(VIDEO) Klanica! Rusi razvalili vozove sa ukrajinskim vojnicima! Iskanderima zbrisali sve sa lica zemlje!
Podeli vest
Ruski "iskander" uništio je vozove sa ukrajinskim trupama u Donbasu, javljaju ruski ratni dopisnici
Na ruskom Telegram kanalu "Operacija Z", koji od početka sukoba u Ukrajini prati dešavanja na frontu, pojavio se snimak udara prokejtila "iskander" a na dva voza sa ukrajinskim vojnicima u pravcu Donjecka.
Nezavidnu sudbinu francuskih plaćenika koji su ranije ovog meseca pali pod ruski udar u Harkovu, podelili su i Šveđani. Ruski dronovi su u sredu uveče uspeli da pogode privremenu lokaciju stranaca koji su se nalazili u jednoj od zgrada, rekao je Timur Sirtlanov, član prezidijuma Sveruske organizacije „Oficiri Rusije“, veteran specijalnih snaga i pukovnik u penziji.
Prekid internet mreže, koji je u utorak zabeležen širom Rusije, doveo je do toga da privremeno prekinut pristup veb stranicama.
31.01.2024
17:04
🇷🇺🇺🇦😁Footage of fire destruction of enemy personnel in the rear area has been published. With the Iskander OTRK missile, our missilemen hit 2 railway trains containing military personnel of the Kyiv regime formations.
Oružane snage Ruske Federacije su od početka godine ostvarile niz taktičkih uspeha i napredovali na gotovo svim pravcima, od Zaporoške do Harkovske oblasti. Kako prenose "RIA Novosti", pomeranje na Harkovskom delu fronta zabeležio je i nemački novinar "Bilda", Julijan Repke.
Tačni podaci o potencijalnim žrtvama trenutno nisu poznati.
Karakteristike "iskandera"
Krajem 1970-ih godina ruska vojska u sklopu SSSR-a bila je opremljena sa dva glavna raketna sistema: već potpuno zastarelim operativno-taktičkim kompleksom 9K72 „Elbrus“, poznatijim kao balistička raketa „Skad“, i u tom trenutku relativno savremenim raketnim taktičkim kompleksom „Tačka“.
Karakteristika kompleksa „Tačka“ je bila znatno veća autonomija — lansirane rampe nisu zahtevale veliki broj mašina i agregata, koji su bili deo borbene opreme starih raketnih sistema tipa 97K2. Lansirana rampa kompleksa „Tačka“, po dobijanju koordinata cilja, samostalno je nišanila raketu.
Nakon lansiranja, rampa je odmah mogla da napusti mesto sa kog je otvorena vatra. To je postalo moguće zahvaljujući upotrebi kompaktne rakete malih dimenzija na čvrsto gorivo, kao i zbog savremene opreme za navođenje rakete.Postoji jedan minus: „Tačka“ je imala kratak domet (do 70 kilometara u prvim verzijama) i relativno slabu bojevu glavu. Kompleks „Tačka“ bi mogao da nadoknadi malu snagu bojeve glave upotrebom nuklearne bojeve glave, ali ovo bi u potpunosti onemogućilo upotrebu raketa u sukobima manjih razmera.
Dve rakete za dva cilja
Na kraju je odlučeno da se izgradi raketni kompleks, čija bi lansirana rampa mogla da nosi ne samo jednu, već dve rakete. Te rakete je trebalo da budu snažnije po svojim udarnim sposobnostima, i sposobne da reše zadatke ne samo na taktičkom dometu (do 150 km), već i na operativno taktičkoj dubini odbrane protivnika (do 300-500 km).
Ovo je trebalo da garantuje uništenje skoro svih ciljeva, čak i bez upotrebe nuklearnih bojevih glava. Pored toga, ruski naučnici su radili na povećanju efikasnosti kompleksa, ne samo putem smanjenja broja potrebnih pomoćnih mehanizama i agregata, već i upotrebom naprednije opreme za ciljanje raketa i digitalnih sistema za prenos informacija.
