Rat u Ukrajini sve opasnije približava Moskvu i London direktnom obračunu, a u centru nove eskalacije našli su se britanski dronovi kojima Ukrajina udara duboko po Rusiji.
Britanski dronovi povezani su sa napadima na ruske rafinerije, vojne i logističke objekte, dok su ogromni centri Vajldberisa poslednjih nedelja postali jedna od važnih meta ukrajinskih udara duboko u ruskoj pozadini.
Moskva London više ne tretira kao običnog snabdevača
Ruska ambasada u Londonu optužila je Veliku Britaniju da, isporučujući Kijevu sredstva za napade na ruskoj teritoriji, praktično nastupa kao saučesnik u ukrajinskim operacijama.
Foto: video printscreen
Rusko skladište Vajldberis
Moskva tvrdi da Britanija, snabdevajući Ukrajinu dronovima namenjenim za napade na ciljeve u Rusiji, „deluje kao saučesnik i saizvršilac krvavih zločina i terorističkih akata koje čine ukrajinski neonacisti“.
Poruka koja je potom stigla Londonu bila je još direktnija.
Ruska strana upozorila je da će, što se Velika Britanija bude dublje uključivala u podršku Ukrajini, biti „viša cena koju će morati da plati“.
Upravo ta formulacija otvara mnogo ozbiljnije pitanje - šta će Moskva uraditi ako proceni da britansko učešće više nije samo pomoć Ukrajini, već neposredno učestvovanje u napadima na samu Rusiju.
Rusija već godinama tvrdi da isporuke zapadnog naoružanja postepeno brišu granicu između pomoći Kijevu i direktnog učešća članica NATO u sukobu.
Foto: Printscreen
Rusko skladište Vajldberis
Velika Britanija je od početka rata među najagresivnijim zagovornicima naoružavanja Ukrajine, ali sada se pojavljuje i britansko oružje koje više ne ostaje u zoni fronta, već leti duboko prema ruskim gradovima, rafinerijama, industrijskim postrojenjima i logističkim centrima.
Ako bi Moskva u jednom trenutku odlučila da na takve udare odgovori protiv britanskih interesa, sukob bi mogao da pređe granicu koju su i Rusija i NATO do sada pokušavali da ne pređu.
Dronovi preneli rat duboko u Rusiju
U središtu spora nalaze se bespilotne letelice koje proizvode dve britanske kompanije.
Britanski mediji ranije su objavili da su takvi dronovi korišćeni za napade na objekte unutar Rusije, uključujući rafinerije nafte u Volgogradu i Jaroslavlju.
Pominjani su i napadi na vojne i industrijske objekte, kao i ogromna skladišta internet prodavnice Vajldberis.
Upravo je to jedan od najvećih preokreta rata.
Dronovi više nisu samo oružje za nekoliko kilometara fronta, izviđanje rovova ili napade na vozila i položaje. Oni sada omogućavaju udare stotinama kilometara iza linije borbenih dejstava.
Time su ruske rafinerije, fabrike, skladišta, aerodromi i logistički centri postali deo bojišta.
Za Ukrajinu je cilj takvih operacija jasan - razvlačenje ruske PVO, udar na vojnu proizvodnju, logistiku i energetsku infrastrukturu, kao i prenošenje posledica rata duboko na teritoriju Rusije.
Za Moskvu je, međutim, posebno problematično to što se iza dela tih sposobnosti sada pojavljuje britanska vojna industrija.
Rat se širi iako front miruje
Sve se događa u trenutku kada su borbena dejstva na pojedinim delovima fronta znatno smanjena, dok su politički pregovori praktično zamrznuti.
Umesto smirivanja rata, obe strane pojačavaju udare velikog dometa.
Ukrajina šalje sve veći broj dronova duboko prema ruskoj teritoriji, dok Rusija nastavlja raketne i bespilotne udare po ukrajinskim gradovima, energetskim objektima, vojnoj proizvodnji i logistici.
Tako se težište dela rata pomera daleko od rovova.
Posledice osećaju i civili.
Broj civilnih žrtava dostigao je najviši nivo od prvih meseci rata 2022. godine, dok rakete i dronovi velikog dometa sve češće donose rat u gradove koji se nalaze desetinama ili stotinama kilometara od neposredne linije sukoba.
