Čovečanstvo na ivici kritičnog praga, hoćemo li preživeti ovo?! Sa najvišeg mesta stiglo zastrašujuće upozorenje!

Prema prognozama naučnika, globalno zagrevanje u 2023. dostiglo je 1,48 stepeni Celzijusa i ta, najtoplija godina u istoriji, dovela je svet do kritičnog klimatskog praga.

Pre prošle, najtoplija godina u istoriji bila je 2016. a podaci pokazuju alarmantan skok u zagrevanju u odnosu na nju. U 2023. godini prosečna globalna temperatura bila je 14,98 stepeni Celzijusa, što je 0,17 stepeni iznad prethodnog rekorda, dok je zagrevanje u svetskim okeanima takođe dostiglo novi maksimum.

Svet se opasno približava granici od 1,5 stepeni na šta su naučnici i upozoravali u više navrata. Analiza koju je objavila agencija EU za praćenje klime, Kopernikus navodi da bi globalno zagrevanje moglo da se pogorša početkom ove godine. Međutim, naučnici su više zabrinuti zbog dugoročnog stanja zagrevanja od 1,5 stepeni i više, jer će se tada mnogi ekosistemi boriti da se prilagode i letnje vrućine će se pogoršati.

Gotovo svaki dan 2023. godine, prosečna temperatura je bila za najmanje jedan stepen viša od temperature u predindustrijskom periodu (1850-1900), naveli su iz Kopernikusa. Podaci Kopernikusa pokazuju da su prosečne godišnje temperature vazduha bile ili najtoplije ili skoro najtoplije zabeležene u svim okeanskim basenima i svim kontinentima, osim Australije.

Okeani su takođe postali neuobičajeno topli u 2023. godini, piše CNN. Temperature površine mora bile su 0,44 stepena iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine. Glavni faktor toplote okeana je zagađenje fosilnim gorivima, ali i El Ninjo, koji je počeo u julu. Više temperature površine mora mogu dovesti do snažnijih uragana, tajfuna i tropskih ciklona.

Na kraju najtoplije godine u istoriji, skoro 200 zemalja predstavljenih na samitu COP28 u Dubaiju složilo se da doprinese globalnoj tranziciji od fosilnih goriva, glavnog uzroka klimatske krize.

- Ekstremi koje smo primetili u poslednjih nekoliko meseci predstavljaju dramatično svedočanstvo o tome koliko smo sada daleko od klime u kojoj se razvila naša civilizacija. Ovo ima duboke posledice po Pariski sporazum i sve ljudske poduhvate. Ako želimo da budemo uspešni u borbi sa klimatskim rizicima, moramo hitno da dekarbonizujemo našu ekonomiju koristeći klimatske podatke i znanje da bismo se pripremili za budućnost - rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusove Službe za klimatske promene.