Mesecima se razbijaju o "Surovikinovu liniju" - gde je zapela ukrajinska kontraofanziva?! Dva trenutka su ključna

Uprkos činjenici da su još početkom septembra došle do "Surovikinove linije", ukrajinske snage i dalje nisu uspele da probiju ruska utvrđenja i ostvare veći napredak na južnom bojištu.

Nakon četiri meseca ukrajinske ofanzive kraj se ne nazire, a glavni ciljevi, Melitopolj, Berdjansk i Mariupolj nisu ništa bliže. Stoga se može zaključiti da presecanje kopnenog koridora između Donjecke Narodne Republike i poluostrva Krim ostaje nemoguć zadatak za ukrajinsku vojsku.

Ipak, uprkos izuzetno malim uspesima za koje su Ukrajinci platili ogromnim gubicima u ljudstvu i tehnici, prema informacijama koje su se pojavile krajem septembra, ofanziva će biti nastavljena bez obzira nepovoljne meteorološke prilike najavljene za jesen.

Takođe, kao vid odvraćanja pažnje usled gubitka inicijative i smanjenja intenziteta kopnenih operacija, ukrajinske snage su u više navrata izvršile napade krstarećim raketama po sredstvima i objektima ruske vojske na Krimu. Veći deo ovih napada je odbijen dejstvom jedinica protivvazduhoplovne odbrane, međutim 13. septembra oštećeni su ruski brod "Minsk", klase "ropuča" i podmornica "Rostov na Donu", klase "kilo", dok je 22. septembra pogođeno sedište Crnomorske flote.

Tada je objavljena i vest da je u potonjem napadu poginuo komandant Crnomorske flote, Viktor Sokolov, što je demantovano nakon nekoliko dana kada se pomenuti visoki oficir pojavio na video konferenciji Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

Foto: Reuters

Zbog toga se ovi napadi mogu okarakterisati kao pokušaj skretanja pažnje sa neuspeha kopnenog dela ukrajinske vojske na gotovo svim pravcima. Četvrtog oktobra osujećen je i pokušaj desanta ukrajinskih trupa na severozapadni deo poluostrva, uz pomoć tri vodena skutera i jednog glisera, uništenih dejstvom ruske avijacije.

Herson, Zaporožje i južni deo Donjeckog bojišta

Na Hersonskom delu fronta, zabeleženi su pokušaji iskrcavanja izviđačko-diverzantskih jedinica ukrajinske vojske preko reke Dnjepar, kako bi se napravili mostobrani na mnogobrojnim ostrvcima, kao i na južnoj obali pod ruskom kontrolom. Najznačajniji takav slučaj dogodio se 20. septembra kada se manja formacija Ukrajinaca iskrcala u neposrednoj blizini srušenog Antonovskog mosta, međutim nakon uočavanja i dejstva ruske artiljerije, ova jedinica se povukla. U međuvremenu je primećeno i veće grupisanje ukrajinske vojske u okolini grada Hersona, pa nije isključeno da će ponovo doći do aktiviranja ovog pravca.

Najžešće borbe kao i do sada vode se na Zaporoškom frontu, tačnije u reonima sela Robotino, Novoprokopovka i Verbova. Tokom prve polovine septembra, ukrajinske snage uspele su da zauzmu Robotino i čitav sistem rovova južno od sela, dok je zapadni i dalje u sivoj zoni. Tada je između ostalog, došlo i do uništavanja prvog tenka "čelendžer 2", o čemu je već bilo reči.

Nakon toga fokus ofanzive usmeren je na pokušaj proboja "Surovikinove linije" kod Verbova i stvaranja oslonca u Novorpokopovki.

Manje pešadijske grupe

Kada je u pitanju Verbov, većina borbi trenutno se vodi oko pešadijskih rovova, budući da su Ukrajinci slanjem malih pešadijskih timova uspeli da zauzmu jedan manji deo utvrđenja. Sa druge strane, svaki pokušaj slanja pojačanja u vidu oklopnih vozila završio se njihovim uništavanjem u međuprostoru dejstvom artiljerije i vazduhoplovnih snaga, a jedno borbeno vozilo pešadije uspelo je da dođe do periferije Verbova, nakon čega je neutralisano.

Deluje da su ukrajinske snage našle način da oklopnjacima pređu preko tenkovskih rovova i prepreka, ali u nedovoljno velikoj meri kako bi sprovele neki ozbiljniji napad, zbog čega najveći deo oklopno-mehanizovanih jedinica drže izvan međuprostora.

Na osnovnu navedenog izvesno je da će "Surovikinova linija" ostati nepremostiva prepreka za ukrajinska oklopna vozila, pogotovo ako se uzme u obzir velika količina padavina tipična za jesenji period što će dodatno otežati, već nepovoljnu situaciju za napadača.