Britanski dronovi mogu postati tačka pucanja
Zbog toga britanski dronovi više nisu samo još jedna stavka na spisku zapadne vojne pomoći Ukrajini.
Za Kijev su sredstvo kojim može da napada duboko u Rusiji.
Za London su deo nastavka vojne pomoći Ukrajini.
Za Moskvu su dokaz da jedna od najvećih članica NATO daje Kijevu oružje kojim se pogađaju ciljevi na ruskoj teritoriji.
I upravo tu leži najveća opasnost.
Prvi otvoreni vojni obračun Rusije sa državom NATO možda neće početi velikom kopnenom operacijom ili direktnim sudarom armija, već upravo oko dronova koji iz Ukrajine prelaze rusku granicu.
Moskva je zasad ostala na upozorenju da će Velika Britanija za svoje učešće platiti „višu cenu“.
Ako jednog dana ta poruka pređe iz upozorenja u konkretan odgovor, upravo bi linija Moskva-London mogla da postane mesto na kojem je rat u Ukrajini prerastao u nešto mnogo veće.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio u julu, zatražio je da Ukrajina pronađe način da održi izbore čak i dok traje rat, čime je otvorio jedan od najozbiljnijih unutrašnjih političkih izazova za vlast u Kijevu od početka sukoba 2022. godine.
Ruski višenamenski lovac Su-35S ušao je duboko u vazdušni prostor pod kontrolom Ukrajine u Sumskoj oblasti, preleteo područje naselja Ugrojidi, lansirao krstareću raketu H-59/69 prema gradu Sumi, a zatim se bez presretanja vratio u Kursku oblast, navode izvori koji prate kretanje vojnih letelica.
Slab zemljotres koji je pogodio Poltavsku oblast pokrenuo je na ukrajinskim društvenim mrežama spekulacije da je podrhtavanje tla možda povezano sa podzemnim testiranjem nuklearnog oružja, ali za takve tvrdnje zasad nema potvrđenih dokaza.
Ruski ekonomista Mihail Hazin ocenio je da sve teža ekonomska situacija u Turskoj povećava rizik od novog rata na Bliskom istoku, u trenutku kada se, prema njegovom tumačenju, čitav dosadašnji globalni sistem ubrzano raspada na regionalne centre moći.
Dokumenti i materijalna sredstva iz Kramatorska već se prebacuju u Perečin, na krajnjem zapadu Ukrajine, dok Kijev istovremeno menja komandanta korpusa koji drži odbranu Kramatorska i Slavjanska, tvrde ruski bezbednosni izvori, dok je kadrovsku promenu potvrdila i Ukrajinska pravda.
NATO je razradio scenario za mogući kopneni rat sa Rusijom u kojem bi među prvim potezima bili udari na ruske raketne sisteme u Kalinjingradskoj oblasti.
Moskva je zapretila Velikoj Britaniji „posledicama“ nakon što je otkriveno da je Ukrajina prvi put koristila dronove britanske proizvodnje za napade duboko na teritoriji Rusije, a ruska ambasada u Londonu poručila je da će Britanci platiti sve veću cenu što se dublje budu uključivali u sukob.
Ukrajinske bespilotne letelice koje su napale Moskovsku oblast u noći 16. avgusta bile su napunjene šrapnelima - brojnim metalnim kuglicama, tvrdi vojni dopisnik Aleksandar Koc na svom Telegram kanalu.
Šest stotina dronova letelo je ka Moskovskoj oblasti tokom protekle noći, a 201 bespilotna letelica je uništena pri prilazu Moskvi, saopštio je danas gradonačelnik ruske prestonice Sergej Sobjanjin.
Dvanaest ljudi je poginulo, a 39 ranjeno u napadu ukrajinskih snaga na industrijske i civilne objekte u gradu Nižnjekamsku u ruskoj republici Tatarstan.
Ukrajinska komanda mora da se pripremi za mogućnost da ruska vojska pokrene ofanzivu kroz šume Černigovske oblasti jer tamo dronovi ne mogu tako efikasno da operišu.
Ruski napad na Kijev je prvi put pogodio objekat američke kompanije iz oblasti odbrambene industrije koja proizvodi borbene dronove u Ukrajini, piše britanski list "Gardijan".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio u julu, zatražio je da Ukrajina pronađe način da održi izbore čak i dok traje rat, čime je otvorio jedan od najozbiljnijih unutrašnjih političkih izazova za vlast u Kijevu od početka sukoba 2022. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je prilikom gostovanja na RTS-u, podatke o prijemu u državljanstvo Srbije od 2000. godine do danas, odgovarajući na tvrdnje da se time navodno utiče na birački spisak.
