"Rusijom upravljaju sirova moć i egoizam!" Pistorijus isprozivao Putina: "Sada je na njega red" (FOTO/VIDEO)

Danas je drugi dan Minhenske bezbednosne konferencije koja traje do 15. februara - tok događaja pratite uživo na Informer.rs.

 

21.15 Zelenski se sastao sa Rubiom

Pre dolaska na večeru, Zelenski se sastao i sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom.

U kratkoj objavi na Telegramu, ukrajinski predsednik je rekao da je „obavestio Rubija o situaciji na frontu, kontinuiranim ruskim napadima i posledicama ruskih napada na energetski sistem“.

 

 

 

 

Dodao je da su „detaljno razgovarali o diplomatskom procesu i trilateralnim sastancima“, uključujući i predstojeći sastanak u Ženevi sledeće nedelje.

 

20.00 Rusi odgovorili na optužbe: „Dezinformativna kampanja Zapada i ismevanje pokojnika“

Kremlj je odbacio tvrdnje pet evropskih zemalja da je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni ubijen u ruskom zatvoru 2024. godine toksinom iz otrovne žabe.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je za državnu novinsku agenciju TASS da su optužbe „dezinformativna kampanja Zapada“.

19.12 Pistorijus je osudio američku politiku prema Grenlandu

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pridružio se osudama agresivne politike SAD prema Grenlandu.

- Za najvećeg saveznika unutar NATO-a da preti i dovodi u pitanje teritorijalni suverenitet i integritet drugog saveznika - to je neverovatno i štetno za Alijansu... koja je bila najuspešniji savez u istoriji čovečanstva - tvrdio je on.

18.30 Premijer Grenlanda: Ne smemo okrenuti leđa

Grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen rekao je da je Tramp bio „transparentan“ u vezi sa svojom željom da preuzme Grenland. „Ne mislim da je to više slon u sobi“, rekao je.

Rekao je da Grenlandci žive u „surovom okruženju“ i da su „otporni“. „Živimo na zemlji na kojoj skoro niko ne bi mogao da živi... postoji razlog zašto smo mi ostali“, dodao je, izazivajući smeh publike.

Ali je naglasio da „nije samo stvar u njima“, pitajući: „Zamislite članicu NATO-a koja preuzima teritoriju saveznika... gde bi svet završio ako bi se to dogodilo?“ Trampove pretnje je nazvao „skandaloznim“, ali je dodao da su u međuvremenu preduzeti koraci u „pravom smeru“ jer su kanali dijaloga otvoreni.

Govoreći o pretnjama iz Rusije i Kine, rekao je da je „paradoks“ to što se grenlandski narod nikada nije osećao ugroženo dok pretnje nisu došle iz SAD.

Na pitanje da li veruje da bi pregovori mogli da smire Trampa, Nilsen je odgovorio: „Ne možemo se pogrbiti.“ Istakao je da želja za kontrolom Grenlanda i dalje postoji, ali da su razgovori sada u toku i da su preduzeti pozitivni koraci unutar NATO-a.

18.00 Rubio: Naša sudbina će uvek biti isprepletena sa Evropom

Državni sekretar SAD Marko Rubio rekao je da će sudbina SAD uvek biti isprepletena sa Evropom.

- Kraj transatlantske ere nije ni naš cilj ni naša želja. Uvek ćemo biti dete Evrope - rekao je Rubio.

17.30 Stotine hiljada ljudi na ulicama Minhena

Minhen je danas postao poprište masovnih protesta protiv iranske vlade, na kojima se, prema podacima policije, okupilo više od 200.000 ljudi tokom održavanja Minhenske bezbednosne konferencije.

Ovo predstavlja značajan porast protesta u poređenju sa prethodnim godinama, navodi nemački portal TAG24.

Prema izjavi portparola minhenske policije, više od 200.000 ljudi učestvuje u današnjim demonstracijama, iako je skup prvobitno bio registrovan za 100.000 učesnika.

