Ugovor o petrodolaru je zvanično istekao - šta sada?! Suadijska Arabija ne prašta, Bajden je direktni krivac!

Trebalo je da duboka država čuje znak za uzbunu pre pet godina kada je kandidat na predsedničkim izborima Džo Bajden objavio da će, ukoliko bude izabran za predsednika, biti odlučan da natera saudijske vladare "da plate cenu", dovodeći ih u položaj izopštenika, što oni i jesu". Bajden je bio toliko grub da je to bilo gotovo bezočno dok je govorio o saudijskoj kraljevskoj kući. Rekao je da „ima sasvim malo onoga što je vredno iskupljenja u sadašnjoj saudijskoj vladi" pod kraljem Salmanom.

Ali, umesto toga, analizira M. K. Badraumar penzionisani indijski diplomata koji je službovao u Rusiji, Južnoj Koreji, na Šri Lanki, Nemačkoj, duboka država se osećala zadovoljno zbog same činjenice da će Bajden biti čovek koji će naslediti Donalda Trampa i izmeniti način političkog delovanja iz Trampovog vremena. Tada je Saudijcima praštano kršenje ljudskih prava kako bi bili sačuvani poslovi u američkoj industriji oružja.

Bajden je do tada već verovatno znao šta su američke obaveštajne službe razotkrile o ulozi Mohameda bin Salmana, saudijskog prestolonaslednika i de fakto lidera zemlje, u ubistvu disidentskog novinara Džamala Kašogdžija, koji je bio „strateški resurs" CIA za vođenje procesa smene na saudijskom prestolu i osiguravanju da promena na čelu države protekne u skladu sa američkim interesima. Kašogdžijevo smaknuće obogaljilo je vašingtonski plan da u Rijadu postave snishodljivog vladara.

Istek sporazuma

Danas je sve to samo istorija. Ali za razliku od Burbona, saudijska dinastija niti zaboravlja niti prašta. Oni takođe imaju beskrajno strpljenje, i sopstveni koncept vremena i prostora. Prošle nedelje, 9. juna, oni su uzvratili udarac. U raskošnom kraljevskom stilu Rijad je prošle nedelje dopustio da pedesetogodišnji ugovor o petrodolaru između SAD i Saudijske Arabije jednostavno istekne.

Podsećamo, termin „petrodolar" označava ključnu ulogu američkog dolara, kao valute koja se koristi za trgovinu sirovom naftom na svetskom tržištu u skladu sa američko-saudijskim dogovorom koji je postignut još 1974. godine, ubrzo nakon što su SAD napustile zlatni standard.

U istoriji globalnih finansija malo je sporazuma donelo toliku korist nekoj državi koliko je pakt o petrodolaru doneo američkoj ekonomiji. U osnovi, sporazumom se određuje da će Saudijska Arabija vršiti svoju izvoznu trgovinu nafte trgujući isključivo u američkim dolarima te da će investirati višak svojih prihoda od nafte u obveznice američkog Ministarstva finansija, kao i da će zauzvrat SAD obezbediti kraljevstvu vojnu podršku i zaštitu.

Bio je to dogovor prema kojem su obe strane bile dobitnici. SAD su obezbedile siguran izvor nafte i privezano tržište za svoj dug, dok je Saudijska Arabija osigurala svoju ekonomsku i ukupnu sigurnost. Zauzvrat, denominacija nafte u dolarima uzdigla je status dolara do nivoa svetske „rezervne valute".

Od tada, globalna potražnja dolara kao sredstva za plaćanje nafte pomogla je da se održi snažna valuta, stoga ne samo da uvoz postane relativno jeftin za američke potrošače već i da sistemski priliv stranog kapitala - kupovinom obveznica Ministarstva finansija - održava niske kamatne stope i robusno finansijsko tržište.

Suvišno je govoriti da istek američko-saudijskog sporazuma „nafta za bezbednost" iz 1974. ima dalekosežne posledice. Na najočiglednijem nivou, označava pomeranje dinamike moći na tržištu naftom uz pojavu novih alternativnih izvora energije (odnosno obnovljivih izbora energije i prirodnog gasa) i novih država proizvođača nafte (kao što su Brazil i Kanada). Sve ovo dovodi u pitanje tradicionalnu dominaciju Zapadne Azije. Ali ovo je samo ono što se vidi na prvi pogled.

Kraj dominacije dolara?

Ključno je da bi istek ugovora o petrodolaru mogao oslabiti američki dolar i, posledično, američko finansijsko tržište. Ukoliko se naftom trguje drugim valutama, a ne samo dolarom, to bi moglo da vodi opadanju globalne potražnje za zelenim novčanicama što bi, zauzvrat, vodilo višoj inflaciji, višim kamatnim stopama i slabijem finansijskom tržištu u SAD.

U budućnosti možemo očekivati znatnu promenu u globalnoj dinamici sa rastućim uticajem ekonomija u razvoju, promenama energetske panorame i tektonskim pomeranjem u globalnom finansijskom poretku kako on bude ulazio u „post-američko" doba. Suština je da dominacija američkog dolara više nije zagarantovana.