Rat u Ukrajini sve opasnije približava Moskvu i London direktnom obračunu, a u centru nove eskalacije našli su se britanski dronovi kojima Ukrajina udara duboko po Rusiji.
Nova šamarčina za opozicione uličare i blokadere došla je tamo gde su joj se najmanje nadali, iz sopstvenih redova! Poznata opoziciona novinarka Antonela Riha bez trunke uvijanja srušila je sve njihove lažne nade, iluzije i bolesne fantazije o tome da oni išta diktiraju na političkoj sceni Srbije!
Glavni "ekonomski stručnjak" i član stranke Miroslava Mikija Aleksića, Goran Radosavljević, doživeo je potpuni debakl u javnosti kada je, u pokušaju da napadne vlast, nehotice priznao sve monumentalne uspehe i ekonomsko čudo Aleksandra Vučića!
Blokaderski berberin iz Vladičinog Hana Stefan Stojković (35) zvani Stojka, ili još gore "Srbin" kako je sam sebe krstio i kako se potpisuje na mrežama, javno podržava najgore blokadere i ološe koji mesecima pokušavaju da unište našu državu.
Bivši učesnik popularnog sportskog rijalitija Exatlon, Aleksa Erski, iznenadio je javnost najnovijom objavom na svom Instagram profilu, gde je obelodanio da započinje "novo poglavlje u svom životu".
Učesnik prve sezone "Exatlona", Jovan Ikić, sa voditeljkom Informer televizije Jelenom Dimitrijević, potpuno otvoreno je govorio o svom privatnom životu, takmičenju i planovima za budućnost.
Voditeljka Jelena Dimitrijević uključila se u "Kolegijum" i sa pobednicom Exatlona Nevenom Petrović najavila početak druge sezone sportskog rijalitija.
Ministar finansija Siniša Mali oglasio se na svom Instagram profilu i po prvi put detaljno objasnio ceo postupak za isplatu jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara punoletnim građanima Srbije.
Nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak turista koji se u kupaćim kostimima penju na spoljne zidove crkve Svetog Nikole na Mavrovskom jezeru, objavljen je i novi video koji prikazuje iste, ili druge turiste, kako plivaju unutar ostataka nekadašnje svetinje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije pokrenulo je veb aplikaciju "Bezbedan grad", preko koje strani vozači mogu da provere saobraćajne prekršaje i elektronskim putem plate kazne.
Meteorolog Slobodan Sovilj ističe da nas u septembru 2026. godine očekuje natprosečno toplo vreme, pravi letnji dani, ali i znato veće količine padavina nego što je to uobičajeno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će u Inđiji biti izgrađena nova visoko-tehnološka fabrika baterija i dodao da je reč o novoj kineskoj investiciji vrednoj 100,5 miliona evra, koja bi trebalo da donese zaposlenje za 250 ljudi.
Policija u Bujanovcu uhapsila je dvojicu mladića šiptarskih nacionalnosti koji su u sredu uveče urinirali po pragu parohijskog doma, vređali lokalnog sveštenika SPC i uzvikivali parole tzv. UČK, puštajući glasnu muziku.
Kraj avgusta je odličan trenutak da pripremite jastuke, jorgane i ćebad za sezonu koja dolazi. Komadi koji su tokom leta stajali u ormarima mogu da poprime ustajao miris, a na njima se mogu zadržati prašina i grinje.
Sidni Svini ponovo je uspela da izazove lavinu komentara na društvenim mrežama, a ovog puta pažnju je privukao snimak nastao tokom predstavljanja nove kolekcije njenog brenda.
Glumica Iva Štrljić otkrila je kako se nosi sa zlonamernim komentarima i uvredama na društvenim mrežama, a tom prilikom zahvalila je glavnom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću na podršci koju joj je pružio u teškim trenucima.
Bivši rijaliti učesik Filip Đukić otkrio je kako ulazi u Elitu 10, pa otkrio da je njegov motiv novac i da ne bi imao ništa protiv da u rijaliti uđe i Kija Kockar.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.