 

 

 

 

Demonstranti, koji podržavaju Rezu Pahlavija, sina persijskog šaha koji je svrgnut 1979. godine, okupili su se kako bi pokazali solidarnost sa narodom u Iranu nakon protesta koji su počeli u decembru 2025. godine zbog ekonomskih teškoća i ubrzo prerasli u politički bunt, koji je država suzbijala na najnasilniji način.

Iranski aktivisti saopštili su pre nekoliko dana da je najmanje 6.126 ljudi ubijeno širom zemlje u represiji iranskih vlasti protiv demonstranata, ali da se strahuje da je broj ubijenih mnogo veći, kao i da je uhapšeno više od 41.800 ljudi.

Prema rečima Reze Pahlavija, obnovljeni pregovori između SAD i iranske vlade ugrožavaju živote mnogih Iranaca.

- Svakim danom koji prolazi, sve više Iranaca umire u Iranu - rekao je Pahlavi i dodao da samo "brza intervencija" može da pomogne da se spase više života i poboljša bezbednost u regionu.

16.55 Sikorski kaže da je kraj rata u Ukrajini pitanje ko će prvi popustiti

Sikorski takođe kaže da se rat u Ukrajini sve više svodi na to „ko će prvi pući“, jer Rusija izgleda da je odlučna da testira odlučnost ukrajinskog naroda dok je njena sopstvena ekonomija pod sve većim pritiskom.

16.40 Poljski predsednik kaže da bi Evropa trebalo da dobije mesto u Ukrajini

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je da bi Evropa trebalo da dobije mesto za pregovaračkim stolom u mirovnim pregovorima o Ukrajini , jer nosi ubedljivo najveći deo tereta rata i podržavanja otpora Kijeva.

„Bilo je prirodno da SAD budu u vođstvu u ovim pregovorima, kada su SAD pružale najveći deo vojne pomoći, a SAD su takođe bile hrabre i efikasne u raspoređivanju strateških obaveštajnih podataka kako bi lišile Ruse casus belli u danima pre rata i u prvim danima rata.“

16.30 Pistorijus kaže da je Putin „na redu“ da nastavi sa pregovorima o Ukrajini, jer ih „odugovlači“

Pistorijus kaže da će Nemačka nastaviti da traži načine da obezbedi „pouzdan mir, jer je budućnost Ukrajine fundamentalna, ne samo za evropsku bezbednost, već i za globalnu bezbednost“.

On kaže da je „lopta u Putinovom dvorištu“.

Foto: Rojters

 

- On je taj koji odugovlači pregovore i ne pokazuje spremnost na kompromis. On prebacuje troškove rata na svoj narod, ali ne sme da se pogrešno ponaša: mi ćemo nastaviti da radimo sve što je u našoj moći da zaštitimo Ukrajinu kao nezavisnu, suverenu evropsku naciju -

On takođe kaže da će Ukrajini biti potrebne jake, pouzdane bezbednosne garancije.

16.25 Sledeći panel sa Pistorijusom,  Sikorskim, Nausedom, Sibihom i  Slotkin

Sledeći na glavnoj sceni je panel na temu „odbrana Evrope i podrška Ukrajini“ sa nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom, predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom, ministrom spoljnih poslova Poljske Radoslavom Sikorskim , ministrom spoljnih poslova Ukrajine Andijem Sibihom i američkom senatorkom Elisom Slotkin.

16.10 Frederiksen o Članu pet, panel se završava

Frederiksen je takođe izrazila frustraciju što bi bilo kakvi sporovi između saveznika, poput onog oko Grenlanda, mogli da potkopaju savez u širem smislu.

- [Samo] jednom u našoj istoriji smo morali da aktiviramo Član pet, to je bilo zbog onoga što se dogodilo u SAD. Ostatak vremena smo bili u mogućnosti da obezbedimo slobodu, demokratiju, prosperitet i bogatstvo [oslanjajući se] samo [na] formulaciju Člana pet, jer svi naši neprijatelji znaju da ako nas napadnu, napadnuće sve nas.

Možda najvažnija stvar... koju mi kao politički lideri obezbeđujemo,... je naše jedinstvo.

