Dok podrška NATO-vom proki ratu protiv Rusije u Ukrajini pokazuje znake kolapsa, histerična antiruska retorika se ubrzava do tačke odbrojavanja do sveopšteg rata. Godina 2024, koja je jedva izašla iz kolevke, već je prinuđena da se nosi sa nepromišljenim predviđanjima o neizbežnom sukobu između NATO i Rusije, u nečemu što bi bilo ništa manje od izbijanja Trećeg svetskog rata.
Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi da Moskva postane vojna pretnja na istočnom krilu NATO-a, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za Tajms. Naše obaveštajne službe procenjuju da će to biti tri do pet godina, a to umnogome zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i održati svoju poziciju prema Ukrajini", rekao je Kalas.
Nemački savet za spoljne poslove, ukazujući na „imperijalne ambicije" Rusije, objavio je izveštaj u kojem se kaže da će Kremlju „možda trebati samo šest do deset godina da obnovi svoje oružane snage".
Svako ko sumnja u želju Rusije da okonča neprijateljstva treba samo da se osvrne na pregovore 2022. u Istanbulu, gde je kijevska delegacija navodno bila na ivici prihvatanja mira samo nekoliko nedelja nakon sveopšteg sukoba sa Moskvom. Međutim, te napore je navodno osujetio tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je primao naređenja za marš od nikog drugog do hegemona preko bare, Vašingtona.
U maju 2022, onlajn publikacija Ukrainska pravda izvestila je o Džonsonovoj ulozi u uništavanju nade u mir. Kako prenose mediji, britanski premijer je u Kijev stigao sa „dve jednostavne poruke" da je Vladimir Putin „ratni zločinac" sa kojim ne treba pregovarati i da čak i ako je Kijev spreman da potpiše sporazum sa Moskvom, Zapad je ne. Drugim rečima, Zapad je taj koji želi nastavak rata između Moskve i Kijeva, a ne Rusija.
Gore navedene prognoze ne nastaju u vakuumu. Kao što je već pomenuto, SAD strmoglavo idu ka važnim predsedničkim izborima, koji će u velikoj meri odrediti buduću putanju sukoba u Ukrajini. Kao što svedoče stalne pravne blokade koje se postavljaju na Trampov put, demokrate nemaju nameru da se odreknu vlasti sa toliko ratnog plena u pitanju. Zbog toga će meseci koji prethode američkim predsedničkim izborima biti ispunjeni svim vrstama agresivnog držanja protiv Rusije, sa ciljem da se ubedi javnost da će zapadnu Evropu izvršiti invazija ruskih snaga.
Pored apsurdnih projekcija neposredne ruske invazije, zemlje članice NATO povećavaju faktor straha izvodeći svoje najveće vojne vežbe u poslednjih deset godina - na granici Ukrajine sa Nemačkom i Poljskom.
Nazvane „Steadfast Defender 2024", ratne igre će ugostiti oko 90.000 vojnika iz sve 31 države članice - kao i iz Švedske. Poslednje vojne vežbe koje su odgovarale predstojećoj vežbi održane su 1988. godine, na vrhuncu Hladnog rata, kada se 125.000 zapadnih vojnika okupilo na igrama „Reforger" koje su predvodile SAD.
„Vežba Steadfast Defender 2024 biće najveća vežba NATO-a u poslednjih nekoliko decenija, u kojoj će učestvovati otprilike 90.000 snaga iz svih 31 saveznika i našeg dobrog partnera Švedske", rekao je vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu Kristofer Kavoli iz vojnog bloka predvođenog SAD tokom brifinga za novinare, dodajući da bi vežbe simulirale „scenario sukoba u nastajanju protiv gotovo ravnopravnog protivnika".
Podrazumeva se da se ove masovne ratne igre odvijaju u veoma nesigurnom trenutku u obračunu između Rusije i Ukrajine, u kojem prva lako pobeđuje. U slučaju da stvari nastave da se pogoršavaju kao što su bile za Kijev, postoji mogućnost da će „Stalni branilac" biti iskorišćen kao trik za NATO snage da uđu i zauzmu Zapadnu Ukrajinu. Ova ideja je nedavno postala popularna među vojnim stručnjacima.
Pored mogućnosti posredničkih vojnih dejstava protiv Rusije, Moskva može da očekuje niz 'uboda' favorita NATO-a, a ne samo baltičkih država.
Na primer, letonski parlament je 2022. godine usvojio zakon kojim se od svih građana Rusije zahteva da do 1. septembra 2023. dokažu svoje znanje letonskog jezika ili će se suočiti sa deportacijom. Prošle nedelje, Riga je potvrdila planove da deportuje 985 Rusa zbog pada ili pada na jezičkom ispitu. Nepotrebno je reći da je ova najava podigla obrve u Moskvi, a ne samo u ruskom lideru, koji je ukazao na paralele između onoga što se sada dešava u Letoniji i onoga što se dogodilo u Donbasu.