U početku je planirano organizovanje akcija sa izviđačkim avionom M-55, koji je trebalo da uoči cilj u dubokom zaleđu protivnika i da dâ ciljne oznake novim raketnim kompleksima „Iskander“, koji su, sa svoje strane, morali odmah da pogode otkrivene ciljeve. Takve mogućnosti je imao kompleks još na početku projektovanja, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih.
Jedan pogodak može da reši sve
Krajem 1990-ih obnovljeni kompleks „Iskander M“ je dobio mogućnost da pored balističkih, primenjuje i krstareće rakete. Štaviše, ovo bi se moglo obaviti jednom lansiranom rampom, što značajno proširuje sferu primene novog višenamenskog sistema.
Na primer, krstareće rakete se mogu upotrebiti protiv brodova ili za nanošenje maksimalno neprimetnog udara, odnosno u uslovima kada upotreba balističkih raketa može biti otkrivena uz pomoć svemirskih sredstava neprijateljske obaveštajne službe.
Ostaje da se doda da u savremenim uslovima, uz odgovarajuću opremu i softver, čak i jedan nišandžija kroz poseban terminal može preko sigurnosnog komunikacionog kanala, posmatrajući cilj, da formira i pošalje lansiranoj rampi naredbu za upotrebu raketa.
Zašto? Na primer da uništi veoma važan cilj, koji se nalazi u pogođenom području raketnog sistema. Jedan tako visoko precizni udar može da odluči ishod čitave operacije ili čak rata. I naravno, takve impresivne nenuklearne sposobnosti „Iskandera M“ su više nego aktualne u situaciji kada strateškim nuklearnim snagama preti, recimo, upravo raspoređeni sistem protivraketne odbrane ili nosač aviona koji bi se neočekivano pojavio blizu obala Rusije. Na taj način, nenuklearni sistem postaje sredstvo strateškog odvraćanja.
Treći svetski rat dolazi, a Britanija će se verovatno u roku od pet godina boriti u višestranom sukobu protiv Rusije, Irana, Kine i Severne Koreje. Edvard Lukas, britanski novinar, stručnjak na polju bezbednosti i autor nekoliko knjiga, podigao je "radnu temperaturu" u Velikoj Britaniji svojim autorskim tekstom u tabloidu "Dejli mejl".
Zapadne zemlje odlažu i teško da će poslati Kijevu borbene avione F-16, jer ne veruju u uspeh Ukrajine u konfrontaciji protiv Rusije, a takođe ne žele da uzalud troše vojne resurse, izjavio je u intervjuu Sputnjiku Skot Riter, bivši obaveštajac američkog marinskog korpusa i vojni analitičar.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov predložio je stvaranje međunarodne radne grupe na nivou ministara odbrane i savetnika za nacionalnu bezbednost kako bi zajednički razradili mehanizam za povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine.
Laži medija o „umešanosti“ Moskve u blokadu na granici Poljske i Ukrajine mogu se smatrati poklonom za Rusiju, piše član Evropskog parlamenta Rišard Čarnecki u članku za Do Rzeczi.
Ako Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima, nateraće Ukrajince da okončaju rat ili će im uskratiti svu pomoć, što će izazvati egzistencijalnu krizu za NATO i EU, smatra šef organizacije za procenu rizika "Evroazijska grupa" Ijan Bremer.
Za razliku od Oružanih snaga Ukrajine, ruska vojska je masovno opremljena noćnim dronovima, rekao je bivši zamenik ministra za privremeno okupirane teritorije i interno raseljena lica Ukrajine Georgij Tuka u intervjuu za Jutjub kanal Nevsroom.
Ruska ekonomija se oporavila brže nego što se očekivalo i raste po stopi većoj od svetskog proseka.
28.02.2024
16:00
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nezavidnu sudbinu francuskih plaćenika koji su ranije ovog meseca pali pod ruski udar u Harkovu, podelili su i Šveđani. Ruski dronovi su u sredu uveče uspeli da pogode privremenu lokaciju stranaca koji su se nalazili u jednoj od zgrada, rekao je Timur Sirtlanov, član prezidijuma Sveruske organizacije „Oficiri Rusije“, veteran specijalnih snaga i pukovnik u penziji.
