Kakav šok! Modžtaba Hamnei iz bolnice patosirao Trampa: Amerika u čudu - govorili da je mrtav ili u komi, a sad...

Novi vrhovni vođa Irana ajatolah Modžtaba Hamnei nije viđen u javnosti od početka sukoba, ali američke obaveštajne službe procenjuju da i dalje ima važnu ulogu u ratnoj i pregovaračkoj strategiji Teherana, objavio je Si-En-En.

Prema tim navodima, Hamnei je ostao povučen posle američkog napada u kojem je poginuo njegov otac, bivši vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. U istom udaru, kako tvrde izvori upoznati sa obaveštajnim podacima, Modžtaba Hamnei je ranjen, zbog čega se sada nalazi u izolaciji i pod medicinskim nadzorom, piše CNN.

Američki izvori navode da se oko njega gotovo ništa ne prepušta slučaju. Elektronske uređaje, prema tim tvrdnjama, ne koristi, a komunikacija se navodno odvija preko kurira i u ličnim susretima. Drugim rečima, novi iranski vođa pokušava da ostane van dometa američkih i izraelskih službi, ali ne i van odlučivanja.

Teheran bez jasnog centra moći

Za Vašington je najveći problem to što više nije potpuno jasno ko u Iranu donosi konačne odluke.

Američki zvaničnici ocenjuju da je iranski režim sada znatno fragmentisaniji nego ranije. Modžtaba Hamnei, prema procenama, učestvuje u oblikovanju pregovaračkog pristupa prema Sjedinjenim Američkim Državama, ali nije jedini čovek oko kojeg se vrti vlast.

Upravo tu nastaje najveća dilema za američku administraciju: sa kim se zapravo pregovara ako se centar moći u Teheranu rasipa između verskog vrha, vojske, parlamenta i Korpusa islamske revolucionarne garde?

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da „fragmentisan i nefunkcionalan“ iranski sistem otežava pregovore, jer ostaje nejasno ko ima poslednju reč kada treba doneti odluku.

Ta nejasnoća za Vašington nije samo diplomatski problem. U ratu u kojem se odluke mere satima, a ne nedeljama, pitanje ko komanduje može da odluči da li se ide ka dogovoru ili ka novoj eskalaciji.

Revolucionarna garda preuzima svakodnevnu kontrolu

Prema američkim procenama, svakodnevnim vojnim i političkim operacijama u Iranu trenutno uglavnom upravljaju visoki zvaničnici Korpusa islamske revolucionarne garde.

Uz njih se sve češće pominje i predsednik parlamenta Mohamad Bager Kalibaf, koji se u ovakvoj raspodeli moći pojavljuje kao jedan od ključnih ljudi u državnom aparatu.

To pokazuje da Teheran ne funkcioniše kao jedinstvena vertikala vlasti. Hamnei, prema procenama SAD, i dalje ima uticaj na velike odluke, ali se operativni deo rata i politike sve više oslanja na vojno-bezbednosni vrh.

Za Iran, to može biti način da sistem preživi pod pritiskom. Za Vašington, to je problem, jer pregovori sa jednom stranom ne moraju nužno da znače da su svi centri moći u Teheranu spremni da prihvate isti kurs.

Iran izdržao udare bolje nego što se očekivalo

Američke obaveštajne procene ukazuju da Iran, uprkos američkim i izraelskim napadima, nije ostao bez ključnih vojnih kapaciteta.

Prema poslednjim podacima, oko dve trećine iranskih raketnih lansera i dalje je operativno. To znači da Teheran, i pored ozbiljnih udara, još ima dovoljno snage da nastavi pritisak i zadrži sposobnost za odgovor.

Još neugodnija procena za Vašington odnosi se na ekonomiju. CIA navodno smatra da bi Iran mogao da izdrži još oko četiri meseca američke blokade bez potpunog ekonomskog sloma.

Takva procena menja sliku američkog pritiska. Ako Teheran ima i vojni kapacitet i dovoljno ekonomskog prostora da izdrži naredne mesece, onda Vašington nema luksuz da računa na brz kolaps iranskog sistema.

Bela kuća tvrdi da pritisak raste

Portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da američka strategija „vrši sve veći pritisak na Iran“, dok administracija predsednika Donalda Trampa nastavlja da insistira na diplomatskom rešenju.

Ipak, na terenu diplomatija izgleda mnogo komplikovanije nego u saopštenjima. Primirje između SAD i Irana, prema izvorima, traje duže od mesec dana, ali obe strane su poslednjih dana razmenile ograničene udare.

Istovremeno, saobraćaj kroz Ormuski moreuz gotovo je potpuno obustavljen, što celom sukobu daje mnogo širu dimenziju. To više nije samo pitanje Vašingtona i Teherana, već direktan udar na jedan od najosetljivijih energetskih pravaca na svetu.

Rat stoji, ali kriza ne miruje

Na papiru, primirje još postoji. U praksi, region je i dalje na ivici.

SAD pokušavaju da pritisnu Iran blokadom, sankcijama i vojnim udarima ograničenog obima. Iran, s druge strane, pokušava da pokaže da nije slomljen, da lanseri još rade, da ekonomija još diše i da novi vrhovni vođa, iako nevidljiv, nije ispao iz igre.

Zato je Modžtaba Hamnei sada jedna od najvažnijih nepoznanica cele krize. Ne pojavljuje se u javnosti, navodno komunicira kroz zatvorene kanale, ali američke službe veruju da i dalje učestvuje u najvažnijim odlukama.

U tome je i ključna opasnost za Vašington: Amerika pokušava da završi rat pregovorima, ali još ne zna da li u Teheranu postoji jedan sagovornik koji može da preseče. A dok se to pitanje ne razjasni, svaki dogovor ostaje krhak, svaki incident može da preraste u novu razmenu udara, a Ormuski moreuz ostaje tačka na kojoj se iranska kriza preliva na ceo svet.

BONUS VIDEO