Dok podrška NATO-vom proki ratu protiv Rusije u Ukrajini pokazuje znake kolapsa, histerična antiruska retorika se ubrzava do tačke odbrojavanja do sveopšteg rata. Godina 2024, koja je jedva izašla iz kolevke, već je prinuđena da se nosi sa nepromišljenim predviđanjima o neizbežnom sukobu između NATO i Rusije, u nečemu što bi bilo ništa manje od izbijanja Trećeg svetskog rata.
Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi da Moskva postane vojna pretnja na istočnom krilu NATO-a, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za Tajms. Naše obaveštajne službe procenjuju da će to biti tri do pet godina, a to umnogome zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i održati svoju poziciju prema Ukrajini", rekao je Kalas.
Nemački savet za spoljne poslove, ukazujući na „imperijalne ambicije" Rusije, objavio je izveštaj u kojem se kaže da će Kremlju „možda trebati samo šest do deset godina da obnovi svoje oružane snage".
Svako ko sumnja u želju Rusije da okonča neprijateljstva treba samo da se osvrne na pregovore 2022. u Istanbulu, gde je kijevska delegacija navodno bila na ivici prihvatanja mira samo nekoliko nedelja nakon sveopšteg sukoba sa Moskvom. Međutim, te napore je navodno osujetio tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je primao naređenja za marš od nikog drugog do hegemona preko bare, Vašingtona.
U maju 2022, onlajn publikacija Ukrainska pravda izvestila je o Džonsonovoj ulozi u uništavanju nade u mir. Kako prenose mediji, britanski premijer je u Kijev stigao sa „dve jednostavne poruke" da je Vladimir Putin „ratni zločinac" sa kojim ne treba pregovarati i da čak i ako je Kijev spreman da potpiše sporazum sa Moskvom, Zapad je ne. Drugim rečima, Zapad je taj koji želi nastavak rata između Moskve i Kijeva, a ne Rusija.
Gore navedene prognoze ne nastaju u vakuumu. Kao što je već pomenuto, SAD strmoglavo idu ka važnim predsedničkim izborima, koji će u velikoj meri odrediti buduću putanju sukoba u Ukrajini. Kao što svedoče stalne pravne blokade koje se postavljaju na Trampov put, demokrate nemaju nameru da se odreknu vlasti sa toliko ratnog plena u pitanju. Zbog toga će meseci koji prethode američkim predsedničkim izborima biti ispunjeni svim vrstama agresivnog držanja protiv Rusije, sa ciljem da se ubedi javnost da će zapadnu Evropu izvršiti invazija ruskih snaga.
Pored apsurdnih projekcija neposredne ruske invazije, zemlje članice NATO povećavaju faktor straha izvodeći svoje najveće vojne vežbe u poslednjih deset godina - na granici Ukrajine sa Nemačkom i Poljskom.
Nazvane „Steadfast Defender 2024", ratne igre će ugostiti oko 90.000 vojnika iz sve 31 države članice - kao i iz Švedske. Poslednje vojne vežbe koje su odgovarale predstojećoj vežbi održane su 1988. godine, na vrhuncu Hladnog rata, kada se 125.000 zapadnih vojnika okupilo na igrama „Reforger" koje su predvodile SAD.
„Vežba Steadfast Defender 2024 biće najveća vežba NATO-a u poslednjih nekoliko decenija, u kojoj će učestvovati otprilike 90.000 snaga iz svih 31 saveznika i našeg dobrog partnera Švedske", rekao je vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu Kristofer Kavoli iz vojnog bloka predvođenog SAD tokom brifinga za novinare, dodajući da bi vežbe simulirale „scenario sukoba u nastajanju protiv gotovo ravnopravnog protivnika".
Podrazumeva se da se ove masovne ratne igre odvijaju u veoma nesigurnom trenutku u obračunu između Rusije i Ukrajine, u kojem prva lako pobeđuje. U slučaju da stvari nastave da se pogoršavaju kao što su bile za Kijev, postoji mogućnost da će „Stalni branilac" biti iskorišćen kao trik za NATO snage da uđu i zauzmu Zapadnu Ukrajinu. Ova ideja je nedavno postala popularna među vojnim stručnjacima.
Pored mogućnosti posredničkih vojnih dejstava protiv Rusije, Moskva može da očekuje niz 'uboda' favorita NATO-a, a ne samo baltičkih država.
