(VIDEO) MAKRON I ŠOLC SPREMAJU BRUTALNE ARMIJE, HOĆE LI IH VAŠINGTON UDARITI PO PRSTIMA?! Sve je to kao zbog Rusije i Putina - OVO NE SLUTI NA DOBRO!

Frnacuska armija je već najjača u Evropi, ali Emanuel Makron želi da bude još više „najjača u Evropi" i da je, radi toga, vrati na pozicije koje držala pri kraju Hladnog rata. Istovremeno i Nemački kancelar Olaf Šolc poručuje da će Nemačka uskoro imati „najveću tradicionalnu vojsku u Evropi". Hoće li Vašington to dozvoliti

Emanuel Makron je od svoje vojne industrije da francusku vojsku pretvori u najjaču na Starom kontinentu. Obećao je da će vojska Pete republike biti prva u Evropi po opremljenosti. 

I naveo: "Jaka vojska je ključna tačka u našoj strategiji... Imamo program naoružanja za 2019-2024. koji će nam omogućiti da obnovimo svoje sposobnosti, kao i da se prilagodimo trenutnoj situaciji u svetu, što će francusku vojsku učiniti prvom armije u Evropi".

Ovako je nastupio na konferenciji francuskih ambasadora, posebno istakavši „potrebu jačanja nuklearnog odvraćanja".
       
Makron je početkom leta naložio ministru oružanih snaga Sebastijenu Lekornu i načelniku Generalštaba generalu armije Tjeriju Burkardu da razmotre program opremanja oružanih snaga za 2019-2025, uzimajući u obzir trenutni geopolitički kontekst.
       

Sada je budžet Francuske za odbranu 41 milijarda evra, a za 2023-ću će biti uvećan za tri milijarde.
       
Ali, Francuska ima konkurenta u trci u naoružanju u Evropi.
       
S druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc je pre tri meseca u intervjuu nemačkim medijima rekao da će Nemačka uskoro imati „najveću tradicionalnu vojsku u Evropi".

Još u februaru je nemački budžet za tekuću godinu uključivao jedinstvenu sumu od 100 milijardi evra za investicije i odbrambene projekte neophodne Bundesveru.
       
Još u leto prošle godine, budžetom Nemačke za 2022. postavljena je rekordna granica troškova za odbranu - 50,3 milijarde evra. Ovaj iznos premašuje vojni budžet Francuske. 
        
- Za razliku od francuske vojske, Bundesver ne snosi troškove nuklearnog odvraćanja, tako da nemačka vojska sa takvim budžetom može da postane prva armija u Evropi - ocenio je Žan-Luj Tjero, zamenik šefa komiteta za odbranu francuskog parlamenta.

I Makron i Šolc povezuju povećanje svojih vojski sa događajima u Ukrajini.

Foto: Reuters

       
Treći pretendent na dominaciju (prilično lokalnu, u razmerama istočne Evrope) pod sloganom suprotstavljanja „ruskoj pretnji" je Poljska.
       
Siva eminencija varšavske politike, lider vladajuće partije Pravo i pravda, Jaroslav Kačinjski, najavio je u junu nameru Poljske da poveća broj vojske sa 150 na 400 hiljada ljudi. Poređenja radi: francusku vojsku čini oko 270 hiljada ljudi (od čega je 206 hiljada stvarno vojno osoblje).
       
Poljski premijer Mateuš Moravjecki najavio je da će ta zemlja više nego udvostručiti svoju vojnu potrošnju sledeće godine „kako bi ojačala svoju odbranu zbog sukoba u susednoj Ukrajini". Rashodi bi trebalo da porastu sa 12,2 na 20,6 milijardi evra, a Poljaci planiraju da potroše još 8,4 milijarde na kupovinu naoružanja u inostranstvu.
       
Na planu kvalitetne opremljenosti oružanih snaga, Francuska je sada neprikosnoveni lider u Evropi, ne samo među zemljama EU, već i uzimajući u obzir Britaniju.
       
Ni nemačka ni britanska vojska se ne mogu porediti sa francuskom.
       
- Nemci nemaju stratešku komponentu, a Francuska ima nekoliko podmornica sa nuklearnim oružjem", objasnio je vojni stručnjak, doktor društvenih nauka sa Katoličkog univerziteta Francuske, diplomac Više diplomatske akademije Francuske Aleksandar Artamonov..
       
U martu su tri od četiri francuske podmornice sa nuklearnim balističkim projektilima istovremeno raspoređene u Atlantiku kako bi „odvratile rusku pretnju". Prvi put od ranih 1980-ih.      
       