Stoga, dovođenje u pitanje transatlantskih odnosa, ili pretnja saveznicima, ili bilo šta što bi potkopalo ideju Člana pet [bilo bi] pretnja svima nama, zato hajde da se držimo zajedno.

To je moj kratak savet. -

I time se završava ovaj panel.

15.40 Frederiksen: Ako jedna članica NATO napadne drugu, onda bi to značilo kraj alijanse

Dansku premijerku Mete Frederiksen pitali su koliko je verovatno da će morati da brani Grenland od Sjedinjenih Država.

Poručila je da bi, u suštini, "ako jedna članica NATO napadne drugu članicu NATO, to značilo kraj NATO".

Za razliku od Sančeza, ocenila je da revidirani cilj NATO za 2035. godinu nije dovoljno ambiciozan, te da bi rok trebao biti "najkasnije do 2030., a možda ni to neće biti dovoljno".

Foto: EPA

 

Na dodatno pitanje o Grenlandu i da li je interes SAD sada splasnuo, Frederiksen je odgovorila: - Nažalost, nije. Mislim da je želja američkog predsednika potpuno ista - rekla je, dodajući da je Tramp i dalje "vrlo ozbiljan" u vezi sa preuzimanjem kontrole nad tom teritorijom.

Istakla je da je otvorena za razgovore o jačanju sigurnosnih aranžmana na Arktiku, ali da postoje jasne granice.

Upitali su je postoji li mogućnost prodaje Grenlanda. - Naravno da ne. Možete li staviti cenu na deo Španije, ili deo SAD, ili deo bilo koje druge zemlje na svetu? - pitala je.

Ukazala je na "jedno od najosnovnijih demokratskih načela" – poštovanje suverenih država. "A grenlandski narod bio je vrlo jasan: ne žele postati Amerikanci", kazala je.

15.35 Sančez: Moramo zaustaviti Putina

Španski premijer Pedro Sančez započeo je izlaganje porukom da je Španija "daleko od Rusije, ali vrlo dobro zna da je Putin stvarna pretnja".

Rekao je da "svet postaje nestabilniji i da mi Evropljani moramo ojačati svoje odbrambene sposobnosti kako bismo zaštitili svoju slobodu i način života, ali i kako bismo pružili bezbednosne garancije našim međunarodnim partnerima".

Ali, za razliku od Fridriha Merca i Emanuela Makrona koji su juče govorili o jačanju nuklearnog odvraćanja, Sančez se izjasnio protiv nuklearnog naoružavanja. - Teško da sam prvi koji tako misli. Pre 70 godina naši roditelji i bake i deke zaključili su da je nuklearno odvraćanje preskup i preopasan način izbegavanja sukoba među državama - izjavio je.

Foto: EPA

 

- Preskup jer zahteva velika javna ulaganja, a preopasan jer su tehničke ili ljudske greške u nekoliko navrata gotovo dovele do potpunog nuklearnog rata između Zapada i bivšeg Sovjetskog Saveza, rata koji bi čovečanstvo doveo do granice izumiranja - utvrdio je.

Dodao je da "sistem koji zahteva nultu stopu greške i stalne korekcije kako bi se izbeglo potpuno uništenje nije garancija, nego kockanje".

- Nuklearne sile zaboravile su lekcije iz prošlosti i ponovo šire svoje nuklearne arsenale - upozorio je.

Sančez je poručio da "moramo zaustaviti Putina" i da "moramo ojačati svoje sposobnosti odvraćanja", ali je naglasio da to treba učiniti "na koordinisan i ciljan način koji možemo kontrolisati". - Izgradimo pravu evropsku vojsku, ne za 10 godina, nego sada. Španija će se pridružiti sa svim potrebnim resursima - najavio je.

13.30 - Rute: Rusi ne pobeđuju, Ukrajini sve obezbediti

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upitan je o bezbednosnim garancijama, kao i o ruskoj tvrdnji – koju je danas delimično ponovio i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji – da postoje "istorijski razlozi" za invaziju na Ukrajinu.

