Ruski "iskander" uništio je vozove sa ukrajinskim trupama u Donbasu, javljaju ruski ratni dopisnici
Na ruskom Telegram kanalu "Operacija Z", koji od početka sukoba u Ukrajini prati dešavanja na frontu, pojavio se snimak udara prokejtila "iskander" a na dva voza sa ukrajinskim vojnicima u pravcu Donjecka.
🇷🇺🇺🇦😁Footage of fire destruction of enemy personnel in the rear area has been published. With the Iskander OTRK missile, our missilemen hit 2 railway trains containing military personnel of the Kyiv regime formations.
Tačni podaci o potencijalnim žrtvama trenutno nisu poznati.
Karakteristike "iskandera"
Krajem 1970-ih godina ruska vojska u sklopu SSSR-a bila je opremljena sa dva glavna raketna sistema: već potpuno zastarelim operativno-taktičkim kompleksom 9K72 „Elbrus“, poznatijim kao balistička raketa „Skad“, i u tom trenutku relativno savremenim raketnim taktičkim kompleksom „Tačka“.
Karakteristika kompleksa „Tačka“ je bila znatno veća autonomija — lansirane rampe nisu zahtevale veliki broj mašina i agregata, koji su bili deo borbene opreme starih raketnih sistema tipa 97K2. Lansirana rampa kompleksa „Tačka“, po dobijanju koordinata cilja, samostalno je nišanila raketu.
Nakon lansiranja, rampa je odmah mogla da napusti mesto sa kog je otvorena vatra. To je postalo moguće zahvaljujući upotrebi kompaktne rakete malih dimenzija na čvrsto gorivo, kao i zbog savremene opreme za navođenje rakete.Postoji jedan minus: „Tačka“ je imala kratak domet (do 70 kilometara u prvim verzijama) i relativno slabu bojevu glavu. Kompleks „Tačka“ bi mogao da nadoknadi malu snagu bojeve glave upotrebom nuklearne bojeve glave, ali ovo bi u potpunosti onemogućilo upotrebu raketa u sukobima manjih razmera.
Dve rakete za dva cilja
Na kraju je odlučeno da se izgradi raketni kompleks, čija bi lansirana rampa mogla da nosi ne samo jednu, već dve rakete. Te rakete je trebalo da budu snažnije po svojim udarnim sposobnostima, i sposobne da reše zadatke ne samo na taktičkom dometu (do 150 km), već i na operativno taktičkoj dubini odbrane protivnika (do 300-500 km).
Ovo je trebalo da garantuje uništenje skoro svih ciljeva, čak i bez upotrebe nuklearnih bojevih glava. Pored toga, ruski naučnici su radili na povećanju efikasnosti kompleksa, ne samo putem smanjenja broja potrebnih pomoćnih mehanizama i agregata, već i upotrebom naprednije opreme za ciljanje raketa i digitalnih sistema za prenos informacija.
U početku je planirano organizovanje akcija sa izviđačkim avionom M-55, koji je trebalo da uoči cilj u dubokom zaleđu protivnika i da dâ ciljne oznake novim raketnim kompleksima „Iskander“, koji su, sa svoje strane, morali odmah da pogode otkrivene ciljeve. Takve mogućnosti je imao kompleks još na početku projektovanja, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih.
Jedan pogodak može da reši sve
Krajem 1990-ih obnovljeni kompleks „Iskander M“ je dobio mogućnost da pored balističkih, primenjuje i krstareće rakete. Štaviše, ovo bi se moglo obaviti jednom lansiranom rampom, što značajno proširuje sferu primene novog višenamenskog sistema.
Na primer, krstareće rakete se mogu upotrebiti protiv brodova ili za nanošenje maksimalno neprimetnog udara, odnosno u uslovima kada upotreba balističkih raketa može biti otkrivena uz pomoć svemirskih sredstava neprijateljske obaveštajne službe.
Ostaje da se doda da u savremenim uslovima, uz odgovarajuću opremu i softver, čak i jedan nišandžija kroz poseban terminal može preko sigurnosnog komunikacionog kanala, posmatrajući cilj, da formira i pošalje lansiranoj rampi naredbu za upotrebu raketa.
