SBU tvrdi: Ukrajinska "Alfa" spržila 15 ruskih aviona duboko iza fronta – Šteta veća od milijardu dolara (VIDEO)

Ukrajinska bezbednosna služba SBU saopštila je da su ukrajinski dronovi uništili ukupno 15 ruskih vojnih letelica na aerodromima koji se nalaze duboko iza linija fronta.

Prema navodima SBU, pogođeno je 11 borbenih aviona tipa Suhoj i MiG, tri helikoptera i jedan transportni avion Antonov An-26. Objavljeni snimci prikazuju kako bespilotne letelice pogađaju ciljeve na pet različitih vojnih aerodroma.

U saopštenju se navodi da ukupna vrednost uništenih letelica premašuje milijardu dolara. Operaciju je, kako tvrde, izvela elitna jedinica SBU „Alfa“.

Među uništenim avionima nalaze se Su-30SM i Su-34, koji spadaju među najznačajnije ruske borbene avione angažovane na prvoj liniji, kao i stariji modeli Su-27 i Su-24, korišćeni u napadima na Ukrajinu. Takođe su pogođeni presretači MiG-31, koji imaju ključnu ulogu u ruskoj protivvazdušnoj odbrani i koriste se za lansiranje hipersoničnih raketa Kinžal.

Foto: Printscreen You Tube/Wikipedia

 

Uništena su i tri helikoptera – Mi-8, Mi-26 i Mi-28 – što je, prema navodima SBU, ozbiljno oslabilo ruske transportne i logističke kapacitete. Tokom iste operacije, pogođena su i skladišta goriva i municije.

Iz SBU podsećaju da je ista jedinica Alfa pre nekoliko nedelja uništila ili onesposobila ruske sisteme protivvazdušne odbrane procenjene vrednosti oko četiri milijarde dolara, uključujući raketne sisteme S-300, S-350 i S-400, kao i savremene radarske komplekse.

Težak period pred Ukrajinom

Iako su ovi napadi predstavljali uspeh za ukrajinsku stranu, jedan visoki poslanik upozorio je da zemlju u naredne tri nedelje očekuje izuzetno težak period zbog naglog zahlađenja i nastavka ruskih udara na energetsku infrastrukturu, zbog kojih su milioni ljudi ostali bez struje i grejanja.

Uprkos pomacima u mirovnim razgovorima i održavanju prvih trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, Rusija je pojačala napade na ciljeve daleko iza linije fronta na istoku i jugu Ukrajine.

Zvanične prognoze ukazuju da se u severnim i istočnim delovima zemlje naredne nedelje očekuju temperature ispod minus 20 stepeni Celzijusa.

- Loša vest je da će mrazevi biti jaki i da će situacija biti veoma teška“, rekao je Andrij Gerus, predsednik parlamentarnog odbora za energetiku, za državni TV kanal Maraton. „Dobra vest je da treba izdržati oko tri nedelje, nakon čega bi trebalo da dođe do poboljšanja - dodao je on, navodeći očekivano otopljenje i veću proizvodnju solarne energije zbog dužih dana.

Foto: Printskrin video

 

Energetski sistem pod pritiskom

Poslednji ruski raketni i dron napadi na Kijev u januaru ostavili su oko milion ljudi bez struje, dok je oko 6.000 stambenih zgrada ostalo bez grejanja. Iako su usledile višenedeljne popravke, približno 700 zgrada i dalje nema grejanje.

Slični problemi prisutni su i u drugim delovima zemlje, posebno na severu i istoku, gde se nalaze veliki gradovi poput Kijeva, Harkova, Černjihiva i Sumija. Česti napadi dovode do ograničenja u snabdevanju industrije i prekida u isporuci električne energije domaćinstvima.

Napadi na elektrane, prenosnu mrežu i gasni sektor od početka su jedan od ključnih elemenata ruske invazije započete u februaru 2022. godine. Moskva tvrdi da tim udarima nastoji da oslabi ukrajinsku ratnu sposobnost.

Direktor kompanije DTEK, najvećeg privatnog proizvođača električne energije u Ukrajini, rekao je nedavno za Reuters da se zemlja približava „humanitarnoj katastrofi“ zbog oštećenja energetskog sistema tokom ekstremnih hladnoća i pozvao na obustavu napada na energetsku infrastrukturu. Ukrajina je, s druge strane, izvodila napade na rusku naftnu infrastrukturu kako bi smanjila prihode kojima se finansira rat.

 

 

Ukrajinsko udruženje za solarnu energiju saopštilo je da je tokom 2025. godine u rad pušteno oko 1,5 gigavata novih solarnih kapaciteta, čime je ukupna instalisana snaga solarnih postrojenja premašila 8,5 gigavata, uključujući i kućne sisteme.

To je više od ukupne snage tri nuklearne elektrane pod kontrolom Kijeva, koje zajedno imaju kapacitet od 7,7 gigavata. Ipak, proizvodnja solarne energije u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika.

Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je ovog meseca da oštećeni energetski sistem trenutno pokriva oko 60 odsto potreba zemlje za električnom energijom, uz proizvodni kapacitet od 11 gigavata u odnosu na potrebnih 18.

Maksimalan uvoz električne energije iz Evropske unije, zajedno sa restrikcijama širom zemlje, za sada omogućava održavanje ravnoteže u sistemu.

 

BONUS VIDEO