(FOTO) Satelitski snimci otkrili jezivu tajnu SAD na Bliskom istoku! Udarna svetska vest, bruje svi mediji: Ovakav poraz nisu doživeli u istoriji

Šteta koju su iranski raketni i dron napadi naneli američkim vojnim bazama na Bliskom istoku mogla bi biti znatno veća od onoga što je Vašington dosad javno priznao, pokazuju analize satelitskih snimaka koje su objavili zapadni mediji.

Prema navodima El Paisa i analizi Vašington posta, pogođeno je ili oštećeno najmanje 228 objekata i komada vojne opreme u američkim bazama širom Persijskog zaliva. Na udaru su, prema tim izveštajima, bili hangari, kasarne, skladišta goriva, radari, komunikacioni sistemi, protivvazdušna odbrana i deo avijacije.

To menja sliku dosadašnjeg sukoba. Dok su se u prvim danima najviše videle posledice po civilnu infrastrukturu i energetska tržišta, razmere štete na američkim vojnim instalacijama ostale su u senci. Tek kada su analizirani satelitski snimci, počelo je da se vidi koliko je iranski odgovor zahvatio američku vojnu mrežu u regionu.

Vašington post navodi da su oštećenja registrovana na 15 američkih vojnih lokacija na Bliskom istoku. Si-En-En je ranije izvestio da je pogođeno najmanje 16 američkih baza tokom iranskih udara koji su usledili kao odgovor na američko-izraelske operacije protiv Irana.

Baze u Bahreinu i Kuvajtu pod najjačim udarom

Prema dostupnim analizama, najteže posledice pretrpele su američke instalacije u Bahreinu i Kuvajtu. Upravo tamo je, prema zapadnim medijima, zabeležen najveći broj pogođenih objekata i oštećene opreme.

Među najosetljivijim lokacijama pominju se sedište Pete flote u Bahreinu, američke vazduhoplovne instalacije u toj zemlji, kao i baze u Kuvajtu. U napadima su, prema navodima iz satelitskih analiza, stradali i sistemi Patriot, radarska oprema, delovi komunikacione infrastrukture i objekti za snabdevanje gorivom.

Posebno je značajno to što su Bahrein i Kuvajt zemlje koje su, prema izveštajima zapadnih medija, dozvolile Vašingtonu da sa njihove teritorije izvodi ofanzivne operacije. Iran je, po svemu sudeći, upravo te baze tretirao kao direktan deo američke vojne mašinerije u sukobu.

Oštećenja su prijavljena i na širem prostoru regiona. U izveštajima se pominju satelitska komunikaciona stanica u Kataru, radari sistema THAAD u Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, elektrana u vojnoj bazi u Kuvajtu i avion-tanker stacioniran u Saudijskoj Arabiji.

Američke snage imaju raspoređene trupe u desetinama baza širom Bliskog istoka, uključujući Irak, Jordan, Katar, Bahrein, Kuvajt, Saudijsku Arabiju i UAE. Upravo širina te mreže sada se pokazala kao prednost, ali i kao slabost: američka vojska ima veliki regionalni domet, ali i mnogo ciljeva koje Iran može da gađa raketama i dronovima.

Informativni mrak prikrio razmere udara

Jedan od razloga zbog kojih se prava slika štete pojavila tek naknadno jeste stroga kontrola informacija u državama Persijskog zaliva. U više zemalja uvedene su zabrane objavljivanja snimaka raketnih i dron napada, a stotine ljudi, uključujući novinare, privedene su zbog deljenja sadržaja na internetu.

Taj informativni vakuum omogućio je da se tokom najvećeg dela sukoba javnost oslanja na zvanična saopštenja i nepotpune podatke. Mnoge eksplozije, požari i pogoci nisu mogli odmah da se potvrde, a slike sa terena bile su retke ili potpuno uklanjane sa društvenih mreža.

Dodatnu pažnju izazvale su i mere koje su pogodile dostupnost komercijalnih satelitskih snimaka. El Pais navodi da su dve američke kompanije, Planet labs i Vantor, uklonile deo ranije dostupnih materijala iz javnog pristupa. Blumberg je izvestio da ograničenja obuhvataju širok prostor od istočnog Mediterana do južnog dela Ormuskog moreuza.

Predstavnik Vantora rekao je za El Pais da kompanija tokom ozbiljnih sukoba pažljivo kontroliše distribuciju podataka kako bi sprečila zloupotrebu informacija i zaštitila civile. Istovremeno je potvrđeno da se više ne objavljuju fotografije povezane sa američkom vojskom, NATO saveznicima i iranskom teritorijom.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.