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Lazarevu subotu ili Vrbicu, praznik posvećen vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih.
Gostujući u jutarnjem programu televizije Prva, Aleksandar Vulin je kazao da se 2. juna odlučuje o budućnosti Srbije, te da nije reč o lokalnim izborima koji se samo tako zovu. Vulin je kazao da na ovim izborima hoće da slome kičmu Vučiću da bismo se odrekli Republike Srpske, Kosova i Metohije, da bismo priznali da smo genocidan narod i uveli sankcije Rusiji.
Izborna trka u 83 grada i opštine juče je zvanično startovala. Predsednica parlamenta Ana Brnabić raspisala je izbore za odbornike u 66 lokalnih samouprava za 2. jun, dok je to isto za 17 prestoničkih opština učinio predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić.
Bivši slovenački predsednik Borut Pahor, koji bi mogao da nasledi Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, priprema okosnicu nacrta za nastavak razgovora dve strane.
Čini se da sve više vozača u poslednje vreme muči muku sa kružnim tokom, a ako se u sve to još umeša i navigacija nastane pravi haos. Neki ipak ne vode računa o signalizaciji, pa neretko završe u pogrešnom smeru. Jednom vozaču kod Šapca desilo se sve.
U Gornjem Milanovcu danas je pušten u rad zatvoreni bazen, jedini takav objekat u Moravičkom okrugu, u prisustvu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre Gorana Vesića, rukovodstva opštine i velikog broja Milanovčana.
Prelepa scena odigrala se nedavno na Adi Ciganliji kada je jedan mladić, na staromodan i džentlemski način, kleknuo na koleno i zaprosio svoju devojku.
Profesor dr Boris Bratina sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici komentarisao je trenutnu situaciju u južnoj srpskoj pokrajini tokom svog gostovanja u "Info jutru" na Informer TV.
Ivan Bošnjak, stručnjak za regionalnu politiku i Milan Jolović, pukovnik u penziji, bili su gosti "Info jutra" Informer TV gde su govorili o trenutnoj političkoj situaciji u Republici Srpskoj.
Gost "Info jutra" na Informer TV bio je prof. dr Zoran Milosavljević sa Instituta za političke studije. On je komentarisao sramnu Rezoluciju o Srebrenici.
Danas su u crkvi na Novom groblju u Beogradu i kod spomenika na Ravnom gaju u Malom Orašju služeni pomeni žrtvama zločina koji su se prošle godine odigrali u OŠ " Vladislav Ribnikar", na Vračaru, gde je Kosta Kecmanović ubio devet učenika i radnika obezbeđenja, kao i u Malom Orašju i Duboni gde je Uroš Blažić ubio devetoro mladih.
Aleks de Minor će u drugom kolu Mastersu u Madridu pokušati da drugi put uzastopno pobedi Rafaela Nadala, a ako uspe u svojoj nameri biće jedan od retkih igrača koji je Španca pobedio dva puta u jednoj sezoni na šljaci.
Nakon što je krajem 2023. godine ukinuta starosna granica za prijavu za Mis Univerzuma, Alehandra Rodrigez koja ima 60 godina je dobila priliku da se kvalifikuje za ovo čuveno takmičenje.
Nekoliko dana pre nego što je Miloš Obrenović u Takovu sa narodnim prvacima podigao Drugi sprski ustanak, u gružanskom selu Konjuša, Milošev veliki prijatelj i najbliži saradnik, Sima Milosavljević Paštrmac zvani Amidža silno se naljutio...
Grad Beograd uspeo je da obezbedi više od 120 miliona evra za brojne socijalne mere, izjavio je predsednik Privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić.
Miodrag Lazić, ratni hirurg i nekadašnji direktor Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu dobiće svoj dokumentarni film, saopštila je uoči godišnjice njegove smrti niška producentska “Citi grupa”.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.