- Francuska nije stavila svoj strateški štit pod kontrolu NATO - ona ga suvereno poseduje. Što se tiče Britanije, šifre za lansiranje njenih nuklearnih projektila nalaze se u SAD. Francuzi takođe imaju svoj satelitski navigacioni sistem za usmeravanje, na primer, haubica na metu - ukazuje Artamonov
       
Francuska ima i najveći kontingent kopnenih snaga - uključujući oko 70 hiljada rezervista koji redovno prolaze obuku i mogu da budu uključeni u svoje jedinice u roku od pet radnih dana.

Francuska ima najjaču obaveštajnu mrežu u Evropi, sa četiri relevantne službe, ne računajući petu - obaveštajnu službu Jelisejske palate.
       
Dakle, Makron već ima najjaču vojsku na kontinentu.
       
Francuska je vojno na 7. mestu u svetu - iza Sjedinjenih Država, Rusije, Kine, Indije, Japana i Južne Koreje, ali ima najjačau armiju među zemljama EU.
       
Na istoj rang listi Italija je 11-ta, Nemačka 16-ta, Španija 19-ta, a Poljska 24-ta. Ali, upravo su Nemačka i Poljska, uz Francusku, otvoreno najavile ambiciju da učestvuju u evropskoj trci u naoružanju.
       
Postavljajući zadatak da francuska vojska bude prva u Evropi po opremljenosti, Makron zapravo podrazumeva njeno vraćanje na pokazatelje s kraja Hladnog rata.
       
Kako prenosi Le Mond, francuski Generalštab je 13. avgusta na zatvorenim saslušanjima u parlamentu priznao da se ratna flota zemlje od 1990 prepolovila i nikada nije bila mala kao sada.
       
Francuska ima 19 velikih brodova (1990. bilo ih je 37), za dve godine će samo četiri od pet nuklearnih jurišnih podmornica biti u upotrebi, a 2037. ističe životni vek jedinog nosača aviona „Šarl de Gol", pa će Pariz dotad morati da sagradi makar jedan novi.

       
Francuzi su broj lovaca u istom periodu smanjili tri puta, pa trenutno imaju 195 aviona te klase, dok im je za nuklearno odvraćanje i konvencionalne misije potrebno najmanje 225 lovaca.
       
Po svemu sudeći, i Nemačka namerava da se vrati na pokazatelje hladnoratovskih vremena. Imala je 1999-te vojsku sa oko pola miliona ljudi, a danas - manje od 200.000 danas.
       
Prema izveštaju o stanju krajem 2021-ve, manje od 30 odsto nemačkih mornaričkih brodova bilo je „potpuno operativno".
      
- Evropske zemlje su 90-ih svele svoje armije skoro na nulu i ubile svoj vojno-industrijski kompleks, odlučivši da će ih posle Hladnog rata zaštititi SAD - ukazuje general-potpukovnik rezervi Jevgenij Bužinski, bivši zamenik načelnika Glavnog uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije.
       
Eksperti smatraju da Nemačka namerava da obnovi svoj vojni potencijal, a Poljska da postane vojni subhegemon istočne Evrope. A da je cilj Francuske da ostvari veću nezavisnost od SAD pozivanjem na „savremene geopolitičke realnosti".

- Francuska ne odustaje od strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Državama, već želi da ga se pridržava sa većom samostalnošću za sebe - smatra Jurij Rubinski, rukovodilac Centra za francuske studije pri Institutu Evrope Ruske akademije nauka.
       
Makron je u novembru 2018. govorio o jakoj i autonomnoj Evropi koja bi bila saveznik, ali ne i vazal Sjedinjenih Država.
       
Nemačka i Francuska povremeno najavljuju stvaranje zajedničkih oružanih snaga, dok su SAD još 1988. upozorile da nikada neće dozvoliti da se to dogodi.    

       
Artamonov ukazuje: „Makron stalno govori o tom projektu, koji Francuskoj ne bi bilo teško da sprovede jer bi njime, u stvari, proširila svoju žmatricuž na Nemačku. Krajnji cilj Makronovih izjava su stvaranje panevropske vojske i vojno udaljavanje od SAD. Sada, u vreme straha od žruske pretnjež, situacija je najpogodnija za početak realizacije ovih planova. Nemačka takođe nije protiv toga i nada se da će se osloboditi statusa teritorije koju su zauzeli Amerikanci".
       
Međutim, s obzirom na ekonomsko stanje Evrope - inflaciju i energetsku krizu - napoleonovski planovi Makrona i Šolca teško da će biti realizovani.
        
Bužinski naglašava: „Ni Berlin, ni Pariz sada nema novac za taj projekat. Vašington, čija god vlast bila u Beloj kući, neće dozvoliti Francuskoj da suštinski poveća i ojača armiju, niti formiranje panevropske oružane sile jer bi to značilo da EU  izlazi iz američke orbite".