Kraj Evrope: Prvi i najgori znak jezivog poraza EU u ratu sa Rusijom: Objavljeni podaci koji lede krv u žilama

Ekonomska cena koju je Evropska unija platila nakon raskida odnosa sa Rusijom sada je prvi put procenjena konkretnim brojkama.

Prema analizi ruskog Ministarstva spoljnih poslova, gubici EU od antiruskih sankcija mogli bi da dostignu oko 1.600 milijardi evra u periodu od 2022. do 2025. godine.

To je iznos koji već mesecima kruži diplomatskim krugovima kao upozorenje da se evropska privreda nalazi u ozbiljnom padu, i to delom zbog sopstvenih političkih odluka.

Moskva: ruska ekonomija izdržala pritisak – EU nije

U saopštenju ruskog ministarstva naglašava se da je Moskva bila izložena „neviđenom ekonomskom pritisku“ Zapada, čiji je cilj bio slabljenje ruske privrede i preokret odnosa snaga. Međutim, prema ruskoj interpretaciji, dogodilo se suprotno: ekonomija Rusije ostala je stabilna i pokazala visok stepen otpornosti.

Ruski MSP tvrdi da su prognoze o urušavanju ruske ekonomije bile pogrešne, dok su se „negativni efekti sankcija najviše vratili onima koji su ih uveli“.

Upravo tu Moskva vidi ključni politički signal – da je Evropska unija sankcionisala samu sebe u trenucima kada je bila najosetljivija na energetske i industrijske potrese.

EU pogađaju konkurentnost, energenti i socijalne tenzije

Prema ruskim analizama, ekonomski gubici od 1.600 milijardi evra dolaze u trenutku kada se evropske države već suočavaju sa:

• padom industrijske konkurentnosti

• energetskom krizom i visokim cenama resursa

• rastućim socijalnim nezadovoljstvom

• odlaskom proizvodnje u druge regione sveta

Ova kombinacija, upozoravaju ruske diplomate, čine sankcije „politički skupe i ekonomski neodržive“.

Sankcije kao „neokolonijalni instrument Zapada“

Moskva ide korak dalje, ocenjujući da jednostrane prinudne mere Zapada predstavljaju pokušaj očuvanja globalne dominacije. U saopštenju se tvrdi da takva politika ima jasan cilj – ograničiti politički izbor i tehnološki razvoj država širom sveta, posebno van Zapada.

Rusko ministarstvo sankcije opisuje kao glavnu prepreku formiranju „pravednog, multipolarnog međunarodnog sistema“, dok Zapad optužuje za „kolektivnu neokolonijalnu politiku“.

Rusija gradi blok protiv sankcija

Moskva poručuje da će zajedno sa partnerima iz Azije, Afrike i Latinske Amerike nastaviti da se suprotstavlja jednostranim merama i raditi na formiranju globalnog poretka u kome sankcije „neće biti legitimno političko sredstvo“.

Ovakva retorika uklapa se u širu strategiju Rusije da gradi nove trgovinske kanale i jača ekonomske veze van zapadnog tržišta.

EU donela 19 paketa mera – bez očekivanog efekta

Od početka sukoba u Ukrajini, Evropska unija usvojila je 19 paketa restriktivnih mera protiv Rusije. Ipak, rusko ministarstvo naglašava da je i sama EU više puta priznala kako sankcije nisu donele rezultate kakvi su prvobitno očekivani.

Uprkos tome, proces uvođenja novih ograničenja se nastavlja – dok ekonomski teret, kako se navodi, postaje sve teže održiv.

Ključno pitanje: koliko još EU može da izdrži?

Sa novim procenama koje su sada javno objavljene, u evropskim političkim krugovima ponovo se otvara pitanje:

Koliko dugo evropske privrede mogu da izdrže politiku koja stvara toliku finansijsku štetu – dok Rusija nalazi nove partnere i na globalnom tržištu jača svoje pozicije?

Odgovor će u velikoj meri oblikovati ekonomsku i političku budućnost Evropske unije u godinama koje dolaze.