PONOVO SE OBRATIO! Rusija spremna za nuklearni rat, Putin ima veće i bolje bombe od Amera! Sada je to svima stavio do znanja (VIDEO)
Podeli vest
Predsednik Rusije Vladmir Putin se obraća učesnicima Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Kako je prethodno najavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Putin će na plenarnoj sesiji dati ocenu stanja ekonomije u zemlji, kao i buduće smernice.
Mađarska mora po svaku cenu da izbegne učešće u mogućoj NATO intervenciji u Ukrajini, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban u intervjuu za državni radio.
Ruski predsednik Vladimir Putin odgovorio je poslovicom o petlu na pitanje moderatora sesije SPIEF-a, politikologa Sergeja Karaganova, o radu ruske Vlade.
Stigao ruski odgovor na NATO odobrenje Ukrajini da koristi njihovo dalekometno oružje na ruskoj teritoriji! Vladimir Putin je u intervjuu svetskim agencijama izneo stav Rusije na saglasnost zemalja Alijanse da Volodimir Zelenski koristi njihovo dalekometno oružje na ruskoj teritoriji.
Rusija se nada da će jermenski parlamentarci, koji su iz Kijeva dobili spisak ljudi koji su navodno ubijeni u Buči, podeliti te podatke sa Moskvom, saopštila je predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova novinarima na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterbugu (SPIEF).
07.06.2024
17:25
Na sesiji "Osnova multilateralnosti - formiranje novih centara rasta" govoriće i predsednik Bolivije Lusi Arse i predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva.
Rusi se okreću ka Istoku?
Moderator Sergej Karaganov upitao je Putina da li je evropski put Rusije završen i da li će se Rusija sada okrenuti ka Istoku, kao i da li treba razmotriti mogućnost pretvaranja Sankt Peterburga u centar evropske nacionalne kulture?
Putin je rekao da se Rusija okrenula Istoku daleko pre nego što se desila ukrajinska kriza, a u prilog tome ide i činjenica da je ukupan BDP zemalja članica BRIKS-a veći neko ukupan BDP Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta, sa tendencijom dodatnog rasta.
- To je bio neizbežan tok događaja - ocenio je Putin.
Odgovarajući na pitanje završetka evropskog puta Rusije, Putin je rekao da Rusija nije „izbugila gene evropske kulture, već ih je izgubila sama Evropa koju truju globalni liberalisti, te upravo iz tog razlga Rusija postaje centar tradicionalnih evropskih vrednosti.
- Rusija će biti deo novog harmoničnog multipolarnog sveta - zaključio je Putin na kraju plenarne sednice.
Kako će odgovoriti neprijatelju?
Na pitanje moderatora da li će Rusija odgovoriti na neprijateljske poteze Zapada slanjem oružja Ukrajini, Putin je rekao da se isporuka ruskog naoružanja prijateljskim zemljama kao protivteža Zapadu trenutno ne realizuje.
Uprkos tome, kako je rekao, Rusija zadržava pravo da tako nešto i sprovede u delo.
- Rusija može recipročno da odgovori na sve neprijateljske poteze Zapad u toj sferi - dodao je on.
Mobilizacija
Upitan da li je potrebna dodatna mobilizacija u Rusiji, Putin je rekao da za potrebe brzog rešavanja specijalne operacija trenutni vojni kontingent nije dovoljan, te se iz tog razloga Rusija pridržava druge taktike – suzdržane i precizne, samim tim i dodatna mobilizacija nije potrebna.
- Samo tokom 2024. godine na vojnu službu se prijavilo više od 160.000 ljudi. Karakter ruskog građanina omogućava nam da osiguramo pobedu bez upotrebe nuklearnog naoružanja - kazao je.
Govoreći o mobilizaciji u Ukrajini, Putin je rekao da ona neće povećati broj vojnika, već će u najboljem slučajem samo popuniti aktuelne gubitke.
Eskalacija do nuklearnog naoružanja
Moderator je upitao Putina kako će Rusija dejstvovati u situaciji kada Amerika pumpa Ukrajinu naoružanjem, te da se u takvoj situaciji ne nazire kraj rata u Ukrajini, samim tim se postavlja pitanje da li je potrebno eskalirati situaciju nuklearnim naoružanjem.
Putin je rekao da Rusija nikada nije inicirala retoriku po pitanju primene nuklearnog naoružanja – Rusija ima nuklearnu doktrinu u kojoj je sve temeljno napisano.
Reč je o primeni nuklearnog naoružanja isključivo u uslovima kada je ugrožen suverenitet Ruske Federacije, a trenutno takvih uslova nema, dodao je Putin.