Rute je snažno odbacio te navode, poručivši da "nije bilo apsolutno nikakvog razloga da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu", bilo 2014. godine na Krimu, bilo 2022. tokom potpune invazije.

Naglasio je da je važno ostati snažan u ovoj borbi i shvatiti da "Rusi ne pobeđuju", jer ostvaruju "vrlo male dobitke", "toliko male da su gotovo nerelevantni".

Dodao je da saveznici moraju obezbediti da Ukrajina ima sve što joj je potrebno da nastavi borbu i brani ne samo linije fronta, već i svoje gradove i civile.

Govoreći o bezbednosnim garancijama, ponovio je svoju glavnu poruku sa konferencije - da se u NATO-u događa "veliki zaokret u načinu razmišljanja", jer "Evropljani preuzimaju veću odgovornost za sopstvenu odbranu".

Naglasio je da je ključno "osigurati da Putin nikada, ali nikada više ne pokuša invaziju".

Kao što je to postalo uobičajeno u njegovim javnim nastupima, Rute je branio i dosadašnji učinak američkog predsednika Donalda Trampa u pregovorima sa Rusijom, ističući da on i dalje ostaje jedini lider koji može da navede Putina na konkretne poteze.

 

 

13.00 - Senator bi slao Tomahavke na Rusiju

13.10 - Republikanski senator iz SAD Rodžer Viker izjavio je da "ono što nam je konkretno potrebno jeste da oslobodimo (upotrebimo) rakete Tomahavk" protiv Rusije.

- To je poruka koja će doći iz Kongresa, ali odluka je na administraciji - rekao je on.

Takođe je pozvao na dodatne sankcije ruskim proizvođačima nafte.

Prema njegovim rečima, javno mnjenje u Sjedinjenim Državama sve više podržava Ukrajinu, uključujući i birače Republikanske stranke.

12.10 - Kina brani ruske razloge za napad na Ukrajinu

Neophodno je otkloniti osnovne uzroke ukrajinske krize, poručio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

11.30 - Ursula fon der Lajen: EU prošla šok terapiju, mora da bude nezavisnija

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas u Minhenu potrebu da EU postane "nezavisnija" u svim dimenzijama koje utiču na bezbednost i prosperitet - uključujući odbranu, energetiku, ekonomiju, trgovinu, sirovine i digitalnu tehnologiju. 

Ona je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji naglasila da je Evropa suočena sa "šok terapijom" u pogledu bezbednosti i da se "budi" iz decenija zatišja, što uključuje stalne napade Rusije na Ukrajinu i pretnju spoljnih sila koje pokušavaju da oslabe EU iznutra, preneo je "Gardijan".
Fon der Lajen je odbacila ideju da nezavisna Evropa znači slabije veze sa SAD.

"Nezavisna Evropa je jaka Evropa, a jaka Evropa stvara jači transatlantski savez", rekla je Fon der Lajen, pozivajući se na govor državnog sekretara Marka Rubija, koji je pre nje održao govor na konferenciji.

Ona je dodala da je evropska bezbednost godinama bila zanemarena, ali da se "to fundamentalno promenilo" i da je EU sada spremna da preuzme odgovornost.
Ona je istakla odluke o programu EU "Bezbednost" i dodatnoj podršci Ukrajini kao deo "istinskog evropskog buđenja". 

Fon der Lajen je naglasila potrebu da EU "oživi" klauzulu o uzajamnoj odbrani. Prema njenim rečima, Evropa mora da "sruši kruti zid između civilnog i odbrambenog sektora", da razmotri industrije dvostruke namene i iskoristi svoje iskustvo u automobilskoj, vazduhoplovnoj i teškoj industriji za evropsku odbrambenu sposobnost. 

Posebno je naglasila ulogu novih tehnologija, uključujući dronove i veštačku inteligenciju.
Fon der Lajen je pozvala i na bliže odnose sa Velikom Britanijom deset godina nakon Bregzita, hvaleći britanski doprinos ekspedicionim snagama i regionalnim koalicijama. 

Ona je istakla da je zajedničko evropsko delovanje od ključnog značaja u nestabilnim vremenima i da "Evropa i Velika Britanija, zapravo, cela Evropa, moraju da budu zajedno".

Na kraju je zaključila da Evropa mora da razvije novu doktrinu za nezavisnost.

"Spremnost i voljnost da asertivno štiti svoje interese u svakom trenutku, uključujući teritoriju, ekonomiju, demokratiju i način života. Neki pitaju da li to možemo sebi da priuštimo, ali ja kažem da ne možemo sebi da priuštimo da to ne možemo", poručila je ona, naglašavajući potrebu za jačom evropskom odbranom, odavanjem počasti žrtvama Ukrajine i sticanjem veće nezavisnosti.

 

10.45 - Optužbe Starmera na račun Rusije

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je Rusija počinila stratešku grešku u Ukrajini koja je rezultirala s daleko više od milion žrtava. Upozorio je i da se Rusija, uprkos ratu koji i dalje traje, ponovno naoružava i obnavlja svoje vojne snage.

Starmer je podsetio na upozorenje NATO "da bi Rusija mogla da bude spremna da upotrebi vojnu silu protiv saveza do kraja ove decenije". Pritom je naglasio kako je "važno jasno reći da ne tražimo sukob".

- Naš cilj je trajan mir, povratak strateškoj stabilnosti i vladavini prava - rekao je Starmer.

Prema njegovim riječima, Rusija je dokazala svoj apetit za agresijom, nanoseći strašne patnje ukrajinskom narodu. Upozorio je da se ruske pretnje ne zaustavljaju na frontu.

- Njene hibridne pretnje protežu se širom našeg kontinenta, ne samo preteći našoj bezbednosti, već i razarajući naš društveni ugovor, saradnjom s populistima koji potkopavaju naše vrednosti - rekao je Starmer.

Optužio je Rusiju za korišćenje dezinformacija za sejanje podela i kibernetičke napade i sabotaže kojima ometa živote i produbljuje krizu troškova života.

10.30 - Rubio: Stvoreni smo da budemo zajedno

Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio izjavio je danas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da su SAD i Evropa "stvorene da budu zajedno" i poručio da je Vašington spreman da predvodi "restauraciju" svetskog poretka.
On je naglasio da SAD žele da "Evropa bude snažna", a još više da "Evropa može da opstane", dodajući da SAD znaju da sudbina Evrope nikada neće biti izolovana od američke i da će SAD "uvek biti dete Evrope".
"Ne želimo da naši saveznici budu slabi, jer to slabi nas. Želimo saveznike sposobne da se brane kako nijedan protivnik nikada ne bi došao u iskušenje da testira našu kolektivnu snagu", rekao je Rubio.

 

 

10.15 - UN nisu igrale praktično nikakvu ulogu

Kako je istakao, SAD ne žele da stvaraju podele, veća da revitalizuju staro prijateljstvo i obnove veliku civilizaciju ljudske istorije.
"I iako smo spremni, ako treba, da delujemo sami, radije bismo, i nadamo se da ćemo, da delujemo sa vama, našim prijateljima ovde u Evropi", poručio je.
Rubio je, takođe, upozorio da posleratni trijumf stvara "opasnu zabludu", naglasivši potrebu za jačanjem savezništva i hitnom reformom međunarodnih institucija.
Istakao je da Ujedinjene nacije nisu igrale "praktično nikakvu ulogu" u rešavanju sukoba.
Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Rubio se osvrnuo na njen istorijski kontekst iz 1963. godine, kada je kontinent bio podeljen između komunizma i slobode, preneo je "Gardijan".
"Danas se ovde okupljamo kao članovi istorijskog saveza, saveza koji je spasao i promenio svet. Kada je ova konferencija počela 1963. godine, bila je, zapravo, na kontinentu koji je bio podeljen sam protiv sebe. Linija između komunizma i slobode prolazila je kroz srce Nemačke", rekao je on.