Neupitno je da Saudijska Arabija ima razrađen plan delovanja. Četiri dana pre isticanja dogovora nafta za bezbednost, Rojters je izvesio (OVDE) da se Saudijska Arabija pridružila probi prekogranične digitalne valute kojom dominira kineska Centralna banka, „u skladu sa onim što bi mogao biti korak ka manjoj upotrebi dolara u svetskoj trgovini naftom".

Banka za međunarodna poravnanja sa sedištem u Švajcarskoj, međunarodna finansijska institucija koja je u vlasništvu centralnih banaka država članica, navela je ovo u saopštenju od četvrtog juna. To znači da je saudijska centralna banka postala „puni učesnik" projekta Em-Bridž, kooperacije pokrenute 2021. između centralnih banaka Kine, Hong Konga, Tajlanda i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U saopštenju Banke za međunarodna poravnanja naznačeno je da je Em-Bridž dosegao fazu „minimalno održivog proizvoda" - odnosno da je spreman da pređe dalje od faze prototipa. Uzgred budi rečeno, 135 država i valutnih zajednica - koje predstavljaju 98% svetskog BDP-a - sada istražuju digitalne valute centralnih banaka (OVDE).

Stupanje Saudijske Arabije, velike ekonomije iz G20 i najvećeg izvoznika nafte na svetu, upućuje signal da će se u najskorije vreme razviti opsežna platforma za namirenje u trgovini prirodnim dobrima bez učešća američkog dolara, sa novom tehnologijom koja stoji u osnovi ovog projekta. Zanimljivo, transakcije Em-Bridža mogu da se koriste kodom na osnovu kojeg funkcioniše kineski elektronski juan!

Namera je da se modernizuje plaćanje povećanjem funkcionalnosti i da se obezbedi alternativa fizičkoj gotovini, koja ionako deluje kao da je u terminalnom opadanju. Kina dominira projektom Em-Bridž i izvodi najveći svetski probni projekat digitalne valute centralne banke koji sada doseže do 260 miliona ljudi i obuhvata 200 mogućih scenarija plaćanja, od elektronske trgovine do isplate vladinih podsticaja.

Istina, i druge rastuće ekonomije, uključujući Indiju, Brazil i Rusiju takođe planiraju da pokrenu digitalne valute tokom narednih godinu ili dve dana, dok Evropska centralna banka počinje da radi na probnom projektu digitalnog evra sa mogućim pokretanjem zakazanim za 2028. godinu.

Ovome bi trebalo dodati plan Rusije da stvori novi sistem plaćanja BRIKS-a koji će u potpunosti zaobilaziti dolar. Moskovska berza objavila je u sredu da će prestati da trguje u dolarima i evrima počev od 13. juna.

Egzistencijalna dimenzija

Prema tome, istek sporazuma između SAD i Saudijske Arabije prošlog vikenda je simbol raznovrsnih izazova koji dolaze sa raznih strana prema neupitnom položaju dolara kao „rezervne valute". Konkretno, bliži se kraj nesputanoj slobodi koju je Amerika uživala da po volji emituje dolare i da živi daleko iznad svojih mogućnosti, namećući svoju globalnu hegemoniju.

Sve je izraženija nelagodnost među američkim elitama da bi udoban život mogao da se prekine ukoliko teskobni teret duga potopi američku ekonomiju. U intervjuu koji je juče dala za Si-En-Bi-Si, ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da visoke kamatne stope otežavaju ovaj teret, pošto SAD moraju da se nose sa masivnim dugovanjem od 34,7 hiljada milijardi dolara.

Naravno, još uvek ne postoji jasna alternativa američkom dolaru kao vodećoj svetskoj rezervnoj valuti, ali jasno je da napetosti u globalnoj trgovini i sve veće pribegavanje carinama i sankcijama mogu da potkopaju tu ulogu pre ili kasnije, pošto strani investitori postaju sve više zabrinuti zbog (ne)održivosti američkog javnog duga.

Agencija Fič Rejting primetila je juče da će „visoki primarni deficit i viši troškovi servisiranja kamata nastaviti da povećaju opterećenje koje predstavlja američki javni dug i nakon novembarskih izbora, bez obzira ko pobedi".

Sve u svemu, ono što je do sada izgledalo kao geopolitičko rivalstvo koje se ogledalo kroz proširenje NATO i pitanje Tajvana - ili postavljanja trgovinskih/tehnoloških standarda u Četvrtoj industrijskoj revoluciji - sada za Vašington zadobija egzistencijalnu dimenzijum pošto je u pitanje dovedena sama budućnost dolara. Ima dovoljno naznaka koje upućuju na koordinisane poteze Moskve i Pekinga da ubrzaju proces „dedolarizacije".

S jedne strane Rusija se svim silama trudi da na predstojećem samitu BRIKS-a u oktobru predstavi svetu sistem plaćanja za trgovinska poravnanja koji nije zasnovan na dolaru, dok, sa druge strane, Kina sistematski odbacuje svoje vlasništvo američkih obveznica, što će joj dati slobodnije ruke kada dođe trenutak krize.