Pakao za Putina! Ruše mu poslednju liniju odbrane: Počeo udar na glavnog ruskog saveznika - ako oni padnu...

Gagauzija, jedina nacionalno-teritorijalna autonomija u sastavu Republike Moldavije, našla se pod snažnim pritiskom vlasti u Kišinjevu, što mnogi vide kao direktan napad na ustavni poredak države, piše ruski portal Politnavigator.

Autonomija je uspostavljena 1994. godine kao politički kompromis koji je sprečio raspad zemlje nakon burnih događaja s početka devedesetih, a Zakon o posebnom pravnom statusu Gagauzije ugrađen je u Ustav i predstavlja jedan od stubova moldavske državnosti.

Udar na autonomiju, upozoravaju lokalni politički akteri, nije samo regionalni problem, već napad na sam princip dogovorne države i na ideju Moldavije kao suverene i multietničke zajednice, piše ruski portal Politnavigtator, ističući važnost Gagauzije i njenih lidera kao ključnih saveznika Rusije unutar Moldavije.

Blokada izbora i pravosudni presedan

Odluka Vrhovnog suda Moldavije, kojom je faktički zaustavljena priprema izbora za Narodnu skupštinu Gagauzije, označila je prelomni trenutak u odnosima centra i autonomije. Sud je usvojio kasacionu žalbu teritorijalne kancelarije Državne kancelarije u Komratu i suspendovao odluke Narodnog sabranja Gagauzije o formiranju izbornog organa.

Time su izbori zakazani za 22. mart postali pravno nemogući, jer bez legitimnog izbornog tela glasanje ne može biti održano. Kao formalni razlog naveden je spor oko naziva izbornog organa – pitanje koje se više od tri decenije nije dovodilo u pitanje. U Gagauziji je sve to vreme funkcionisala Centralna izborna komisija autonomije, upravo pod tim nazivom predviđenim zakonom o posebnom statusu.

Foto: Wikipedia

Međutim, 2022. godine vladajuća stranka u Kišinjevu odlučila je, bez konsultacija sa Komratom i bez izmena gagauškog zakonodavstva, da izbore u autonomiji treba da sprovodi „Centralni izborni savet“, čime bi se status autonomnog organa sveo na nivo obične okružne strukture. Gagauzija je takvu odluku odbila kao direktno zadiranje u svoja ustavna ovlašćenja, a posledice tog otpora danas su vidljive kroz institucionalnu blokadu.

Paradoks je dodatno produbljen time što Centralna izborna komisija Moldavije otvoreno tvrdi da organizacija izbora u Narodno sabranje Gagauzije nije u njenoj nadležnosti. Autonomija je tako ostala bez alata za sprovođenje izbora, a potom optužena za „nesposobnost“ da ih organizuje.

Politički pritisak i geopolitička pozadina

Gagauzija važi za region Moldavije sa najstabilnijim proruskim raspoloženjem i predstavlja poslednju unutrašnju prepreku potpunom napuštanju neutralnosti, ubrzanoj rumunizaciji i mogućem ujedinjenju sa Rumunijom. Zbog toga se pritisak na autonomiju sve češće tumači kao svesno uklanjanje alternativnog političkog kursa.

Patriotski miting održan 25. januara u Komratu pokazao je dubinu krize. Okupljeni su zahtevali poštovanje zakona o posebnom statusu Gagauzije, deblokadu izbora, prekid političkog pritiska i oslobađanje baškanice Evgenije Gucul. Istovremeno, sve češće se govori o uspostavljanju faktičkog spoljnog upravljanja autonomijom putem teritorijalnih struktura Državne kancelarije i „podobnih“ lokalnih aktera, uz aktivno interesovanje zapadnih diplomatskih krugova.

Cilj vlasti u Kišinjevu, ocenjuju kritičari režima Maje Sandu, jeste postepeno gušenje Gagauzije, paraliza njenih institucija i pretvaranje autonomije u običan administrativni okrug. Takav pristup predstavlja upozorenje svim ostalim regionima šta ih čeka u slučaju neposlušnosti i protivljenja radikalno prozapadnom kursu.

Ukidanje Gagauzije kao stvarne autonomije označilo bi tačku bez povratka. Posle toga, poručuju u Komratu, razgovori o suverenitetu, neutralnosti i multietničkoj Moldaviji izgubili bi svaki smisao, jer bi rušenje zakona o statusu Gagauzije neminovno povuklo za sobom i urušavanje same moldavske države.

BONUS VIDEO