SLEDI SUNOVRAT EVRA, NEMAČKA JE ZAKOČILA! Za mnoge zemlje trgovinski deficit je uobičajena stvar, ali za Berlin... TO JE VESNIK ŠOKA ZA EVROZONU!

Nemačka je zabeležila prvi trgovinski mesečni deficit od 1991. godine. Za mnoge zemlje trgovinski deficit je uobičajena stvar. Ali kad se radi o Nemačkoj, to je vesnik šoka za celu evrozonu

Sovjetski Savez tek što se raspao. Džon Mejdžor bio je još uvek sveže lice u premijerskoj fotelji Ujedinjenog Kraljevstva. Internet se tada sastojao od nekoliko desktop kompjutera koji međusobno poezuju nekolicinu laboratorija. Drugim rečima, svet je bio veoma drugačije mesto kad je Nemačka te 1991. godine poslednji put ostvarila trgovinski deficit.

Istina, druge zemlje beleže rekordne deficite, a ni Ujedinjeno Kraljevstvo nije izuzetak. Međutim, kad je Nemačka u pitanju, to je krupna vest. Čitava njena ekonomija izgrađena je kao velika industrijska mašina koja dominira svetskim tržištima. Ta mašina se sada zaustavlja.

Po britanskim, američkim ili čak francuskim standardima, deficit od milijardu evra delovao bi kao statistička greška. Nemački izvoz je neočekivano posrnuo, dok je uvoz skočio na krilima rasta cena energenata. Nemačka neće bankrotirati niti će se obraćati MMF-u da bi platila račune.

Ali ovo jeste velika vest jer se radi o gotovo jedinstvenoj izvozno orijentisanoj ekonomiji. Do nedavno je beležila suficite od osam ili devet procenata BDP-a, odnosno oko 20 milijardi evra mesečno, najviše na svetu. Sada kada ti viškovi nestaju, pojavljuju se tri velika problema:

Prvo, nemačka ekonomija je zasnovana na prodaji napredne industrijske robe ostatku sveta. Za razliku od mnogih zemalja, Nemačka nema veliku industriju usluga koja bi mogla da povuče kad posrne industrija, niti ima velike finansijske centre koji bi beležili nevidljive dobitke u situaciji kad zastanu brodovi sa kontejnerima. Ako iz nemačke ekonomije isključimo velike izvoznike, zaista je pomalo teško videti šta od nje uopšte preostaje.

Pad izvoza biće praćen gubitkom dobro plaćenih poslova u proizvodnji koji su kičma nemačke ekonomije. Istina, Nemačka bi u kratkom roku trebalo da bude u stanju da kreira nove poslove u sektorima usluga i maloprodaje, kao što su uradile druge zemlje. Ali ti poslovi neće biti tako dobro plaćeni, niti će nužno zadovoljiti plave okovratnike (naziv za radnike koji rade u proizvodnji; prim. prev).

Na kraju, ovo će značiti i masivni deficit evrozone. Od svih zemalja u zoni, samo Nemačka je imala veliki trgovinski višak. Rezultat? Evro će slabiti i slabiti. Već je pao na nivo švajcarskog franka i blizu je pariteta sa dolarom (evro je u međuvremenu pao ispod vrednosti dolara; prim. prev).

Nemačka industrijska izvozna mašina je radila na pogonu jeftinih energenata iz Rusije, a taj pogon bi uskoro mogao da presuši, kao što je prošle nedelje primetio Volfgang Munšau u ovom listu.

Tokom najvećeg dela posleratne ere, Nemačka se ponosila niskom inflacijom, stabilnom valutom i velikim trgovinskim suficitima. Trenutno se može pohvaliti italijansko-grčkom kombinacijom inflacije od osam procentnih poena, valutom koja je u padu i rastućim trgovinskim deficitom. Mnoge zemlje su na ovo već navikle, ali za Nemce će predstavljati šok.