Rasprava o proširenju u EU: Šta smeta Briselu kada je prijem Ukrajine u pitanju?

Poznati evropski mediji objavili su da kod određenih članica EU vlada zabrinutost zbog posledica ulaska Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana u Uniju, te da se o proširenju ubrzano raspravlja.

- Francuska, Nemačka, Holandija, Španija i ukupno desetak članica Unije sazvale su sastanak da bi se razmotrila ključna pitanja mogućeg ulaska novih članica - piše španski "El Pais".

Prva nedoumica je, kako npr. ugraditi tako veliku poljoprivrednu zemlju poput Ukrajine u budžetsko subvencionisanje evropske poljoprivrede, uz konstataciju da će ukrajinskom agraru biti neophodna nova finansijska injekcija.

Ovo pitanje je od prioriteta jer već postoje članice Unije koje se bune zbog otvaranja EU tržišta za jeftine žitarice i druge ukrajinske proizvode, stvari koja se podvodi pod nelojalnu konkurenciju poljoprivrednicima Unije.

Foto: Pixabay

Kako ćemo da glasamo kad nas je mnogo?

Drugo bitno pitanje je kako EU sa recimo 35 članica može funkcionisati kad je sistem odlučivanja, uz mogućnost veta, već sa 27 članica doveo u pitanje i blokirao neke važne odluke na nivou Unije, posebno oko spoljne politike i imigracije.

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta u kojem su šefovi država ili vlada EU, potvrdio je to sažimajući raspravu vođa Unije prošlog petka i podvukao da se od Ukrajine, kao i od drugih kandidata za članstvo u EU traži da sprovedu nužne reforme, prvenstveno kad je reč o razdvajanju ovlašćenja ustanova vlasti, nezavisnosti pravosuđa i suzbijanju korupcije.

Mišel je naglasio da se "istovremeno od zemalja Evropske unije očekuje da obezbede sopstvenu sposobnost prijema, implementacije (novih članica), a to znači da se tačno utvrdi i nađu odgovori na posledice proširivanja".

A to su, po rečima predsednika Evropskog saveta, "postupak odlučivanja, kao i kako će EU kao celina obezbediti finansiranje proširivanja, dakle solidarnost".

- To je teška rasprava s različitim polazištima, kazao je Mišel, a evropski diplomatski izvori su objasnili da se članice Unije "lome" oko cene koja se mora finansijski i politički platiti za otvaranje vrata novim članicama i nužnosti da se naročito Ukrajina ne prepusti hirovitom okončanju rata s Rusijom, kao i da Zapadni Balkan ne ostane geopolitička i politička "siva zona" prepuštena mogućem uplivu drugih svetskih činilaca, Rusije, Kine, možda i Turske.

Ambasador Lars Danijelson, ključni zvaničnik upravo okončanog švedskog predsedavanja poslovima Unije, je predočio da je "najvažnije pitanje kako ćemo mi biti sigurni da je EU spremna da primi nove članice".

Danijelson je ocenio da je dosadašnja rasprava bila previše usmerena na menjanje temeljnog akta EU u tom cilju.

On je rekao da je važnije da se promene politike EU, naročito budžetsko subvencionisanje poljoprivrede EU, solidarnost u pomoći članicama da dostignu nužni nivo razvitka i funkcionisanje institucija.

"Mond" je ranije pisao da su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc ključna otvorena pitanja proširivanja razmotrili "u četiri oka".

Francuski zvaničnici su objasnili da novo članstvo može značiti da se ne ugrađuje u sve strukture i sisteme odlučivanja, već da to može biti "više opcija", dakle ulazak ne u sve, već u neke sektore, kao što i sad nisu sve članice Unije u šengenskom prostoru bez unutrašnjih granica ili monetarnom sistemu evra.

Predsednik Evropskog saveta Mišel je od članica Unije zatražio da se "utvrdi radni plan za moguće učlanjenje Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana".

Mišel je upozorio da se "ne sme čekati sve do poslednjeg trenutka, decembra, kad vođe EU moraju na osnovu izveštaja Evropske komisije da odluče o pokretanju pregovora o članstvu s Ukrajinom".

To znači, ukazao je on, "kako poglavito da odluče kako bi se moglo obezbediti finansiranje i izbeći da se ispostavi da imamo veliki problem sposobnosti prihvatanja novih članica".

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj je sve ove nedoumice sažeo u poruku da "Evropska unija mora mnogo dublje da razmisli koje su joj strukture nužne da bi preživela u svetu koji postavlja velike izazove".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.