Upitan kako bi Rusija postupila u slučaju napada na nju nuklearnim oružjem, Putin je rekao da ukoliko do toga uopšte i dođe, građani treba da znaju da Rusija ima sistem ranog upozorenja za takve napade, kao i da Rusija u svom arsenalu ima mnogo jače nuklearne bombe nego one koje je Amerika bacila na Japan, kao i da ih ima daleko više.
- Ukoliko dođe do skoka na nuklearnoj skali, broj žrtava neće biti manji - upozorio je Putin.
Ruski predsednik se osvrnuo i na pitanje brzine rešavanja vojne operacije u Ukrajini rekavši da je to direktno povezano sa gubicima unutar ruske vojske.
- Imajući to u vidu daleko je važnije sačuvati živote vojnika koji se bore u zoni specijalne vojne operacije - naglasio je on.
Treća prestonica Rusije
Moderator je pitao Putina zašto Rusija, pored Moskve i Sankt Peterburga, ne bi stvorila i treću prestonicu u koju bi otišli mladi i energični ljudi, u kojoj bi se nalazilo nekoliko ministarstava, a to bi značilo i da bi određene velike kompanije takođe prešle i sa sobom povukle ljude sa visokim platama.
Putin je odogvorio da je potrebno stvarati uslove za razvoj svih regiona unutar zemlje, te da će u takvim uslovima i ekonomski centri samostalno početi da se stvaraju i na Istoku zemlje. Putin je rekao da su mnogi ljudi, zahvaljujući visokim platama, otšili u daleke krajeve i stoga je pokrenuta saradnja sa mnogim zemljama Istoka.
- Takvim tržišnim pristupom potrebno je privlačiti kadar. To je komplikovan ali siguran pristup - istakao je.
Budućnost u Sibiru i na Dalekom Istoku
Ruski predsednik Vladimir Putin je, na pitanje moderatora da li je u planu vlasti decentralizacija i relokacija duhovnog, ekonomskog i delimično političkog razvoja u Sibir i na Daleki Istok, kazao da je toj inicijativi posvećena velika pažnja. Poslednjih godina, prema rečima Putina, sprovedeno je mnogo toga po tom pitanju sa ciljem da se sačuva broj ljudi koji živi u tim regionima, a pre svega to se tiče Dalekog Istoka i Sibira.
Epoha koja menja svet
Predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagve obraća se na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Govor je započeo tako što je izrazio zahvalnost Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu za mogućnost da se na ovom forumu razmatraju najvažnija pitanja u epohi kada se ceo svet menja.
- U situaciji kada Zapad pokušava da diktira sa kim može, a sa kim ne može biti prijatelj. To je za Zimbabve neprihvatljivo. Zapad nastavlja sa pokušajima da očuva sistem hegemonije, međutim, pojavljivanje novih centara rasta doprinosi razvoju multipolarnosti. Stari svetski poredak doveo je do marginalizacije mnogih delova sveta - rekao je predsednik.
On je kazao i da je uloga Afrike veoma važna kao dobavljača sirovina, ali i kao globalnog partnera. Bogatstvo tog kontinenta treba da se koristi kako bi se podiglo blagostanje celog sveta, a Africi je potrebna zauzvrat podrška kako bi se i sama razvijala, dodao je.
Mnangagve je pozvao i svet da odustane od nezakonitih sankcija koje ograničavaju razvoj ekonomije.
Vapaj građana
Predsednik Bolivije Luis Arse obraća se učesnicima Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Prema njegovim rečima, današnji svetski poredak prelazi u pravednije stanje, zasnovan na multipolarnosti, a u takvoj ekonomiji Bolivija može da dobije mnogo iskustva od Rusije.
On je kazao da je neokolonijalizam u Boliviji pušztao svoje korene i nije dozvoljavao zemlji da se razvija.
- Međutim, lokalne vlasti čuli su vapaje građana i pokrenuli su proces zamene uvoza sopstvenom proizvodnjom, kao i industrijalizacije. Država se trenutno suočava sa mnogim izazovima, a mogućnost da postane članica BRIKS pomoći će da se ekonomski razvije - istakao je on.
- Multipolarnost je deo istorijske sudbine čovečanstva. Stvaranje takvog sveta suočava se sa rizivima i pretnjama. Potrebno je garantovati proizvodnu bezbednost sve većem broju ljudi koji žive na planeti Zemlji. Za to je potrebno da razmenjujemo tehnologije koji povećavaju produktivnost - naglasio je Arse.
Još jedna strukturna promena koju je najavio Putin jeste revolucija u sferi digitalnih platformi.
Što se tiče visokog obrazovanja, u narednih 10 godina Rusija će imati 40 studentskih kampusa, a rad fakulteta, koledža će se ocenjivati na osnovu toga koliko će biti traženi polaznici tih obrazovnih institucija i kojom brzinom će rasti njihove plate, rekao je Putin.