Na primer, letonski parlament je 2022. godine usvojio zakon kojim se od svih građana Rusije zahteva da do 1. septembra 2023. dokažu svoje znanje letonskog jezika ili će se suočiti sa deportacijom. Prošle nedelje, Riga je potvrdila planove da deportuje 985 Rusa zbog pada ili pada na jezičkom ispitu. Nepotrebno je reći da je ova najava podigla obrve u Moskvi, a ne samo u ruskom lideru, koji je ukazao na paralele između onoga što se sada dešava u Letoniji i onoga što se dogodilo u Donbasu.
- Godine 2014. došlo je do državnog udara i proglašenja Rusa u Ukrajini kao netitularne nacije. Usledio je čitav niz drugih odluka koje su se poništile i zapravo dovele do onoga što se sada dešava u Letoniji i drugim baltičkim republikama kada se Rusi jednostavno bacaju preko granice", rekao je Putin.
Poruka je jasna: 2024. neće biti laka vožnja. Zapadni vojni blok će učiniti sve što je u njegovoj moći - slično kao što je Barak Obama učinio kada je napustio funkciju 2016. godine, izbacivši Ruse iz njihovih domova u novogodišnjoj noći - da odnosi između Zapada i Rusije budu što lošiji.
Zatim, u slučaju da Tramp osvoji još četiri godine u Beloj kući, politička situacija će biti toliko zbrkana da će šanse da Tramp pomogne mirovnom procesu biti dramatično smanjene, a zainteresovane strane će moći da nastave da profitiraju od rat. Dakle, Moskva će morati da izdrži praćke i strele tokom cele 2024. i da se nada da će neki razum i zdrav razum prevladati nad geopolitičkim pejzažom u slučaju Trampove pobede.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Zemlje EU planiraju da ove godine izvoje najmanje 21 milijardu evra za vojnu pomoć Ukrajini, dok je u prve dve godine ta pomoć iznosila 28 milijardi evra, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Izviđačke letelice iz Velike Britanije, Italije i SAD letele su u blizini Krima, dva sata pre današnjeg napada na ovo poluostrvo, prenosi TASS pozivajući se na podatke sa portala "Flajt radar".
Rusija bi mogla pregovorima da okonča sukob u Ukrajini što je pre moguće, što je potvrdio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ali SAD ne dozvoljavaju da se to dogodi, rekao je bivši američki vojni obaveštajac i inspektor UN za oružje u Iraku Skot Riter.
Evropa i Sjedinjene Američke Države pomoću konflikta u Ukrajini žele krah Rusije kako bi preuzele njene prirodne resurse, izjavio je bivši agent CIA Lari Džonson u intervjuu za Jutjub kanal „Dialog vorks“.
Početak sukoba u Ukrajini je samit NATO-a u Bukureštu koji je održan 4. aprila 2008. godine, napisao je bivši predsednik Češke Vaclav Klaus na svom sajtu.
Strah ukrajinskog rukovodstva od poraza podstiče ga na sve rizičnije odluke, uključujući napade na objekte unutar Rusije, što može izazvati žestok odgovor Moskve i direktnu umešanost NATO u sukob, piše američki analitičar Ijan Bremer u članku za „Tajm“.
Iran je, prema oceni norveškog politikologa Glena Dizena, pokazao Moskvi model koji bi Rusija mogla da primeni prema NATO-u i baltičkim državama: ne čekati udar u pasivnoj poziciji, već unapred staviti do znanja da će svaki napad izazvati brz i proporcionalan odgovor.
Pozivi da NATO pokaže spremnost za napad na Kalinjingradsku oblast Rusije neodgovorni su i ne smeju se izgovarati olako, poručio je hrvatski predsednik Zoran Milanović, kritikujući izjavu litvanskog ministra spoljnih poslova Kestutisa Budrisa.
Ruske snage pogodile su zgradu SBU u Nikolajevu u trenutku kada je, prema tvrdnjama proruskog podzemlja i pojedinih vojnih analitičara, u tom objektu održavan zatvoreni sastanak sa stranim savetnicima i predstavnicima NATO-a.
Letonija bi mogla da se nađe u veoma opasnoj poziciji ukoliko se potvrde navodi ruske Spoljne obaveštajne službe da Ukrajina priprema napade na Rusiju sa teritorije baltičkih država, upozorio je bivši analitičar CIA Rejmond Makgovern.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici sve su uvereniji da ruska ofanziva gubi snagu, nakon što je Kijev uspeo da stabilizuje liniju fronta i zaustavi očekivani prolećni nalet Moskve, piše Blumberg.
NATO bi trebalo da pomogne Ukrajini da svoje napade dronovima usmerava „u pravom pravcu“, izjavio je švedski premijer Ulf Kristerson, nakon serije incidenata u kojima su ukrajinske ili sumnjive ukrajinske bespilotne letelice ulazile u vazdušni prostor članica Alijanse.
Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da napadne evropske članice NATO-a, već računa da će se politička slika u Evropi promeniti iznutra, ocenio je bivši analitičar CIA Rej Mekgavern u emisiji RT-a „Efekat Sančeza“.
Najbrži način da Rusija pokuša da završi rat u Ukrajini nije slanje novih velikih snaga na front, već mnogo šira upotreba vazdušnih i raketnih udara, ocenio je bivši analitičar CIA za Rusiju Džordž Bib.
Kijev, prema tvrdnjama ruske Spoljne obaveštajne službe, priprema novu fazu napada na pozadinske regione Rusije, ali ovog puta ne samo preko vazdušnih koridora baltičkih zemalja, već direktno sa teritorije Letonije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Hrvatski premijer Andrej Plenković ispostavio je ultimatum Crnoj Gori na njenom putu u Evropsku uniju čime je Podgorici srušio Sneška i euforiju koja vlada u montenegrinskim medijma.
Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević ocenio je da su državljani Srbije koji su sa čarter leta vraćeni iz Tivta za Beograd doživeli neprimeren tretman, te da bi njihov doček bio drugačiji da su nosili politički podobne poruke.
Urednik dnevnog lista "Vijesti" i nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović ocenio je da su odnosi Crne Gore i Srbije u poslednjih mesec dana ozbiljno narušeni, te da su dešavanja uoči Samita EU - Zapadni Balkan, uključujući slučaj zadržavanja u Tivtu i vraćanja čarter leta iz Beograda, posledica šire političke operacije čiji je cilj bio prikrivanje neuspeha SNS vlasti u Srbiji na polju EU integracija.
Bivši višestruki predsednik i premijer Crne Gore i počasni predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović ocenio je da su dešavanja uoči Samita EU - Zapadni Balkan, vezana za zadržavanje u Tivtu i vraćanje čarter leta iz Beograda, posledica "neodgovorne politike koja koja ne vodi računa o dobrosusedskim odnosima niti o zajedničkom evropskom putu regiona".
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević obišao je danas selo Kolut kod Sombora, gde je razgovarao sa građanima i poručio da su upravo građani Srbije pokazali odgovornost i sačuvali stabilnost države u prethodnom periodu punom izazova.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
U prethodnoj epizodi Informerove emisije “Na merama” otkrili smo koga to traži novinar blokader Mladen Savatović, čime se zanima političar u pokušaju Đorđe Stanković, gde se skriva najbolji drugar rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović, kako se opušta propali aktivista Petar Đurić…
Prvi put se objavljuju pisma igumana Jefrema iz atinskog zatvora, gde je 2011. bio pritvoren zbog spora oko zemljišta pre nego što je potpuno oslobođen.
Samo obična voda često nije dovoljna za pravu rehidrataciju organizma jer joj fale ključni minerali, a nutricionistkinja Jovana Srejić otkriva recept za savršen domaći napitak.
Sitno se odbrojava do početka berbe malina, a voćari u Arilju već sad u malinjacima imaju pune ruke posla. Kako kažu očekuje se rod sličan, ili nešto bolji od prošlogodišnjeg.
Policija je uhapsila crnogorskog državljanina R. C. (42), za kojim je NCB Interpola Podgorica raspisao međunarodnu poternicu radi izdržavanja kazne zatvora u trajanju od šest meseci zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.
U Splitskoj ulici u Mostaru sinoć se dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je oštećen veći broj parkiranih vozila i saobraćajnih znakova, a prema nezvaničnim informacijama vozač je bio pod dejstvom alkohola.
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
Sredina juna donosi značajne finansijske promene za Bikove, Device i Ribe, a 15. jun se izdvaja kao datum kada bi moglo doći do olakšanja u vezi sa novcem i dugovima.
Britanska manekenka Peni Lejn privukla je veliku pažnju na reviji kupaćih kostima u Majamiju, gde je na pisti predstavila dva različita i veoma efektna izdanja.
Bivša stjuardesa Barbara Bačilijeri, koja je godinama radila u kabinskom osoblju, upozorila je na najčešće greške koje putnici prave tokom spavanja u avionu i objasnila zašto neke navike mogu biti nehigijenske, neprijatne, pa čak i opasne.
Kompanija Meta počela je širom sveta da uvodi novu pretplatničku uslugu za Instagram, čime određene funkcije po prvi put postaju dostupne isključivo korisnicima koji plaćaju mesečnu članarinu.
Bivša rijaliti učesnica Kristina Spalević ne planira da se pomiri sa bivšim partnerom Kristijanom Golubovićem, ali je sada priznala da emocije prema njemu nisu nestale.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar