Posledice po čovečanstvo biće brutalne! Carstvo leda pretvoreno gole stene, močvare i šikare - ovo je sada Grenland!

Greenland je izgubio ledeni pokrivač 36 puta veći od Njujorka u poslednje tri decenije i pretvara se u zemlju močvara i šikara, pokazuje nova studija. Količina vegetacije na Grenlandu se udvostručila između sredine 1980-ih i sredine 2010-ih, pošto su delovi zemlje koji su nekada bili prekriveni ledom i snegom pretvoreni u gole stene, močvare i šikare. Samo su se močvare u tom periodu učetvorostručile.

Analizirajući satelitske snimke, naučnici su otkrili da je Grenland izgubio 28.707 kvadratnih kilometara leda za tri decenije i upozorili na niz uticaja koji bi mogli imati ozbiljne posledice po klimatske promene i nivo mora.

Visoke temperature vazduha dovele su do velikog gubitka leda, što je, opet, dovelo do viših temperatura kopna. Ovo je izazvalo otapanje permafrosta, smrznutog sloja neposredno ispod površine Zemlje, koji se nalazi u većem delu Arktika, oslobađajući ugljen-dioksid i metan koji zagrevaju planetu, doprinoseći još većem globalnom zagrevanju. Topljenje permafrosta takođe uzrokuje nestabilnost tla, što može uticati na infrastrukturu i zgrade.

- Vidimo znakove da gubitak leda izaziva druge reakcije koje će rezultirati daljim gubitkom leda i daljim ozelenjavanjem Grenlanda. Smanjivanje leda otkriva golu stenu koju potom naseljavaju tundra i na kraju žbunje - rekao je jedan od autora izveštaja Džonatan Kerivik i dodao kako istovremeno voda oslobođena topljenjem leda pomera sediment i mulj, što na kraju stvara mnogo močvara.

Region se zagreva dvostruko brže od ostatka sveta

Najveći porast guste močvarne vegetacije desio se u blizini Kangerlussuaka na jugozapadu i u izolovanim oblastima na severoistoku.

Naučnici kažu da toplije temperature vazduha uzrokuju povlačenje leda i da se od 1970-ih region zagrevao dvostruko više od globalnog proseka. Na Grenlandu su prosečne godišnje temperature vazduha između 2007. i 2012. bile za 3 stepena Celzijusa više od proseka između 1979. i 2000. godine.

- Širenje vegetacije, koje se dešava u tandemu sa povlačenjem glečera i ledenog pokrivača, značajno menja protok sedimenata i hranljivih materija u priobalne vode. Ove promene su kritične, posebno za autohtone narode čija se tradicionalna praksa lova oslanja na stabilnost ovih krhkih ekosistema za opstanak. Štaviše, gubitak ledene mase Grenlanda značajno doprinosi globalnom porastu nivoa mora, trendu koji sada predstavlja značajne izazove i u budućnosti - rekao je dr Majkl Grajms, glavni autor izveštaja.

Foto: EPA/Platforma X

Istraživači su koristili svoje nalaze da razviju model za predviđanje koje oblasti Grenlanda će verovatno doživeti "značajne i ubrzane" promene u budućnosti kako bi nastavili da prate situaciju.

Posledice za ceo svet

Sneg i led obično reflektuju sunčevu energiju nazad u svemir, sprečavajući prekomerno zagrevanje u delovima Zemlje. Ali kako led nestaje, ove oblasti apsorbuju više sunčeve energije, podižući temperaturu površine zemlje, što može izazvati dalje topljenje i druge negativne uticaje.

Grenland je najveće ostrvo na svetu i uglavnom je prekriveno ledom i glečerima. U zemlji, koja je autonomna država u sastavu Kraljevine Danske, živi oko 57.000 ljudi. Veliki deo stanovništva je autohtono i mnogi ljudi se tamo oslanjaju na prirodne ekosisteme za svoj opstanak.

Januarska studija pokazala je da Grenland gubi skoro 30 miliona tona leda svakog sata zbog klimatskih promena, što je 20 odsto više nego što se ranije mislilo. Naučnici su zabrinuti da bi nas takav dodatni priliv slatke vode koja teče u severni Atlantik mogao približiti kolapsu okeanskih struja (fenomen Amoc), sa nesagledivim posledicama po čovečanstvo.

Gubitak leda sa Grenlanda kao posledica globalnog zagrevanja beleži se decenijama. Tehnike koje se i danas koriste, kao što je merenje visine i težine ledenog pokrivača, dobre su u određivanju gubitka leda koji završava u okeanu i podiže nivo mora.

Foto: EPA/Platforma X

Međutim, ove tehnike ne mogu odrediti povlačenje glečera ispod nivoa mora u uskim fjordovima oko ostrva. U pomenutoj studiji naučnici su analizirali satelitske fotografije kako bi utvrdili konačan položaj brojnih grenlandskih glečera svakog meseca od 1985. do 2022. Fotografije su pokazale značajno povlačenje glečera, koje je iznosilo više od triliona tona izgubljenog leda u posmatranom periodu.

Najnovije informacije iz studije koja upoređuje sva druga merenja leda na Grenlandu pokazala je da je 221 milijarda tona leda izgubljena svake godine od 2003. Uz još 43 milijarde tona prošle godine, računica kaže da Grenland gubi u proseku oko 30 miliona tona leda na sat.. 

- Postoji određena zabrinutost da bi bilo koji mali izvor slatke vode mogao poslužiti kao 'prelomna tačka' koja bi mogla pokrenuti potpuni kolaps Amoco-a, poremeteći globalne vremenske obrasce, ekosisteme i globalnu sigurnost hrane. Međutim, slatka voda sa grenlandskih glečera koji se povlače trenutno nije uključena u okeanografske modele, što znači da bi stvarne posledice mogle biti još veće - rekli su autori studije.