- Godine 2014. došlo je do državnog udara i proglašenja Rusa u Ukrajini kao netitularne nacije. Usledio je čitav niz drugih odluka koje su se poništile i zapravo dovele do onoga što se sada dešava u Letoniji i drugim baltičkim republikama kada se Rusi jednostavno bacaju preko granice", rekao je Putin.
Poruka je jasna: 2024. neće biti laka vožnja. Zapadni vojni blok će učiniti sve što je u njegovoj moći - slično kao što je Barak Obama učinio kada je napustio funkciju 2016. godine, izbacivši Ruse iz njihovih domova u novogodišnjoj noći - da odnosi između Zapada i Rusije budu što lošiji.
Zatim, u slučaju da Tramp osvoji još četiri godine u Beloj kući, politička situacija će biti toliko zbrkana da će šanse da Tramp pomogne mirovnom procesu biti dramatično smanjene, a zainteresovane strane će moći da nastave da profitiraju od rat. Dakle, Moskva će morati da izdrži praćke i strele tokom cele 2024. i da se nada da će neki razum i zdrav razum prevladati nad geopolitičkim pejzažom u slučaju Trampove pobede.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Zemlje EU planiraju da ove godine izvoje najmanje 21 milijardu evra za vojnu pomoć Ukrajini, dok je u prve dve godine ta pomoć iznosila 28 milijardi evra, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Izviđačke letelice iz Velike Britanije, Italije i SAD letele su u blizini Krima, dva sata pre današnjeg napada na ovo poluostrvo, prenosi TASS pozivajući se na podatke sa portala "Flajt radar".
Rusija bi mogla pregovorima da okonča sukob u Ukrajini što je pre moguće, što je potvrdio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ali SAD ne dozvoljavaju da se to dogodi, rekao je bivši američki vojni obaveštajac i inspektor UN za oružje u Iraku Skot Riter.
Evropa i Sjedinjene Američke Države pomoću konflikta u Ukrajini žele krah Rusije kako bi preuzele njene prirodne resurse, izjavio je bivši agent CIA Lari Džonson u intervjuu za Jutjub kanal „Dialog vorks“.
Početak sukoba u Ukrajini je samit NATO-a u Bukureštu koji je održan 4. aprila 2008. godine, napisao je bivši predsednik Češke Vaclav Klaus na svom sajtu.
Strah ukrajinskog rukovodstva od poraza podstiče ga na sve rizičnije odluke, uključujući napade na objekte unutar Rusije, što može izazvati žestok odgovor Moskve i direktnu umešanost NATO u sukob, piše američki analitičar Ijan Bremer u članku za „Tajm“.
Nemačka bi prvi put mogla da usmeri značajna federalna sredstva za modernizaciju luke u Hamburgu, koja osim ogromnog ekonomskog značaja sve više dobija i stratešku ulogu u odbrani zemlje i NATO.
Litvanija je jutros podigla NATO borbene avione, izdala upozorenje na vazdušnu opasnost i privremeno zatvorila kontrolisani vazdušni prostor iznad Vilnjusa nakon što je radar otkrio neidentifikovani objekat koji se kretao iz pravca Belorusije.
Norveška sve ozbiljnije strahuje da bi Rusija mogla da iskoristi Svalbard za ograničenu vojnu operaciju ili hibridni incident kojim bi testirala spremnost NATO-a da brani ovu udaljenu arktičku teritoriju, dok su lokalne vlasti već pripremile plan za brzu evakuaciju stanovništva.
Poruke namenjene ruskojezičnom stanovništvu Estonije, sa pozivima da se naoruža i upozorenjima na moguće krvoproliće, počele su da kruže društvenim mrežama.
Izraelski analitičar Jakov Kedmi tvrdi da pravi problem za Zapad počinje tek posle rata u Ukrajini, kada bi Rusija, ako izađe kao pobednik, mogla da vrati na sto zahtev da se NATO vojno vrati na stanje iz 1997. godine.
Generalni sekretar NATO Mark Rute označio je predsednika Rusije Vladimira Putina kao „dugoročnu pretnju NATO“, tvrdeći da je upravo promena politike Moskve srušila uverenje Zapada da je posle Hladnog rata završena era velikih sukoba.
Rusija je upozorila Veliku Britaniju i NATO da bi svaki vojni pokušaj napada ili blokade Kalinjingradske oblasti mogao da izazove odgovor svim sredstvima kojima Moskva raspolaže, uključujući nuklearno oružje, saopštila je danas Ambasada Rusije u Londonu.
Estonija je optužila ruske obaveštajne službe da su naručile podmetanje požara u objektu odbrambene kompanije Milrem Robotics u Talinu, koja proizvodi besposadne kopnene sisteme korišćene i u Ukrajini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", Aleksandar Vučić, brutalno je razmontirao potpunu histeriju blokadera koji danima beže od svake vrste dijaloga i televizijskih debata.
