Dok podrška NATO-vom proki ratu protiv Rusije u Ukrajini pokazuje znake kolapsa, histerična antiruska retorika se ubrzava do tačke odbrojavanja do sveopšteg rata. Godina 2024, koja je jedva izašla iz kolevke, već je prinuđena da se nosi sa nepromišljenim predviđanjima o neizbežnom sukobu između NATO i Rusije, u nečemu što bi bilo ništa manje od izbijanja Trećeg svetskog rata.
Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi da Moskva postane vojna pretnja na istočnom krilu NATO-a, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za Tajms. Naše obaveštajne službe procenjuju da će to biti tri do pet godina, a to umnogome zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i održati svoju poziciju prema Ukrajini", rekao je Kalas.
Nemački savet za spoljne poslove, ukazujući na „imperijalne ambicije" Rusije, objavio je izveštaj u kojem se kaže da će Kremlju „možda trebati samo šest do deset godina da obnovi svoje oružane snage".
Svako ko sumnja u želju Rusije da okonča neprijateljstva treba samo da se osvrne na pregovore 2022. u Istanbulu, gde je kijevska delegacija navodno bila na ivici prihvatanja mira samo nekoliko nedelja nakon sveopšteg sukoba sa Moskvom. Međutim, te napore je navodno osujetio tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je primao naređenja za marš od nikog drugog do hegemona preko bare, Vašingtona.
U maju 2022, onlajn publikacija Ukrainska pravda izvestila je o Džonsonovoj ulozi u uništavanju nade u mir. Kako prenose mediji, britanski premijer je u Kijev stigao sa „dve jednostavne poruke" da je Vladimir Putin „ratni zločinac" sa kojim ne treba pregovarati i da čak i ako je Kijev spreman da potpiše sporazum sa Moskvom, Zapad je ne. Drugim rečima, Zapad je taj koji želi nastavak rata između Moskve i Kijeva, a ne Rusija.
Gore navedene prognoze ne nastaju u vakuumu. Kao što je već pomenuto, SAD strmoglavo idu ka važnim predsedničkim izborima, koji će u velikoj meri odrediti buduću putanju sukoba u Ukrajini. Kao što svedoče stalne pravne blokade koje se postavljaju na Trampov put, demokrate nemaju nameru da se odreknu vlasti sa toliko ratnog plena u pitanju. Zbog toga će meseci koji prethode američkim predsedničkim izborima biti ispunjeni svim vrstama agresivnog držanja protiv Rusije, sa ciljem da se ubedi javnost da će zapadnu Evropu izvršiti invazija ruskih snaga.
Pored apsurdnih projekcija neposredne ruske invazije, zemlje članice NATO povećavaju faktor straha izvodeći svoje najveće vojne vežbe u poslednjih deset godina - na granici Ukrajine sa Nemačkom i Poljskom.
Nazvane „Steadfast Defender 2024", ratne igre će ugostiti oko 90.000 vojnika iz sve 31 države članice - kao i iz Švedske. Poslednje vojne vežbe koje su odgovarale predstojećoj vežbi održane su 1988. godine, na vrhuncu Hladnog rata, kada se 125.000 zapadnih vojnika okupilo na igrama „Reforger" koje su predvodile SAD.
„Vežba Steadfast Defender 2024 biće najveća vežba NATO-a u poslednjih nekoliko decenija, u kojoj će učestvovati otprilike 90.000 snaga iz svih 31 saveznika i našeg dobrog partnera Švedske", rekao je vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu Kristofer Kavoli iz vojnog bloka predvođenog SAD tokom brifinga za novinare, dodajući da bi vežbe simulirale „scenario sukoba u nastajanju protiv gotovo ravnopravnog protivnika".
Podrazumeva se da se ove masovne ratne igre odvijaju u veoma nesigurnom trenutku u obračunu između Rusije i Ukrajine, u kojem prva lako pobeđuje. U slučaju da stvari nastave da se pogoršavaju kao što su bile za Kijev, postoji mogućnost da će „Stalni branilac" biti iskorišćen kao trik za NATO snage da uđu i zauzmu Zapadnu Ukrajinu. Ova ideja je nedavno postala popularna među vojnim stručnjacima.
Pored mogućnosti posredničkih vojnih dejstava protiv Rusije, Moskva može da očekuje niz 'uboda' favorita NATO-a, a ne samo baltičkih država.