Što se tiče Novoprokopovke, najpre je nekoliko ukrajinskih izviđača-diverzanata 24. septembra došlo do periferije sela, gde su i ubrzo eliminisani. Naredni napad usledio je 28. septembra u kome je učestvovalo dva tenka i tri borbena vozila pešadije ukrajinske vojske, ali je kao i prethodni zaustavljen, pa su Ukrajinci bili prinuđeni na povlačenje.

Foto: Reuters

 

Početak oktobra, obeležio je ruski protivnapad iz smera Novoprokopovke ka Robotinu, što je rezultiralo povratkom pojedinih položaja na uzvišenjima i obnavljanju borbi za rovove južno od Robotina. Takođe, na Zaporoškom delu fronta primećen je i povećan intenzitet upotrebe visoko preciznih vođenih ("jedrećih") avio bombi, kojima su Vazušno-kosmičke snage ruske vojske nanosile ogromne gubitke neprijatelju u proteklih mesec dana.

Na jugu Donjecke oblasti intenzitet borbi je drastično smanjen u odnosu na prethodni period ofanzive i nisu zabeležene veće teritorijalne promene. Najveći deo borbi vodio se duž linije Novodonjeck-Novomajorsko-Ševčenko-Pavlovka, a jedini uspeh ukrajinskih snaga ogleda se u ulasku u Novomajorsko 10. septembra iz kog su potisnuti dva dana kasnije, nakon čega je linija u potpunosti stabilizovana.

Manji okršaji zabeleženi su severno i severoistočno od sela Prijutne, gde su ruske trupe sredinom septembra izgubile određene položaje, da bi ih već krajem meseca ponovo stavili pod svoju kontrolu.

Takođe, ukrajinske snage su u prvoj polovini septembra uspele da uđu u mesto Opitne, koje se nalazi severno od Donjeckog aerodroma, ali su brzom reakcijom ruskih jedinica iz istog isterane. Ruska vojska je uspela da zauzme i nekoliko kvartova u zapadnom delu Marjinke, grada oko kog se borbe vode još od početka Specijalne vojne operacije, ali još nema pouzdani informacija o njenom potpunom oslobođenju.

Okolina Artjomovska, Luganska i Harkovska oblast

Najveći uspeh ukrajinskih oružanih snaga u proteklih mesec dana zabeležen je u delu fronta južno od Artjomovska, budući da su nakon višemesečnih borbi Andrejevka i Klišivka pale 16, odnosno 18. septembra pod njihovu kontrolu. Oba sela su u potpunosti sravnjena sa zemljom, što je između ostalog i bio jedan od razloga zbog kog su se ruske jedinice povukle iz ovih naselja na rezervne položaje u šumskim pojasevima oko pruge, u njihovoj okolini.

Pored pomenutih, jedinice ukrajinske vojske približile su Kurdjumovki i nalaze se na periferiji ovog naselja.

Već 20. septembra pojavila se vest o pristizanju pojačanja u vidu jedinica Vazdušno-desantne vosjke na ovaj deo fronta, kada je usledio i protivnapad na Klišivku, tačnije njen severni deo gde se sada vode borbe. Takođe, deo pripadnici VDV zajedno sa drugim jedinicama raspoređnim na ovom pravcu pokrenuli su napad u pravcu Orehovo-Vasilevke, severozapadno od Artjomovska, što je rezultiralo zauzimanjem položaja unutar samog sela.

Na prostoru Luganske oblasti nije bilo većih teritorijalnih promena, a borbe se i dalje vode u šumskom pojasu oko Kremenaje gde je došlo do prvog gubitka švedskog tenka "strv 122" (Stridsvagn 122) ekvivalenta "leoparda 2a5", uništenog dejstvom "lanseta".

Foto: Military TV printscreen

Nešto severnije, zabeleženi su okršaji kod Novogorivke u čijoj okolini je ruska vojska zauzela pojedine položaje, dok su ukrajinske snage imale uspeha oko sela Nadija.

U Harkovskoj oblasti fokus sukoba uglavnom je usmeren na okolinu Sinkovke, a krajem septembra i početkom oktobra Ratno vazduhoplovstvo Ruske Federacije izvelo je niz udara krstarećim, raketama vazduh-zemlja i avio bombama po mostovima preko reke Oskol i neprijateljskim linijama snabdevanja. Cilj vazdušnih napada je potpuna izolacija ukrajinskih trupa stacioniranih na desnoj obali reke i priprema za eventualnu kontraofanzivu većih razmera na ovom pravcu.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.