Stopa nezaposlenosti u Rusiji je u aprilu iznosila svega 2,6 odsto, naveo je ruski lider i dodao da je posebno značajno što je smanjena nezaposlenost među mladima u regionima gde je to bilo uobičajeno. Sada više nije pitanje kako naći posao, nego kako naći kadrove.
Rusija ostvaruje novi kvalitet tržišta rada, naveo je on.
Zemlje BRIKS razrađuju svoju platnu infrastrukturu nezavisnu od zapadne, rekao je Putin. Kako je precizirao, po liniji BRIKS razrađuje se formiranje nezavisnog platnog sistema koji neće zavisiti od političkog pritiska, zloupotreba i stranog sankcionog mešanja.
Kako je rekao, do 2030. godine insvesticije u osnovnom kapitalu Rusije moraju da porastu za 60 odsto u odnosu na nivo iz 2020. godine. Poslednjih godina sve ide odlično na tom planu i planovi se i prebacuju.
Liderske pozicije se moraju stalno potvrđivati. Ne radi se tu samo o direktnoj konkurenciji, već i o zemljama koje se sada aktivno razvijaju, kao što je konkretno Indonezija, istakao je Putin.
Prema oceni Svetske banke Rusija je postala četvrta ekonomija sveta po paritetu kupovne moći. Naša zemlja je ispred Japana, istakao je Putin.
Vest je primljena burnim aplauzom u sali!
Tempo ekonomskog rasta Rusije prevazilazi svetski prosek, a on se obezbeđuje pre svega iz oblasti koje se ne odnose na sirovine.
Prošle godine udeo obračuna u "toksičnim" za ruski izvoz valutama se dvostruko smanjio, dok se rublja se više koristi, konstatovao je ruski predsednik.
Posebnu pažnju Rusija će pokloniti južnom pravcu, reč je o koridorima "Sever-Jug" i o crnomorskom pravcu.
Pored toga aktivno se razvija Severni morski put, dodao je Putin.
Kako je naveo, predviđa se da će do 2030. godine obim transporta međunarodnim koridorima preko teritorije Rusije porati jedan i po put u odnosu na 2021. godinu.
Putin je najavio da će u okviru Državnog saveta biti formirana Komisija za razvoj arktičkih regiona Rusije i Severnog morskog puta.
Kako je rekao, Severni morsku put postaje sve potrebnija globalna arterija. Prošle godine njim je prošlo 36 miliona tona tereta, a u perspektivi transport može da premaši 150 miliona tona.
Francuski istraživač Loran Vinatje danas je u moskovskom sudu priznao krivicu za prikupljanje informacija u oblasti vojnih aktivnosti Ruske Federacije, prenosi RIA Novosti.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Balistička raketa srednjeg dometa testirana je 21. novembra i dobila naziv "Orešnik" (orah), izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju naciji.
Protiv Rusije upotrebljeno zapadno oružje dugog dometa, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u večerašnjem obraćanju Oružanim snagama Rusije i građanima kako bi ih informisao o toku Specijalne vojne operacije.
Rusija je počela masovnu proizvodnju mobilnih skloništa koja mogu da zaštite od različitih pretnji, a to navodno uključuju i radijaciju od nuklearne eksplozije, piše Rojters.
Mađarska mora po svaku cenu da izbegne učešće u mogućoj NATO intervenciji u Ukrajini, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban u intervjuu za državni radio.
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Opozicioni ekstremisti predvođeni tajkunom Draganom Đilasom sprovode najgore nasilje u Skupštini Srbije, a na delu je scenario koji je iskorišćen i protiv ruskog predsednika Vladimira Putina tokom brojnih demonstracija antiruske prozapadne opozicije.
Premijer Srbije Miloš Vučević oglasio se na svom Instagram profilu povodom strašnog nasilja i tuče koju su danas izazvali poslanici opozicije u SKupštini Srbije.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Dvadesetogodišnji Nišlija digao je juče na noge hitne službe i uznemirio osoblje gradskog prevoza nakon što se toliko čvrsto uspavao u autobusu da su svi mislili da je mrtav.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Kiseli kupus je najbitniji deo zimnice tokom sezone i zimska salata na svakom stolu srpskog domaćinstva. Recept po kome su ga pripremali naši stari, originalan je i najbolji kako bi vam kiseli kupus bio savršeno ukiseljen.
Natalija Mitorvić postala je poznata po čuvenoj izjavi "Bože Betra" kada je izgovorila legendarnu rečenicu koja je vinula u zvezde. Godinama se ništa ne znao o njoj, a sada je na društvenim mrežama osvanuo video snimak kako ona izgleda danas.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.