicama — i političkim i geografskim.