 

Dodao je da u to vreme pobeda nije bila izvesna, ali je sve pokretao zajednički cilj.
"Borili smo se ne samo protiv onoga što smo odbacivali, već i za ono što smo želeli da stvorimo", rekao je on.
Rubio je kritički ocenio euforiju posleratnog trijumfa.
"Došli smo u opasnu zabludu da je svaka nacija sada liberalna demokratija, da će trgovinske veze zameniti nacionalni interes i da ćemo živeti u svetu bez granica. To je ignorisalo ljudsku prirodu i lekcije iz više od 5.000 godina istorije i skupo nas je koštalo", kazao je on.
On je naglasio da SAD ne žele da saveznici "racionalizuju narušeni status kvo", već da se suoče sa izazovima i obnove svoje sposobnosti.
"Želimo saveznike sposobne da se brane sami, koji poštuju svoju kulturu i nasleđe i zajedno sa nama brane zajedničku civilizaciju. Ne tražimo da budemo čuvari kontrolisanog pada Zapada", rekao je on.

 

10.10 - Deindustrijalizacija i masovne migracije

Rubio je posebno upozorio na deindustrijalizaciju i masovne migracije kao ključne rizike za Evropu.
„Ovo nije ksenofobija. Ovo je fundamentalni čin nacionalnog suvereniteta. Neuspeh da zaštitimo granice ugrožava koheziju društava i budućnost civilizacije", poručio je državni sekretar SAD-a.
Takođe je pozvao na hitnu reformu Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih tela.
On je istakao da stare međunarodne organizacije ne treba raspustiti, već one treba da se hitno obnove i reformišu kako bi se suočile sa novim izazovima.
"UN imaju ogroman potencijal, ali su pokazale nemoć u rešavanju ratova u Gazi i Ukrajini. Ne možemo da dozvolimo da oni koji prete našim građanima koriste međunarodno pravo da se sakriju", istakao je Rubio.

10.00 - Mocart, Betoven, Dante...

On je podsetio na kulturne i istorijske veze SAD i Evrope, navodeći velikane kao što su Mocart, Betoven, Dante, Šekspir, Mikelanđelo, Bitlsi i Sikstinska kapela, naglašavajući značaj zajedničke civilizacije za budućnost.
"Zajedno smo napravili greške, sada zajedno dugujemo našim narodima da se suočimo s njima i krenemo napred", kazao je Rubio.
On je naglasio da "kraj transatlantske ere nije ni cilj ni želja SAD", ističući duboke istorijske i kulturne veze između Evrope i Amerike.
"Za nas Amerikance, naš dom možda jeste na zapadnoj hemisferi, ali mi ćemo uvek biti dete Evrope", rekao je on, podsećajući na zajedničku istoriju, uključujući ulogu evropskih doseljenika u oblikovanju Sjedinjenih Američkih Država.

Rubio je detaljno oslikao veze SAD i Evrope, podsećajući da američka istorija počinje sa italijanskim istraživačem, nastavlja se kroz prve kolonije koje su izgradili engleski doseljenici, oblikovali su je Škoti i Irci, a nemački farmeri "unapredili su kvalitet američkog piva".
Rubio je naveo i NATO saveznike, ističući zajedničke žrtve na frontu i naglasio da SAD žele da "ucrtaju put za novi vek prosperiteta" u partnerstvu sa Evropom.

09.55 - Ukrajina: Najteža pitanja nisu rešena

Tokom sesije pitanja i odgovora, Rubio je rekao da su razgovori o Ukrajini "suženi", ali da najteža pitanja još nisu rešena. 
On je odbacio pretpostavku da Rusija nije zainteresovana za pregovore, navodeći da SAD i Evropa nastavljaju da testiraju moguće uslove prihvatljive za Kijev.
"Cilj je pravedno i održivo pregovaračko rešenje, dok paralelno delujemo sankcijama i drugim merama", kazao je on.
Rubio je govorio i o odnosima sa Kinom, ističući da "zajednički nacionalni interesi često neće biti identični", ali da je važno da se održe otvoreni kanali komunikacije i da se nastave pregovori kako bi se izbegli ekonomski i geopolitički konflikti.