Zašto? Na primer da uništi veoma važan cilj, koji se nalazi u pogođenom području raketnog sistema. Jedan tako visoko precizni udar može da odluči ishod čitave operacije ili čak rata. I naravno, takve impresivne nenuklearne sposobnosti „Iskandera M“ su više nego aktualne u situaciji kada strateškim nuklearnim snagama preti, recimo, upravo raspoređeni sistem protivraketne odbrane ili nosač aviona koji bi se neočekivano pojavio blizu obala Rusije. Na taj način, nenuklearni sistem postaje sredstvo strateškog odvraćanja.
Nezavidnu sudbinu francuskih plaćenika koji su ranije ovog meseca pali pod ruski udar u Harkovu, podelili su i Šveđani. Ruski dronovi su u sredu uveče uspeli da pogode privremenu lokaciju stranaca koji su se nalazili u jednoj od zgrada, rekao je Timur Sirtlanov, član prezidijuma Sveruske organizacije „Oficiri Rusije“, veteran specijalnih snaga i pukovnik u penziji.
Oružane snage Ruske Federacije su od početka godine ostvarile niz taktičkih uspeha i napredovali na gotovo svim pravcima, od Zaporoške do Harkovske oblasti. Kako prenose "RIA Novosti", pomeranje na Harkovskom delu fronta zabeležio je i nemački novinar "Bilda", Julijan Repke.
Treći svetski rat dolazi, a Britanija će se verovatno u roku od pet godina boriti u višestranom sukobu protiv Rusije, Irana, Kine i Severne Koreje. Edvard Lukas, britanski novinar, stručnjak na polju bezbednosti i autor nekoliko knjiga, podigao je "radnu temperaturu" u Velikoj Britaniji svojim autorskim tekstom u tabloidu "Dejli mejl".
Zapadne zemlje odlažu i teško da će poslati Kijevu borbene avione F-16, jer ne veruju u uspeh Ukrajine u konfrontaciji protiv Rusije, a takođe ne žele da uzalud troše vojne resurse, izjavio je u intervjuu Sputnjiku Skot Riter, bivši obaveštajac američkog marinskog korpusa i vojni analitičar.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov predložio je stvaranje međunarodne radne grupe na nivou ministara odbrane i savetnika za nacionalnu bezbednost kako bi zajednički razradili mehanizam za povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine.
Laži medija o „umešanosti“ Moskve u blokadu na granici Poljske i Ukrajine mogu se smatrati poklonom za Rusiju, piše član Evropskog parlamenta Rišard Čarnecki u članku za Do Rzeczi.
Ako Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima, nateraće Ukrajince da okončaju rat ili će im uskratiti svu pomoć, što će izazvati egzistencijalnu krizu za NATO i EU, smatra šef organizacije za procenu rizika "Evroazijska grupa" Ijan Bremer.
Za razliku od Oružanih snaga Ukrajine, ruska vojska je masovno opremljena noćnim dronovima, rekao je bivši zamenik ministra za privremeno okupirane teritorije i interno raseljena lica Ukrajine Georgij Tuka u intervjuu za Jutjub kanal Nevsroom.
Ruska protivvazdušna odbrana oborila je čak 146 ukrajinskih bespilotnih letelica koje su tokom noći između 13. i 14. oktobra pokušale da napadnu Moskvu, saopštio je gradonačelnik prestonice Sergej Sobjanjin.
Ruski predsednik Vladimir Putin neće se vratiti za pregovarački sto dok Rusija ne preuzme kontrolu nad preostalih 11 odsto Donbasa, tvrdi izvor blizak Kremlju za Rojters.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da ruski predsednik Vladimir Putin više želi mirovni sporazum o Ukrajini nego Volodimir Zelenski, poručivši da Kijev mora da pređe sa priče o miru na konkretne pregovore sa Moskvom.
Američki predsednik Donald Tramp odbacio je tvrdnje da Rusija i Kina pružaju pomoć Iranu u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama, poručivši da Moskva i Peking imaju previše toga da izgube i da bi Vašington veoma brzo saznao za njihovu eventualnu umešanost.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa zbog dogovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o isporukama dizela, poručivši da upravo Ukrajina svojim napadima određuje da li će ruske rafinerije raditi.