Aljbin Kurti preko svog sluge Nenada Rašića svakog dana pruža podršku studentima-blokaderima, a sada je ponovo direktno pozvao da se glasa za tzv. "Studentsku listu".
Na gradskom trgu u Ubu danas je, u periodu od 16 do 20 časova, uspešno održan skup u okviru razgovora sa građanima, koji organizuje lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija".
Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Mali posetio je danas domaćinstvo i vinograd predsednice Srpske stranke Zavetnici Milice Đurđević Stamenkovski u Kaluđerici, nakon čega su zajedno sa građanima tog beogradskog naselja razgovarali o budućim infrastrukturnim projektima.
Lider SNS Miloš Vučević osudio je napad blokadera na voditeljku Informera Tanju Zdravković i Ninu Kuburović, kandidatkinju na listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija".
Exatlon 2 dobio je novu takmičarku Crvenog tima Millu Ivanovski koja je veoma aktivna na društvenim mrežama gde se može videti da je prava lepotica u sjajnoj formi.
Takmičar Plavog tima Boris Stanojević otkrio je kako je uživao u prednostima koje bolji smeštaj u Exatlonu Srbija donosi i da se osećao kao da je kod kuće.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić- Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić rekao je danas na predizbornom skupu u Valjevu da će ukoliko dobije poverenje građana u rekontrukciju valjevske bolnice biti uloženo 35 miliona evra i da će se nastaviti sa ulaganjem u putnu infrastrukturu još više.
Sekretarijat za javni prevoz Grada Beograda saopštio je će zbog izvođenja radova na redovnom održavanju ulica doći do izmena režima rada gradskog prevoza na Zvezdari, i to od sutra do 20. oktobra.
Sigurnosne kamere i presretnuti snimci zabeležili su neke od najbrutalnijih, ali i najbizarnijih pokušaja likvidacija u podzemlju Balkana. Od plaćenog ubice koji se okliznuo na pločice i promašio metu sa pola metra, preko atentatora koji su u panici zapalili sami sebe bežeći od Tamare Zvicer, pa sve do batinanja begunca koji je zbog slomljenih nogu pao direktno u ruke policiji.
Turski glumac Fejaz Duman, poznat domaćoj publici po ulozi u seriji "Žena" i reditelj Tunč Davut bili su gosti manifestacije Dani turskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci sa ostvarenjem "Posečeno drvo”, kandidatom za Oskara za najbolji međunarodni film.
Holivudska glumica Konstans Zimer, zvezda popularnih serija "Svita", "Nerealno" i projekta "Ljubavna priča", šokirala je javnost i fanove širom sveta priznanjem da se u potpunoj tajnosti, poslednjih sedam meseci, borila sa rakom dojke.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 23. do 31. oktobra, pod sloganom "Reči grade svet", u halama Beogradskog sajma, najavili su danas organizatori.
Novi domaći film „Ruka pravde“, u režiji Nemanje Ćeranića i produkciji TS Media i Tracktor Production, biće premijerno prikazan 10. oktobra 2026. godine na 53. Međunarodnom filmskom festivalu FEST, u okviru prestižnog Gala programa.
Slavni holivudski glumac Majkl Daglas (82) uzdrmao je javnost novim autobiografskim zapisima pod nazivom "One Helluva Ride", u kojima je bez cenzure progovorio o turbulencijama u braku sa 25 godina mlađom koleginicom Ketrin Zita-Džouns.
Ako volite domaće piroške, ali vam se ne čeka da kvasac odradi svoj posao, postoji mnogo brža varijanta. U ovom receptu kvasac nije potreban, jer se testo pravi uz pomoć kefira i malo sode bikarbone.
Korisnici besplatne i osnovne verzije Geminija uskoro će biti ograničeni na jednostavniji model, dok će napredni modeli biti dostupni samo uz skuplje pretplate.
Pevačica Slađana Dragaš Alegro, pojavila se na rođendanu frizera Cece Ražnatović, Stevana Radivojevića, u ležernom izdanju, pa je spomenula svoju mezimicu Milu.
Bivši rijaliti učesnik Predrad Peca Lazić iznenadio je svoje pratioce kada je na društvenim mrežama pokazao devojku i podelio njihovu zajedničku fotografiju.
Nakon vesti da je njen bivši muž raskinuo sa odbojkašicom Majom Ognjenović, pevačica Marija Mikić se pojavila u javnosti i otkrila više o odnosu koji ima sa svojom decom.
Osnivač i frontmen popularne grupe "Mobi Dik", Srđan Čolić, govorio je o snimanju provokativnih spotova, predstojećim nastupima i tajnama velikih hitova 90-ih
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.