Na primer, letonski parlament je 2022. godine usvojio zakon kojim se od svih građana Rusije zahteva da do 1. septembra 2023. dokažu svoje znanje letonskog jezika ili će se suočiti sa deportacijom. Prošle nedelje, Riga je potvrdila planove da deportuje 985 Rusa zbog pada ili pada na jezičkom ispitu. Nepotrebno je reći da je ova najava podigla obrve u Moskvi, a ne samo u ruskom lideru, koji je ukazao na paralele između onoga što se sada dešava u Letoniji i onoga što se dogodilo u Donbasu.
- Godine 2014. došlo je do državnog udara i proglašenja Rusa u Ukrajini kao netitularne nacije. Usledio je čitav niz drugih odluka koje su se poništile i zapravo dovele do onoga što se sada dešava u Letoniji i drugim baltičkim republikama kada se Rusi jednostavno bacaju preko granice", rekao je Putin.
Poruka je jasna: 2024. neće biti laka vožnja. Zapadni vojni blok će učiniti sve što je u njegovoj moći - slično kao što je Barak Obama učinio kada je napustio funkciju 2016. godine, izbacivši Ruse iz njihovih domova u novogodišnjoj noći - da odnosi između Zapada i Rusije budu što lošiji.
Zatim, u slučaju da Tramp osvoji još četiri godine u Beloj kući, politička situacija će biti toliko zbrkana da će šanse da Tramp pomogne mirovnom procesu biti dramatično smanjene, a zainteresovane strane će moći da nastave da profitiraju od rat. Dakle, Moskva će morati da izdrži praćke i strele tokom cele 2024. i da se nada da će neki razum i zdrav razum prevladati nad geopolitičkim pejzažom u slučaju Trampove pobede.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Zemlje EU planiraju da ove godine izvoje najmanje 21 milijardu evra za vojnu pomoć Ukrajini, dok je u prve dve godine ta pomoć iznosila 28 milijardi evra, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Izviđačke letelice iz Velike Britanije, Italije i SAD letele su u blizini Krima, dva sata pre današnjeg napada na ovo poluostrvo, prenosi TASS pozivajući se na podatke sa portala "Flajt radar".
Rusija bi mogla pregovorima da okonča sukob u Ukrajini što je pre moguće, što je potvrdio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ali SAD ne dozvoljavaju da se to dogodi, rekao je bivši američki vojni obaveštajac i inspektor UN za oružje u Iraku Skot Riter.
Evropa i Sjedinjene Američke Države pomoću konflikta u Ukrajini žele krah Rusije kako bi preuzele njene prirodne resurse, izjavio je bivši agent CIA Lari Džonson u intervjuu za Jutjub kanal „Dialog vorks“.
Početak sukoba u Ukrajini je samit NATO-a u Bukureštu koji je održan 4. aprila 2008. godine, napisao je bivši predsednik Češke Vaclav Klaus na svom sajtu.
Strah ukrajinskog rukovodstva od poraza podstiče ga na sve rizičnije odluke, uključujući napade na objekte unutar Rusije, što može izazvati žestok odgovor Moskve i direktnu umešanost NATO u sukob, piše američki analitičar Ijan Bremer u članku za „Tajm“.
Politički analitičar Jurij Barančik ocenio je da najnovije vojne vežbe Litvanije, Poljske i Francuske u zoni Suvalskog koridora nisu obična demonstracija savezničke koordinacije, već signal da NATO razrađuje scenarije za moguću krizu oko Kalinjingradske oblasti.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško izjavio je da se zemlje NATO i Evropske unije, prema proceni Moskve, zaista pripremaju za vojni sukob sa Rusijom „negde na prelazu u 2030. godinu“, a kao glavni cilj Zapada označio je pokušaj da se Rusiji nanese strateški poraz.
Šef Pentagona Pit Hegset najavio je stvaranje „NATO 3.0“, nove verzije Severnoatlantske alijanse koja se vraća tvrdoj vojnoj sili, odvraćanju i logici Hladnog rata.
NATO procenjuje da je Rusija u ratu protiv Ukrajine do sada izgubila više od 1.4 miliona vojnika, ali u Severnoatlantskom savezu veruju da Moskva uprkos enormnim gubicima i dalje ne odustaje od svojih prvobitnih ciljeva.
Bivši analitičar CIA za Rusiju Džordž Bib upozorio je da ukrajinsko-evropske provokacije protiv Rusije mogu da dovedu Sjedinjene Američke Države pred najopasniji mogući izbor: ulazak u rat sa Rusijom, koji bi mogao da preraste u nuklearni sukob, ili odbijanje primene člana 5 i urušavanje NATO-a iznutra.
Litvanija, Poljska i Francuska od 16. do 26. juna izvešće vojne manevre u zoni Suvalkskog koridora, uskog pojasa zemlje između Belorusije i ruske Kalinjingradske oblasti, koji se godinama smatra jednom od najzapaljivijih tačaka Evrope.