Rusija neće imati nikakvih problema sa prodajom dizel goriva na svetskom tržištu, jer je zbog globalne energetske krize potražnja za naftnim derivatima ogromna, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Dve nemačke opozicione stranke, Alternativa za Nemačku (AfD) i Savez BSW, pokrenule su zajedničku inicijativu za ukidanje sankcija Rusiji i obustavljanje finansijske pomoći Ukrajini, nakon što je američki predsednik Donald Tramp postigao dogovor sa Vladimirom Putinom o isporukama ruskog dizela.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da su reči Donalda Trampa o neophodnosti smene Volodimira Zelenskog izazvale potpunu pometnju u Kijevu, ali da neće imati ozbiljnije posledice po dalji tok rata.
Rusija bi od prodaje dizel goriva, dogovorene između Vladimira Putina i Donalda Trampa, mogla da ostvari prihod od čak 6,7 milijardi dolara, odnosno približno šest milijardi evra, ukoliko uspe da isporuči svih najavljenih 4,8 miliona tona, izračunao je nemački Bild.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nezavidnu sudbinu francuskih plaćenika koji su ranije ovog meseca pali pod ruski udar u Harkovu, podelili su i Šveđani. Ruski dronovi su u sredu uveče uspeli da pogode privremenu lokaciju stranaca koji su se nalazili u jednoj od zgrada, rekao je Timur Sirtlanov, član prezidijuma Sveruske organizacije „Oficiri Rusije“, veteran specijalnih snaga i pukovnik u penziji.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", Aleksandar Vučić u jučerašnjem gostovanju na B92 izneo je dramatično i brutalno razotkrivanje opasnih veza između takozvane "studentske liste" i zločinačkog režima u Prištini.
Aleksandar Vučić, nosilac liste Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" obratio se građanima iz Beograda na vodi, podno Kule Beograd sa važnom i snažnom porukom.
Ratna zastava koju su građani Tulona poklonili srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu predata je muzeju na Zejtinliku, srpskom vojničkom groblju u Solunu.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski potpisala je u Boljevcu, sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, četiri ugovora za rekonstrukciju ratnih memorijala u Vranju, Blacu, Vlasotincu i Boljevcu, u ukupnoj vrednosti od 5,7 miliona dinara.
Ljubitelji pečuraka i udruženja gljivara širom Srbije tokom oktobra organizuju izložbe sa sveže ubranim plodovima, a neretko se mogu videti izuzetni primerci!
Suđenje za otmicu i brutalno razbojništvo "zemunskog klana" iz 1997. godine, koje je prethodilo tragičnoj smrti Novaka Stevanića (22), ponovo je odloženo za 30. oktobar. Dok se čeka pravda za mladog Novaka, odbrana je kao razlog za nepripremljenost navela i to da je braniocu bilo "hladno u hodniku", dok je postupak ponovo ostao bez epiloga. Ipak, ovo nije jedini slučaj u kojem su sudski postupci pomerani zbog nesvakidašnjih okolnosti, a neki od razloga zaista zvuče neverovatno.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije uhapsili su M. T. (51), državljanina Srbije i Crne Gore, za kojim je NCB Interpol Podgorica raspisao crvenu međunarodnu poternicu.
Tokom protekla 24 sata u Centru za hitnu pomoć Vojnomedicinske akademije pregledano je više stotina pacijenata, a zabeležene su teške povrede na radu, u saobraćaju i tučama, izjavio je glavni dežurni grupe Internih klinika VMA, pukovnik prof. dr Predrag Đurić.
U tuči koja se protekle noći dogodila u 20.36 sati u Ulici Vojvode Stepe na Voždovcu teško je povređen muškarac (27), koji je prevezen na VMA, saopšteno je danas u službi Hitne pomoći.
Ako tražite psa koji će budno motriti na dvorište, reagovati na nepoznate posetioce i istovremeno biti veran prijatelj ukućanima, nemački ovčar mogao bi da bude pravi izbor.
Pevačica Lepa Brena posetila je Majami sa sinom Viktorom, a njihova fotografija na istom mestu gde su se slikali i pre nekoliko godina, raznežila je javnost.
Vesna Zmijanac sumirala je utiske nakon tri rasprodate Beogradske arene, a dotakla se i svog privatnog života, novog udvarača, kao i dešavanja na estradnoj sceni.
Voditeljka Ana Radulović sinoć je bila gost kod Ognjena Amidžića i tom prilikom je govorila o sudskom sporu koji vodi sa rijaliti učesnikom Ivanom Marinkovićem.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.