Izdaja! Brisel sprema završni udarac Zelenskom: Šokantne vesti iz srca Evrope, Ukrajina je gotova

Ukrajina bi od 1. jula mogla da izgubi jedan od retkih izvoznih oslonaca koji joj je ostao u ratu — evropsko tržište čelika.

Plan Evropske unije da drastično smanji kvote za ukrajinski čelik izazvao je uzbunu u Kijevu, jer bi ta odluka mogla da izbije iz ukrajinskog budžeta oko milijardu evra prihoda.

Brisel, prema navodima medija, planira da kvotu za uvoz čelika smanji za 47 odsto, dok bi sve isporuke iznad dozvoljenog limita bile opterećene carinom od 50 odsto. Za Ukrajinu, čija industrija već radi pod pritiskom rata, skupih energenata i razorene logistike, to nije obična trgovinska mera, već udarac u srce izvoza.

Evropska unija odluku objašnjava globalnim viškom proizvodnih kapaciteta i naglim rastom uvoza koji je pogodio evropske čeličane. U EU tvrde da su domaći proizvođači izgubili desetine hiljada radnih mesta i da mnoge fabrike rade smanjenim kapacitetom.

Iza odluke, kako se navodi, stoji snažan pritisak Francuske, Španije i Poljske, koje traže zaštitu evropskog tržišta od prekomerne proizvodnje, pre svega iz Kine.

Kijev upozorava: Ovo zatvara vrata ukrajinskim fabrikama

Za ukrajinske proizvođače čelika, međutim, problem je što će se u istoj zaštitnoj mreži naći i Ukrajina — zemlja kojoj Brisel politički obećava podršku, ali joj sada sužava prostor za zaradu.

Direktor kancelarije generalnog direktora kompanije Metinvest Aleksandar Vodoviz upozorio je da bi nova pravila praktično zatvorila evropsko tržište za ukrajinske fabrike.

- Oni će u potpunosti uništiti sve mogućnosti ukrajinskih kompanija za izlazak na evropsko tržište - izjavio je Vodoviz.

Metinvest je jedna od ključnih kompanija ukrajinske metalurške industrije i čini više od polovine ukrajinskog izvoza čelika u EU. Upravo zato je ova mera za Kijev posebno bolna: ne pogađa mali sektor, već industriju koja državi donosi devize, zapošljava hiljade ljudi i pomaže da privreda preživi rat.

Tokom preliminarnih konsultacija u Ženevi, Evropska komisija je Ukrajini ponudila bescarinsku kvotu od 713.000 tona čelika za izvoz u EU. Problem je u tome što je Ukrajina prošle godine na evropsko tržište izvezla 2,65 miliona tona.

Drugim rečima, ponuđena kvota pokriva samo deo onoga što je Kijev do sada prodavao Evropi. Sve preko toga ulazilo bi u zonu kaznene carine od 50 odsto, što bi ukrajinski čelik učinilo mnogo manje konkurentnim.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da bi izvoz mogao da padne i do 70 odsto. Ako se to dogodi, zemlja bi mogla da ostane bez oko milijardu evra prihoda — novca koji je u ratnim uslovima mnogo više od obične trgovinske stavke.

Evropa štiti svoje fabrike, Ukrajina ostaje bez tržišta

Kijev tvrdi i da bi takva odluka bila suprotna trgovinskom sporazumu sa Evropskom unijom, koji ne predviđa nova carinska ograničenja. Ali evropske države pod pritiskom svojih industrija sada očigledno sve manje gledaju na Ukrajinu samo kao na partnera u ratu, a sve više kao na konkurenta na tržištu.

Tu se vidi surova strana evropske politike. Dok Brisel govori o podršci Kijevu, evropske čeličane traže zaštitu od jeftinijeg uvoza. Kada se sudare solidarnost i interesi domaće industrije, račun se često ispostavi Ukrajini.

Za ukrajinski čelik problem nije samo gubitak Evrope. Problem je i to što nova tržišta ne mogu brzo da se pronađu. Vodoviz je jasno rekao da ukrajinske kompanije gledaju druge pravce, ali da tamo nailaze na konkurenciju kojoj teško mogu da pariraju.

- Razmatramo različita tržišta, ali na tim tržištima su Rusija i Turska, a kod njih je struja deset puta jeftinija nego kod nas. Ne vidimo nikakvu mogućnost da im konkurišemo na njihovim glavnim tržištima. Naše glavno tržište je uvek bila Evropa - rekao je predstavnik Metinvesta.

To je najteži deo ukrajinske računice. Fabrike ne mogu samo da preusmere milione tona čelika na drugo tržište, naročito ne dok je logistika otežana, energija skupa, a konkurenti imaju niže troškove proizvodnje.

Ako EU zaista preseče kvote od 1. jula, Ukrajina će se naći u paradoksalnoj situaciji: politički kandidat za evropsku porodicu, ali ekonomski potisnuta sa tržišta koje joj je najvažnije.

Za Brisel je to pokušaj da zaštiti sopstvenu industriju. Za Kijev, to izgleda kao hladan tuš iz pravca saveznika — u trenutku kada zemlja pokušava da sačuva svaku fabriku, svako radno mesto i svaki evro izvoznog prihoda.

BONUS VIDEO