(VIDEO) Putin krenuo na Odesu! Rusija najnovijim raketama zbrisala Ukrajince i odsekla oblast od ostatka države: Snimci sa lica mesta su užasavajući

Nova ruska krstareća raketa "Banderolj" postala je ključni deo kampanje koja je gotovo zaustavila komercijalnu plovidbu kroz ukrajinske crnomorske luke, dok je izvoz žita u prvoj polovini avgusta pao oko 75 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše britanski Telegraf.

Najveći pritisak trpe Odesa, Černomorsk i Južni, odnosno Pivdeni, tri dubokovodne luke preko kojih je Ukrajina izvozila najveći deo svojih poljoprivrednih proizvoda. One formalno nisu zatvorene, ali je komercijalni saobraćaj dramatično smanjen zbog učestalih udara i straha brodarskih kompanija za živote posada.

Od 20. jula do 20. avgusta kroz Odesu je u proseku prolazio samo jedan brod dnevno, dok ih je ranije bilo sedam ili osam, rekao je predsednik Udruženja ukrajinskih luka Dmitro Barinov.

- Vlasnici brodova, ako već preuzimaju rizik, pokušavaju da ga svedu na najmanju moguću meru. Posade i kapetani jednostavno strahuju za svoje živote. Zato odbijaju da ulaze u ukrajinske luke - rekao je Barinov za Telegraf.

"Banderolj" menja računicu iznad Odese

U centru nove ruske taktike nalazi se S8000 "Banderolj", relativno jeftina raketa sa mlaznim pogonom koja kombinuje pojedine karakteristike krstareće rakete i udarnog drona.

Oružje je prvi put primećeno u borbenoj upotrebi 2025. godine, ali je njegova primena tokom ovog leta naglo povećana. Ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdi da je Rusija završila ispitivanja i pokrenula serijsku proizvodnju, dok se konstrukcija sistema i dalje usavršava.

"Banderolj" nosi rasprskavajuću bojevu glavu mase oko 114 kilograma, od čega do 50 kilograma otpada na eksploziv. Dostiže brzinu veću od 500 kilometara na sat, a pojedini ukrajinski podaci govore o maksimalnoj brzini od oko 600 do 650 kilometara na sat. Domet se procenjuje na do približno 500 kilometara.

Zbog toga ruske snage mogu da je lansiraju sa Krima prema području Odese.

Rakete se prvenstveno povezuju sa bespilotnim letelicama "Orion", ali su integrisane i na borbene helikoptere Mi-28, dok ukrajinski izvori navode i mogućnost korišćenja kopnenih lansera.

Poseban problem za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu predstavlja odnos cene napada i cene odbrane.

Procene koje prenose zapadni mediji stavljaju cenu jednog "Banderolja" između približno 42.500 i 127.500 evra, što je znatno manje od klasičnih ruskih krstarećih raketa. Istovremeno je dovoljno brz da protiv njega često moraju da se koriste ozbiljniji i skuplji sistemi PVO, za razliku od sporijih dronova tipa "Šahed", koje Ukrajinci sve češće pokušavaju da obaraju jeftinijim dronovima-presretačima.

Ukrajinski izaslanik za politiku sankcija Vladislav Vlasjuk izjavio je da se "Banderolj" koristi u približno 80 odsto ruskih napada na infrastrukturu Odese.

Luke otvorene samo na papiru

Telegraf navodi da prilikom posete Odesi i Černomorsku praktično nije bilo vidljive lučke aktivnosti dok su se vazdušne uzbune smenjivale gotovo bez prestanka.

Luke formalno nastavljaju da rade, ali je komercijalna plovidba uglavnom stala.

Ruski udari nisu usmereni samo na samu lučku infrastrukturu. Više civilnih teretnih brodova našlo se na udaru, a Telegraf navodi da je od početka rata u Crnom moru pogođeno više od 200 civilnih plovila. Posebno težak incident dogodio se kada je teretni brod "Golden Leo", koji je isplovio iz Černomorska, pogođen sa tri ruske rakete, pri čemu je poginulo deset članova posade.

Takvi napadi menjaju računicu brodarskih kompanija. Problem više nije samo cena ratnog osiguranja. Brodari koji čak mogu da plate visoke premije sve češće odbijaju da ulaze u ukrajinske luke jer procenjuju da rizik za posadu više nije prihvatljiv.

Izvoz žita pao 75 odsto

Posledice su već vidljive u ukrajinskoj ekonomiji.

Prema podacima koje prenosi Telegraf, izvoz ukrajinskog žita u prvoj polovini avgusta bio je oko 75 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.

Poljoprivredni sektor je jedan od ključnih izvora deviza za zemlju. Ukrajinska vlada je početkom godine navela da poljoprivreda obezbeđuje do 60 odsto deviznih prihoda, dok je u prvom kvartalu 2026. poljoprivredna roba činila 62 odsto ukupnog ukrajinskog izvoza.

Ekonomisti koje citira Telegraf procenjuju da bi, ukoliko se sadašnji nivo udara i poremećaja u lukama nastavi, šteta do kraja godine mogla da dostigne oko 1,5 odsto ukrajinskog BDP-a.

Problem dodatno pogoršava činjenica da je žetva u toku, pa ogromne količine žita moraju brzo da napuste zemlju kako bi se oslobodili skladišni kapaciteti.

Brodovi preusmereni na Dunav, nastao novi čep

Deo tereta zato je preusmeren prema dunavskim lukama, ali one nemaju kapacitet da zamene velike crnomorske terminale.

Do 25. avgusta kod Sulinskog kanala čekalo je čak do 70 brodova. Kroz kanal trenutno mogu da prođu svega dva do tri plovila dnevno, a čekanje brodare košta i do 8.000 dolara dnevno po brodu.

Između 1. i 21. avgusta tim alternativnim pravcima izvezeno je oko 539.000 tona žita, dok je u istom periodu prošle godine Ukrajina izvezla oko 1,73 miliona tona.

Time ruski pritisak na Odesu više nije samo pitanje vojnih udara na pojedinačne objekte.

Ako brodovi prestanu da ulaze u Odesu, Černomorsk i Pivdeni, Ukrajina ostaje bez glavne kapije kroz koju je njena poljoprivreda izlazila na svetsko tržište.

"Banderolj" sam po sebi nije oružje razorne snage "Iskandera" ili H-101. Njegova opasnost leži upravo u tome što je jeftiniji, može masovno da se koristi i dovoljno je brz da oteža odbranu.

A kada se takve rakete sistematski usmere na luke, brodove i logistiku, cilj više nije samo uništavanje jednog skladišta ili terminala - cilj je da čitava morska ruta postane toliko opasna da komercijalni brodovi sami prestanu da dolaze.

BONUS VIDEO