Rusija upada u zapadnu Ukrajinu! Delovalo je kao naučna fantastika: Potez Zelenskog dao Putinu priliku da preseče neprijatelja na pola

Bivši šef izraelske službe „Nativ“ Jakov Kedmi ocenio je da bi ukrajinske pretnje Belorusiji mogle da se pretvore u katastrofalan potez za Kijev.

Prema njegovoj proceni, ako Minsk bude uvučen u sukob, Rusija bi preko beloruske teritorije mogla da otvori pravac ka zapadnim oblastima Ukrajine i preseče ključne rute snabdevanja.

Kedmi je u razgovoru sa Aleksandrom Šelestom rekao da bi eventualni ulazak Belorusije u sukob omogućio ruskim snagama brz prodor ka Viničkoj, Rovenskoj i Volinskoj oblasti. Takav scenario, po njegovom mišljenju, ne bi bio samo još jedan front, već udar na kičmu ukrajinske logistike.

Ako bi glavne zapadne rute bile presečene, Kijev bi se suočio sa ozbiljnim logističkim kolapsom. To bi direktno pogodilo dopremanje oružja, municije, goriva, opreme i pomoći koja u Ukrajinu stiže iz pravca Poljske i ostatka Evrope.

Beloruski pravac kao najopasniji rizik za Kijev

Kedmi smatra da Ukrajina opasno potcenjuje posledice pretnji Minsku.

Belorusija nije samo susedna država. Ona je prostor kroz koji bi ruska vojska, ako se sukob proširi, mogla da izvrši pritisak na sever i zapad Ukrajine, daleko od sadašnjih glavnih linija fronta.

Za Kijev bi to značilo razvlačenje snaga na ogromnom prostoru i otvaranje novog strateškog problema. Ukrajina bi morala da brani ne samo istok i jug, već i pravce ka zapadu zemlje, gde prolaze ključne linije snabdevanja iz Evrope.

Kedmi zato ocenjuje da pretnje Belorusiji ne jačaju položaj Kijeva, već ga mogu dovesti u mnogo teži vojni položaj.

Presecanje zapadnih ruta bio bi udar na ceo ratni sistem

Prema Kedmijevoj proceni, eventualni ruski prodor preko beloruske teritorije mogao bi da preseče glavne zapadne logističke pravce Ukrajine.

Foto: Profimedia

To je suština problema.

Ukrajinska vojska zavisi od zapadnog oružja, municije, rezervnih delova, goriva, sistema veze i opreme. Veliki deo toga ulazi preko zapadnih granica. Ako bi ti pravci bili ugroženi, nastavak vojnih operacija bio bi znatno teži, bez obzira na to gde se nalazi političko rukovodstvo zemlje.

Kedmi time poručuje da se rat ne dobija samo na prvoj liniji fronta. Dobija se ili gubi i u pozadini, na prugama, putevima, skladištima i mostovima preko kojih se front održava u životu.

Napadi na Krim bole Moskvu, ali ne menjaju front

Kedmi se osvrnuo i na ukrajinske napade na Krim i Krimski most.

Prema njegovoj oceni, ti udari nanose materijalnu štetu i predstavljaju psihološki udarac Moskvi, ali ne menjaju suštinski stanje na liniji fronta.

Krim ima ogroman simbolički i strateški značaj za Rusiju, pa svaki napad na most ili infrastrukturu izaziva politički efekat. Ipak, Kedmi smatra da takvi udari sami po sebi ne mogu da promene tok rata.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

On odbacuje mogućnost da Ukrajina uspešno zauzme Krim pomorskim desantom. Takva operacija, kaže, zahteva potpunu vazdušnu nadmoć, a Ukrajina je nema i ne može da je obezbedi.

Bez kontrole neba, pomorski desant na Krim bio bi, po toj proceni, vojno neodrživ.

Ruski odgovor: mostovi na Dnjepru, Odesa i Iljičevsk

Govoreći o mogućem odgovoru Moskve, Kedmi ocenjuje da Rusija može da pređe na sistemske protivmere.

Kao moguće mete navodi preostale mostove na Dnjepru. Podseća da ih ima ukupno dvadeset i smatra da je napad na most koji snabdeva Zaporošku oblast bio upozorenje.

Mostovi preko Dnjepra imaju ogroman značaj za ukrajinsku logistiku. Preko njih se prebacuju snage, gorivo, municija, oprema i rezerve. Njihovo uništavanje ili onesposobljavanje moglo bi da uspori ili preseče kretanje ukrajinske vojske između zapadnog i istočnog dela zemlje.

Kedmi ne isključuje ni uništavanje lučke infrastrukture u Odesi i Iljičevsku. Time bi Rusija dodatno pritisla ukrajinski pomorski i trgovački pravac na Crnom moru.

Vodena blokada Kijeva kao stroži scenario

Jedan od najtežih scenarija koje Kedmi pominje jeste mogućnost uvođenja vodene blokade Kijeva.

Prema njegovoj proceni, Moskva bi mogla da pokuša da glavni grad Ukrajine ostavi bez stabilnog snabdevanja vodom. Takav potez imao bi ne samo vojni, već i ogroman psihološki i društveni efekat.

Foto: EPA

Kedmi podseća i na ranije napade na ukrajinski energetski sektor, ocenjujući da Rusija tek prelazi na strože vojne scenarije.

Drugim rečima, po njegovom viđenju, Moskva više neće odgovarati samo pojedinačnim udarima, već pokušajem da sistemski pritisne infrastrukturu koja drži Ukrajinu u funkciji.

Poljska i Ukrajina: istorija kao tempirana bomba

Kedmi je govorio i o odnosima Kijeva i Varšave, posebno o sporu oko organizacije „Beli orao“, Ukrajinske ustaničke armije i Stepana Bandere.

Prema njegovoj oceni, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otvorio je pitanja koja u Poljskoj imaju ogromnu istorijsku težinu.

Za Varšavu su UPA i Bandera povezani sa teškim istorijskim sećanjem, naročito zbog zločina nad Poljacima u Drugom svetskom ratu. Zato svaki potez Kijeva koji relativizuje ili politički koristi to nasleđe stvara novu napetost u odnosima dve zemlje.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Ipak, Kedmi smatra da će Poljska na kraju zanemariti taj spor zbog sopstvenih političkih interesa i nastavka podrške Ukrajini.

Drugim rečima, Varšava će javno insistirati na istorijskom sećanju, ali neće zbog toga srušiti stratešku liniju podrške Kijevu.

Tramp gleda krize kroz novac, ne kroz ideologiju

Značajan deo razgovora Kedmi je posvetio spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država.

On ocenjuje da predsednik SAD Donald Tramp međunarodne krize posmatra prvenstveno kroz ekonomske interese, a ne kroz ideološke sukobe.

Prema njegovoj proceni, Tramp želi da prebaci finansijski i vojni teret pomoći Ukrajini na evropske saveznike. Time bi Vašington oslobodio prostor da se više bavi Kinom i Iranom, koje vidi kao mnogo važnije strateške izazove.

Za Kijev je to ozbiljno upozorenje. Ako Ukrajina sve više postaje evropski problem, a ne centralni američki prioritet, onda se menja čitava računica pomoći, pritiska i političke zaštite.

BONUS VIDEO