Izjava glavnokomandujućeg savezničkim snagama NATO-a u Evropi Aleksusa Grinkeviča da Rusija ne želi sukob sa Alijansom izazvala je burnu reakciju u Francuskoj, gde je lider stranke Patriote Florijan Filipo poručio da se time srušio čitav narativ o „ruskoj pretnji“ Zapadu.
Švedski Odbor za odbranu upozorio je u novom izveštaju da bi vojni sukob Rusije i NATO-a mogao da počne „relativno uskoro“, ukoliko Moskva proceni da su politički uslovi za takav potez povoljni.
Dok je pažnja evropske javnosti usmerena na druge krize, Rusija uz granice severne Evrope i Baltika ubrzano gomila vojsku, širi baze i premešta tehniku, što u NATO-u sve otvorenije tumače kao pripremu za najgori scenario.
Iran je, prema oceni norveškog politikologa Glena Dizena, pokazao Moskvi model koji bi Rusija mogla da primeni prema NATO-u i baltičkim državama: ne čekati udar u pasivnoj poziciji, već unapred staviti do znanja da će svaki napad izazvati brz i proporcionalan odgovor.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Svečano je otvoren deo autoputa od Adrana kod Kraljeva do Preljine kod Čačka, na Moravskom koridoru, a prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se autobusom vozio novom deonicom zajedno sa predstavnicima vlade i izvođačima radova.
Beograđani i gosti prestonice koji će prisustvovati skupu 27. juna u Beogradu imaju priliku da uživaju u raskošnom svetlećem programu i sinhronizovanim dronovima uoči skupa "Srbija jedna porodica".
Hrvatima i njihovim medijima mržnja prema Srbiji i svima koji je predstavljaju ušla je u terminalnu fazu, pa sad u svemu vide "bizarnosti" i "nadrealnosti".
Predsednik Vučić otvorio je novu deonicu Moravskog koridora, ističući da je Srbija izgradila više auto-puteva nego u prethodnim decenijama, a onda rekao nešto što je izazvalo potpuno oduševljenje.
U selu Oplanić održano je veselje u znak podrške politici Srpske napredne stranke, narodske volje i borbe za državu Srbiju, a bio je prisutan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Muzičar i putnik iz Danske Frederik Kornelius posetio je Srbiju, a Niš ga je toliko oduševio, da mu je dao titulu najboljeg grada u Srbiji i jednim od najneverovatnijih na Balkanu.
Papir na koji mnogi vozači zaboravljaju, a zakonska je obaveza imati ga u automobilu jeste Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Ukoliko se ispostavi da ga ne posedujete, platićete kaznu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Očekuje se da ovog leta brojni turisti iz Srbije i sveta otputuju u Rim, a zbog primene EES sistema predviđa se totalni kolaps na aerodromima u prestonici Italije.
Policija u Novom Pazaru, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, uhapsila je M. D. (36) iz Novog Pazara i M. S. (55), državljanina Turske, zbog sumnje da su izvršili krivična dela teška dela protiv opšte sigurnosti i falsifikovanje isprave.
Policija u Beogradu, po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila je K. B. (34) iz Niša, zbog sumnje da je od 12. maja do 17. juna izvršio više krivičnih dela teška krađa i krađa na području opštine Savski venac.
Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Srbije Milan Pekić izjavio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga i krijumčarenja droga, da je u Srbiji za prvih pet meseci 2026. godine zaplenjeno 7 tona narkotika.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Šampita sa čokoladnom glazurom pravo je zadovoljstvo za ljubitelje domaćih kolača. Spoj mekane kore, laganog šnea i bogate čokolade osvaja već na prvi zalogaj.
Kabl za punjenje telefona često se menja, ali problem nije uvek njegov kvalitet. Vrlo često upravo nepravilno korišćenje znatno skraćuje njegov vek trajanja.
Stručnjaci objašnjavaju da vremenske prilike i količina dnevne svetlosti mogu značajno da utiču na hormonski sistem, što se odražava na funkcionisanje celog organizma.
Godinama je među ljubiteljima pasa vladalo mišljenje da je border koli najinteligentnija rasa na svetu. Međutim, najnovija naučna istraživanja pokazala su da se na vrhu liste sada nalazi druga rasa, Malinoa.
Naš paparaco uhvatio je Jevrema Kosnića, muža manekenke Danijele Dimitrovske, sa društvom u kafani, a on se nije odvajao od zgodne brinete, te ju je ispratio čak i do WC-a!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.