Šta će biti sa Trampom nakon 1. maja?! Hitno se iz Rusije oglasili Iranci: Putinov čin oduševio Teheran

Rat na Bliskom istoku, 60. dan. Najnovija dešavanja pratite uživo na Informer.rs.

06.35 - Arakči pohvalio strateško partnerstvo posle razgovora sa Rusijom

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je zadovoljan razgovorima sa Rusijom na „najvišem nivou“, u trenutku kada se region nalazi u velikim promenama.

„Nedavni događaji pokazali su dubinu i snagu našeg strateškog partnerstva“, napisao je Arakči na mreži Iks.

On je dodao da Iran ceni rusku podršku diplomatiji.

„Dok se naši odnosi nastavljaju da se razvijaju, zahvalni smo na solidarnosti i pozdravljamo podršku Rusije diplomatskom rešenju“, poručio je Arakči.

 

06.15 - Može li Donald Tramp da nastavi rat protiv Irana posle 1. maja?

Dok su mirovni pregovori sa Iranom i dalje u zastoju, američki predsednik Donald Tramp suočava se sa unutrašnjim rokom koji bi mogao da utiče na dalji tok rata protiv Irana.

Prema Rezoluciji o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, predsednik SAD ima rok do 1. maja da obezbedi odobrenje Kongresa za nastavak vojnih operacija. U suprotnom, po zakonu bi morao da započne njihovo obustavljanje.

Da bi takvo odobrenje bilo dato, Predstavnički dom i Senat moraju da usvoje zajedničku rezoluciju prostom većinom u oba doma. Za sada se to nije dogodilo.

Marijam Džamšidi, vanredna profesorka prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolorado, izjavila je da predsednik, kako bi produžio rok od 60 dana za dodatnih 30 dana, mora pismeno da potvrdi Kongresu da je nastavak upotrebe oružane sile posledica „neizbežne vojne potrebe“.

- Posle ovog roka od 90 dana, predsednik je obavezan da okonča raspoređivanje američkih oružanih snaga ako Kongres nije objavio rat ili na drugi način odobrio nastavak vojne akcije - navela je Džamšidi.

Ipak, ona je dodala da u praksi postoji ozbiljan pravni problem.

- Ne postoji jasan pravni put kojim bi Kongres mogao uspešno da primora predsednika da poštuje ovaj zahtev za okončanje operacija. Štaviše, raniji predsednici su odbijali da to učine, tvrdeći da je ovaj deo Rezolucije o ratnim ovlašćenjima neustavan - objasnila je Džamšidi.

 

06.03 - Rat protiv Irana pogodio hemijsku industriju i podigao cene štampanih ploča

Poremećaji u snabdevanju izazvani američko-izraelskim ratom protiv Irana doveli su do rasta cena štampanih ploča, koje se koriste u gotovo svim elektronskim uređajima, javlja Rojters.

Jedan od ključnih razloga za poskupljenje jeste iranski napad na saudijski petrohemijski kompleks Džubail početkom aprila, koji je zaustavio proizvodnju visokoprečišćene polifenilen-etarske smole. Reč je o važnoj sirovini koja se koristi za proizvodnju laminata za štampane ploče.

Saudijska hemijska kompanija Sabik, koja posluje u kompleksu Džubail, obezbeđuje približno 70 odsto svetskog snabdevanja visokoprečišćenom polifenilen-etarskom smolom i od napada nije uspela da obnovi proizvodnju, navodi Rojters.

Zatvaranje pogona ozbiljno je smanjilo dostupnost tog materijala na svetskom tržištu.

Samo u aprilu cene štampanih ploča porasle su i do 40 odsto u odnosu na mart, objavio je Rojters, pozivajući se na belešku Goldman Saksa.

 

05.31 - Iran: Američka zaplena iranske nafte je piraterija i oružana pljačka

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei osudio je američku zaplenu tankera povezanih sa Iranom, navodeći da je reč o pirateriji i oružanoj pljački.

- Ovo je povratak pirata, samo što oni sada rade pod pokroviteljstvom država, plove pod zvaničnim zastavama i pljačku nazivaju primenom zakona - napisao je Bagei na mreži Iks.

On je poručio da Sjedinjene Američke Države moraju da odgovaraju za, kako je naveo, nezakonito ponašanje.

- Ono udara u samu srž međunarodnog prava i međunarodne slobodne trgovine, a istovremeno preti osnovnim principima pomorske bezbednosti - naveo je Bagei.

 

05.05 - Spor zvaničnika SAD i Irana na konferenciji UN o nuklearnom oružju

Američki i iranski zvaničnici sukobili su se na otvaranju Konferencije o reviziji Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, a sporno pitanje bio je izbor predstavnika Irana za jednog od 34 potpredsednika konferencije.

Iran je kandidat za to mesto u ime Pokreta nesvrstanih, koji okuplja 121 članicu, uglavnom zemlje u razvoju.

Konferencija traje četiri nedelje i održava se svakih pet godina, kako bi države potpisnice ocenile primenu ključnog međunarodnog sporazuma iz 1970. godine.

Stav SAD protiv izbora Irana podržali su Australija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok su Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka takođe izrazili zabrinutost.

Rusija je prigovorila zbog kritika na račun izbora Irana.

Američki predstavnik izjavio je da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa „duboko šokirana“ time što je zemlja koja je, prema njegovim rečima, pokazala „prezir“ prema sporazumu sada izabrana za jednu od potpredsednica konferencije.

Iranski ambasador pri UN u Beču Reza Nadžafi kategorično je odbacio saopštenje SAD, nazvavši optužbe neosnovanim i politički motivisanim.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.